Preminula Ružica Sokić

Karijeru je počela davne 1957. godine, u filmu "Doktor", da bi potom igrala u klasicima "Kad budem mrtav i beo", "Bokseri idu u raj", "Užička republika", "Savamala"... Komedija "Tesna koža" donela joj je najveću popularnost, a za film "Žuta" nagrađena je Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli. Neke od njenih kasnijih velikih uloga su Taska u bioskopskom hitu "Zona Zamfirova" i kuma Anica u seriji "Greh njene majke". Tokom 2010. objavila je knjigu sećanja „Strast za letenjem", a 2011. dobila je nagradu Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo „Dobričin prsten“.

- Kolege: Otišla je Ružica, diva i gladijator -

Povodom smrti Ružice Sokić predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je telegram saučešća porodici preminule glumice.

"Bila je zvezda čiji će sjaj još dugo godina obasjavati srpski film i pozorište. Iznenadnim odlaskom Vaše i naše Ružice, naša zemlja je ostala bez glumice koja je neizmerno obogatila srpsku dramu. Primite moje iskreno saučešće. Zvezda se pridružila zvezdama", navodi se u telegramu saučešća predsednika Nikolića.

I predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić uputio je telegram saučešća porodici preminule glumice. "Primite izraze iskrenog saučešća povodom smrti naše velike umetnice Ružice Sokić. Filmska i pozorišna umetnost Srbije izgubila je jednu od najvećih glumica”, navodi se u telegramu saučešća premijera Dačića, saopštila je vladina kancelarija za saradnju sa medijima. Ružica Sokić rođena je 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista „Pravda“ Petra Sokića (1893-1964). Još kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme bila je članica Savremenog pozorišta, da bi 1961. godine postala stalni član Pozorišta Atelje 212, u kome je brojnim ulogama (prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara) otkriti i potvrditi dar „rođene glumice“. Igrala je na scenama skoro svih beogradskih pozorišta: u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Beogradskom dramskom, Gardoš teatru, Kult teatru, Otvorenom pozorištu studentski grad, Modernoj garaži, Pozorištu Slavija i dr.

Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu („Gorki deo reke“, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu „Kad budem mrtav i beo“ (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu „Žuta“ (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u „Užičkoj republici“ (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B. Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije „Ceo život za godinu dana“, „Rađanje jednog naroda“, „Zanati“, „Samci“ i dr.).

Bavila se i pedagoškim radom, vodila je klasu glume na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ (1996-2000).

Značajne pozorišne uloge (izbor): Hani (Ko se boji Virdžinije Vulf), Glorija (Tigar), Mileva (Krmeći kas), Gospava (Čudo u Šarganu), Baronica Šteten (Kod lepog izgleda), Ludmila (Grobljanska) Mir-Jam (Ranjeni orao), Žuta (Žuta), Julija Varadi (Korešpodencija), Patricija (Ženski orkestar), Valerija (Priče iz bečke šume), Hana (Iz života kišnih glista), Helena (Aveti), Šarlota (Bergmanova sonata), Meg (Lepotica Linejna), Maga (Balkanska plastika), Majka (Janez), Tijana (Velika drama), Žanka (Žanka), Meri (Dugo putovanje u noć).

Film: Zona Zamfirova, Tamna je noć, Pun mesec nad Beogradom, Tango argentino, Original falsifikata, Seobe, Oktoberfest, Već viđeno, Savamala, Nije nego, Tesna koža, Leptirov oblak, Čuvar plaže u zimskom periodu, Užička republika, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T, Kad budem mrtav i beo, Marš na Drinu, Zvižduk u osam, Subotom uveče...

TV serije: Jelena, Stižu dolari, Porodično blago, Lift, Gore-dole, Srećni ljudi, Policajac sa Petlovog brda, Metla bez drške, Vojnici, Vruć vetar, Majstori, Ceo život za godinu dana, Rađanje radnog naroda, Samci, Zanati...i mnogo TV drama.

Nagrade: Dve Sterijine nagrade za glumu (1966, 1976), dve Zlatne Arene u Puli (1971, 1976), Sedmojulska nagrada za životno delo (1989), „Ćuran“ na Danima komedije u Svetozarevu (1974), „Zlatna kolajna“ na Festivalu monodrame u Zemunu (1981), „Kristalna prizma“ Akademije filmske umetnosti i nauke (1994), Statueta „Joakim Vujić“ (1998), Zlatni medaljon „Ljubiša Jovanović“ na Svečanostima u Šapcu (1999), nagrade “Jazavac u džaku” na TeatarFestu u Banjaluci, Nagrada za životno delo glumcu komičaru na „Nušićevim danima“ u Smederevu (2002), Nagrada za životno delo „Pavle Vujisić“ na Filmskim susretima u Nišu (2003) i Nagradu “Žanka Stokić” (2007), koja se dodeljuje glumačkoj ličnosti koja je "obeležila pozorišni život Srbije svojom stvaralačkom vrednošću i bogatstvom glumačkog izraza", Oktobarske nagrade grada Beograda, dobitnik „Dobričinog prstena“ – nagrade za životno delo, i brojnih drugih.