Bolest može dugo da se razvija bez jasnih znakova: Sve o raku od koga je oboleo papa Lav XIV

Vatikan je saopštio da je zajedno sa tumorom odstranjen i donji režanj desnog plućnog krila.

Adenokarcinom čini oko 40 odsto svih slučajeva raka pluća. Spada u nemikrocelularne karcinome, koji uglavnom rastu i šire se sporije od sitnoćelijskog raka. Operacija je najčešće prvi korak u lečenju.

Uzroci ove vrste raka nisu uvek jasni. Pušenje povećava rizik, a među ostalim faktorima su izloženost radonu, koji je, uz pušenje, jedan od vodećih uzroka raka pluća, kao i zagađenje vazduha sitnim česticama.

Radon je radioaktivni plemeniti gas koji nastaje prirodnim raspadanjem uranijuma i torijuma u stenama, zemljištu i vodi.

Adenokarcinom se često dijagnostikuje i kod osoba koje nikada nisu pušile, a češći je među ženama, mlađim pacijentima i osobama istočnoazijskog porekla. Ujedno predstavlja jedan od vodećih uzroka smrti od raka pluća, jer se često otkriva tek u uznapredovaloj fazi bolesti. Papa je, međutim, u nedelju rekao vernicima da je tumor otkriven u "veoma ranoj fazi".

Tanjug/AP Photo/Gregorio Borgia

Kako nastaje

Adenokarcinom je vrsta malignog tumora (raka) koji nastaje iz žlezdanog epitela koji oblaže unutrašnje organe (kao što su pluća, želudac, pankreas ili debelo crevo), dok je stetoskop medicinski instrument koji lekari koriste za slušanje zvukova unutar tela (srca, pluća, stomaka).

Pregled stetoskopom se ne koristi za direktno dijagnostikovanje adenokarcinoma, jer se ovaj tumor ne može videti niti pouzdano čuti ovim putem.

Kao i neke druge maligne bolesti, blagovremeno dijagnostikovan rak pluća danas može da se prevede u hroničnu bolest i u određenim slučajevima, da se leči novim target lekovima i imunološkom terapijom, kaže prof. dr Nevena Sečen, pneumoftiziolog i pulmolog onkolog, piše stetoskop.info.

Rak pluća (karcinom bronha), jedan od najučestalijih malignih tumora, u 90% slučajeva se javlja kod dugogodišnjih pušača. Ovaj opiminjući podatak, ukazuje na najveći faktor rizika za razvoj te bolesti, ali istovremeno potvrđuje i tezu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da se na mnoga onkološka oboljenja, pa i na ovo najsmrtonosnije, može delovati preventivno.

crystal light/Shutterstock

Prof. dr Nevena Sečen, pneumoftizolog, pulmolog i onkolog, načelnik Odeljenja za dijagnostiku i terapiju karcinoma bronha na Klinici za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine, ističe značaj preventivnog delovanja, prestankom pušenja kada je o pojedincima reč i akcijama kompletnog društva na iskorenjivanju ove štetne navike.

Preventivni sistematski pregledi sa radiološkim snimanjem pluća (niskodoznim CT grudnog koša), takođe bi pomogli da se ova bolesti, koja u ranim fazama razvoja ne daje simpotme, otkriva i leči na vreme.

Kao i mnoge druge malignem bolesti, ukoliko je blagovremeno dijagnostikovan, rak pluća se danas može prevesti u hroničnu bolest, a u određenim slučajevima se može lečiti novi, target lekovima i imunološkom terapijom.

Faktori rizika i siptomi                                     

Bolest je vrlo podmukla. Ima naglašenu sklonost ka brzom širenju (metastaziranju) u okolna tkiva i druge delove tela, ali bez ranih simptomatskih signala. Kada se dijagnostikuje, često već ima udaljene metastaze.

Rak pluća je na globalnom nivou, vodeći maligni uzrok smrtnosti muškaraca, kod kojih je 4 puta zastupljeniji i treći uzrok smrtnosti kod žena, posle raka dojke i kolorektalnog karcinoma.

Plućna kancerogeneza traje oko 20 godina, te je starosni vrhunac oboljevanja u sredovečnom dobu, između 40 i 60 godina. 

Srbija je u vrhu zemalja sa brojem obolelih, što je upravo u vezi sa pušenjem. Vojvodina, na primer, sa populacijom od oko 2 miliona stanovnika, mesečno registruje 150 novootkrivenih bolesnika sa karcinomom bronha.

Podaci o incidenci raka pluća variraju i kroz vreme, sve u korelaciji sa pušenjem industrijskih cigareta, pa se ta raširena navika zato smatra najvećim faktorom rizika za razvoj raka pluća. Upozorenje se odnosi i na pasivno pušenje, jer se među obolelima uvek nađe određeni broj osoba koje nikad nisu pušile, ali su godinama bile izložene duvanskom dimu pušača.

Shutterstock/New Africa

Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti. Stres je, prema rečima prof. Sečen, veoma značajan faktor rizika.

U ranoj asimptomatskoj fazi razvoja raka pluća, kada lečenje može biti najuspešnije, najveći broj slučajeva karcinom abronha otkriva se slučajno.

Alatmantniji, specifični simptomi, kao što su uporan i neuobičajen kašalj, izmenjen "pušački" kašalj, ili krv u iskašljavanju (hemoptizije), otežano disanje i bol u grduima, javljaju se tek kada je bolest već poodmakla.

Gubitak apetita, malaksalost, gubitak telesne mase i depresija, simptomi su opšteg tipa kojima pacijenti ne pridaju veću pažnju, o obzirom na to da se javljaju i u mnogim drugim stanjima.

Ukoliko se pak jave bolovi u koštano-zglobnom sistemu, a posebno kad pacijent sa faktorima rizika ima bol u ramenu, odmah treba rendgenski snimiti pluća.

Bronhoskopija- ključ dijagnostike     

Za tumore pluća nema senzibilnih i sigurnih tumorskih biomarkera. Osnovni dijagnostički postupak je bronhoskopija, metoda koja pruža podatke o stanju sluznice bronhijalnog stabla.

Bronhoskopija je danas vrlo jednsotavna intervencija, koja se radi rutinski, bez obrzira što se smatra invazivnom.

Izvodi se u kratkotrajnoj opštoj ili lokalnoj anesteziji, uz pomoć fleksibilne optičke aparature, bronhoskopa, koji se uvodi kroz nos ili usta. Prosčno traje 10 do 15 minuta. Ukoliko je sluznica bronhija izmenjena, sa mesta promene se odmah uzimaju isečci (biopsija), koji se podvrgavaju patohistološkoj kontroli, a istom prilikom se određenim kateterima, može ući u plućni parenhim, radi uzimanja uzoraka sa mestra infiltracije, ili sa tumorskih tipičnih mesta.

Shutterstock/Radiological imaging

Bronhoskopija je osnovno dijagnostičko sredstvo trokalne onkologije.

Bronhoskopiji treba da prethode dijagnostički postupci kako što su:

Pregled plućne funkcije (spirometrija, telesna pletizmografija, kao i gasne analize arterijske krvi)

Medicinski imidžing (standardni PA snimak pluća i/ili CT grudnog koša), koji prethodno, mogu da ukažu na postojanje promena na plućima.

Kada je rendgenski snimak pluća sasvim uredan, bronhoskopiju obavezno treba uraditi u slučajevima kada postoje simptomi, koji su specifični za rak pluća.

Pre bronhoskopije se radi skenerski (CT), pregled grudnog koša, zato što mnoge plućne promene mogu da promaknu na standardnom PA (rendgenskom) snimku pluća ako se superponiraju (preklope) sa srčanom siluetom ili sa rebrima. 

Magnetna rezonanca se ne u koristi u dijagnostikovanju plućnih bolesti, ali može da pomogne u slučajevima kad treba utvrditi promene na krvnim sudovima pluća, koštanim strukturama ili limfnim čvorovima.

Proširena dijagnostika je neophodna kada postoji sumnja da karcinom bronha metastazira. Metastaze su vrlo česte u abdominalnim organima, jetri i nadbubregu, te se rutisnkski radi ultrazvučni pregled gornjeg abdomena; ukoliko pacijent ima neurološke ispade, dijagnostika se proširuje na CT i magnetnu rezonancu glave.

Oblici lečenja                                                  

U ranoj, asimptomatskoj fazi, rak pluća se često otkriva pri nekom rutinskom RTG snimanju, stoga su značajne redovne godišnje kontrole zdravlja. Ukoliko bolest počne da se razvija u toku godinu dana, to može da bude manja tumorska promena koja se (prema TNM), klasifikuje kao 1. i 2. stadijum, što su faze u kojima može uspešno da se leči.

Danas je u celom svetu cilj torokalne onkologije, da karcinom bronha prevede u hroničnu bolest, te da se leči kao hronična opstruktivna bolest pluća i druga hronična oboljenja. To se može postići samo ukoliko se rak pluća otkrije u ranom stadijumu i ako se primeti takozvani multimodalni način lečenja- i hirurgija, hemoterapija, radioterapija.

Osnovni oblik lečenja ovog tipa raka pluća je hemoterapija, pri čemu oboleli uglavnom odlično reaguju na hemio i radioterapiju, zbog toga što je mikrocelularni karcinom bronha visokomalignog potencijala. Vrlo brzo može da dođe i do kompletnog odgovora na terapiju, ali se, na žalost, vrlo brzo razvija i relaps.

Shutterstock/Komsan Loonprom

Dobra prognoza

Dr Huanita Mora, nacionalna medicinska portparolka Američkog udruženja za plućne bolesti, ocenjuje da bi prognoza za papu trebalo da bude dobra. Prema njenim rečima, u njegovu korist idu rano otkrivanje bolesti, lokalizovan tumor i njegovo hirurško uklanjanje.

Pozitivne okolnosti su i to što papa ne puši, što je inače dobrog zdravlja, igra tenis i vežba pluća.

"U početku će mu biti malo teže da diše, dok levo plućno krilo ne počne da nadoknađuje izgubljenu funkciju", rekla je Mora za CNN.

Smanjeni kapacitet pluća možda neće značajnije uticati na njegovo disanje. Očekuju ga vežbe respiratorne terapije, a moraće da vodi računa i da izbegava respiratorne infekcije.

Papin prethodnik imao istu bolest

Podsetimo, papin prethodnik, Franja, u mladosti imao operaciju uklanjanja dela desnog plućnog krila nakon teškog oblika tuberkuloze. Mnogi ljudi nakon takvog zahvata nastavljaju da žive normalnim životom.

Posle ovakve operacije pacijenti obično ostaju u bolnici nekoliko dana, dok se ne stabilizuju vitalni parametri i nivo kiseonika, a zatim se oporavljaju kod kuće. Bolovi su takođe očekivani deo oporavka.

Da li će papa narednog meseca moći da putuje u Latinsku Ameriku zavisiće od rezultata analiza koje se očekuju u narednih nekoliko dana.

Lekari će analizirati uzorke limfnih čvorova oko pluća i plućnog tkiva kako bi utvrdili stadijum bolesti. Ukoliko se u limfnim čvorovima pronađu maligne ćelije ili znaci širenja bolesti, papi bi, pored operacije, mogla biti potrebna i hemoterapija ili zračenje.

Biće sprovedena i genetska analiza, kao i testiranje biomarkera koji pomažu lekarima da izaberu odgovarajuću ciljanu terapiju.