Meksiko Siti tone: Uznemirujući podaci; NASA objavila snimke FOTO

Jedno od najvećih i najnaseljenijih urbanih područja na svetu, sa površinom od oko 7.800 kilometara kvadratnih i oko 22 miliona stanovnika, izgrađeno je na nekadašnjem dnu jezera. Mnoge ulice u centru Mekiko Sitija nekada su bile kanali.

Produbljivanje hronične krize s vodom

Masovno crpljenje podzemnih voda i urbani razvoj znatno su smanjili vodonosni  sloj zemljjišta (akvifer), zbog čega grad tone već više od jednog veka. Posledica toga su vidljivo nagnuti spomenici i starije građevine, kao što je Metropolitanska katedrala, čija je gradnja započela 1573. godine.

Smanjenje akvifera dodatno je pogoršalo hroničnu krizu s vodom, za koju se očekuje da će nastaviti da se produbljuje, piše Asošijejted pres (Associated Press, AP).

"Oštećuje se deo ključne infrastrukture Meksiko Sitija, poput podzemne železnice, odvodnog sistema, snabdevanja vodom, stambenih objekata i ulica. To je vrlo veliki problem", rekao je Enrike Kabral, istraživač geofizike na Nacionalnom autonomnom univerzitetu u Meksiku.

"Imamo jednu od najvećih brzina sleganja tla na svetu"

Meksiko Siti tone toliko brzo da se to može uočiti i iz svemira. U nekim delovima grada tlo se spušta prosečnom brzinom od oko 2 centimetra mesečno, pokazuje novi izveštaj američke Nase, na primer u oblasti glavnog aerodroma i kod poznatog spomenika Anđeo nezavisnosti.

To znači da grad godišnje tone oko 24 centimetra. Za manje od jednog veka ukupno je potonuo više od 12 metara, prema Kabralu.

"Imamo jednu od najvećih brzina sleganja tla na svetu", naglasio je.

Satelitske procene i analize u stvarnom vremenu

Nasine procene temelje se na merenjima izvedenim između oktobra 2025. i januara 2026. pomoću snažnog satelita NISAR, koji može da prati promene na površini Zemlje u stvarnom vremenu. Ovo je zajednički projekat Nase i Indijske organizacije za istraživanje svemira.

Pol Rosen, naučnik uključen u projekat, napomenuo je da projekat, prikupljajući podatke iz svemira, "govori i o tome šta se zapravo događa ispod površine".

"U suštini dokumentujemo sve te promene u jednom gradu. Možete videti pune razmere problema", izjavio je.

Vlasti decenijama ignorisale problem

Tim se nada da će s vremenom moći još preciznije da analizira pojedina područja, pa čak i dobije merenja za svaku pojedinu zgradu. Šire gledano, istraživači planiraju da primene ovu tehnologiju širom sveta kako bi pratili prirodne katastrofe, promene raseda, efekte klimatskih promena u područjima poput Antarktika.

Rosen veruje da bi sistem mogao da se koristi i za jačanje sistema ranog upozorenja, na primer kako bi naučnici mogli da upozore vlasti na potrebu za evakuacijom u slučaju erupcija vulkana.

"Za Meksiko Siti ova tehnologija predstavlja veliki iskorak u proučavanju problema sleganja tla i ublažavanju njegovih najtežih posledica", tvrdi Kabral.

Vlasti su decenijama uglavnom ignorisale problem, osim stabilizacije temelja ispod pojedinih spomenika, poput katedrale. Međutim, nakon nedavnog pogoršanja krize sa vodom, kaže Kabral, počele su više da ulažu u istraživanja.

Satelitski snimci ključni za rešenja

Snimci satelita NISAR i podaci koji iz njih proizlaze biće ključni za naučnike i vlasti u planiranju rešenja.

"Da bismo dugoročno ublažili ovaj problem, prvi korak je da ga uopšte razumemo", zaključio je Kabral.