Petroviću uručena Andrićeva nagrada

Na 115. godinu Andrićevog rođenja prestižno priznanje za najbolju knjigu pripovedaka u prethodnoj godini dodeljeno je 32. put, a neveliki prostor Zadužbine Ive Andrića bio je tesan za ljude iz sveta književnosti - poštovaoce dela našeg jedinog Nobelovca, ali i dobitnika nagrade.

Član žirija Dušica Potić rekla je da je četrdesetšestogodišnji Kraljevčanin jedan od naših najosobenijih posleratnih prozaista i najugledniji predstavnik prozne generacije devedesetih.

"Svaka njegova knjiga obeležila je sezonu u kojoj je objavljena. Petrović je ujedinio stručnu i čitalačku javnost jer su i kritičari i publika u njemu prepoznali umetnika prvog reda", rekla je ona.

Potić je napomenula da Petrović nije stekao pristalice samo među našim čitaocima, već osvaja i strane, šireći polje delovanja srpske umetnosti i kulture. "Upravo i zbog tog inostranog života njegovih knjiga, zbog 12 jezika na koje je prevođen, on je dostojan nastavljač Andrića", naglasila je ona.

Knjiga pripovedaka "Razlike" nešto naglašenije ostavlja otvoren prostor egzistencijalnom ponoru i metafizičkoj trošnosti čovekove sudbine, usložnjavajući piščev model sveta i bogateći plodonosnu pripovednu tradiciju srpske proze, ocenila je Potić.

Primajući nagradu, Petrović je rekao da su nesumnjive dve koristi od nje. Prva je da je, pišući slovo zahvalnosti, ponovo u rukama držao Andrićeve knjige, a druga je da kada počnete da ih čitate "oholost i taština splasnu, jer tu nema mnogo mesta porođenju".

On je podsetio na posebnost Andrićevih opisa ljudi. U gotovo svim Andrićevim pripovetkama i romanima lagano postaje vidna strašna disproporcija - čoveka ne čini ništa od spoljašnjih odlika, već ga jedino čini njegova priča.

Kao da se svaki Andrićev junak neprestano bori sa tim neskladom između pojavnog i onog unutarnjeg, dodao je on.

I dok su, po oceni Petrovića, proporcije sveta samerive, iskazive kroz zakone i formule, proporcije između čoveka i priče koju on nosi u sebi nikada nije moguće sasvim sagledati, one su nepredvidive.

Uručujući nagradu, predsednik Upravnog odbora Zadužbine Miroslav Pantić bio je uverenja da bi Andrić bio srećan čitajući Petrovićevu knjigu. Ona, kako je rekao, predstavlja pravi srbijanski amarkord, majstorski slikajući mentalitet, naravi i navike jedne palanačke sredine.

Tročlani žiri, koji je jedinstveno doneo odluku, pored Potićeve, činili su i Milivoj Nenin i Miroslav Egerić.

Ovo priznanje su, između ostalih, do sada dobili Aleksandar Tišma („Škola bezbožništva”), David Albahari („Opis smrti”), Danilo Kiš („Enciklopedija mrtvih”) i Vida Ognjenović („Otrovno mleko maslačka”).

Andrićeva nagrada se, na osnovu njegovog testamenta, za pripovetku ili zbirku pripovedaka dodeljuje od 1975. godine.

Prvi dobitnik Andriceve nagrade bio je 1975. godine Dragoslav Mihailović za "Petrijin venac".