Reditelj Darko Bajić za B92.net: "Od filma se očekuje da kritikuje društvo u kojem autor živi"

A lik ovog čoveka, koji nije samo mario za svoju porodicu, već i za svoj narod, ponovo je oživljen u ostvarenju reditelja Darka Bajića "Ime naroda". Film prati ovu istorijsku ličnost, koja je imala odlučujuću ulogu u političkom životu Balkana.

"Svetozar Miletić osnovao je stranku koja je u nazivu imala reč 'slobodoumna (stranka)' i to me je dodatno inspirisalo i provociralo da napravim film o junaku 19 veka", započinje razgovor za B92.net Darko Bajić.

Bajić smatra da je Miletić bio izuzetno važna ličnost za vreme revolucija i stvaranja novih država u Evropi, zato što je štitio male narode i njihovo pravo na slobodu veroispovesti, jezika i školstva. Miletić je imao i svoj list "Zastava", koji je bio najpopularniji list među Srbima u Vojvodini, te navodi kako ga je narod, i to ne samo u Vojvodini, izuzetno poštovao.

"Bio je markantna politička ličnost koja je mogla slobodno da izrazi svoje političke stavove dok su drugi pa i kralj Milan morali da prave kompromise između istočnih i zapadnih sila. I dok su oni morali da kalkulišu, Svetozar Miletić je mogao da govori slobodno", kaže Bajić za naš portal.

"Kada je Austrougarska otvorila politički proces i osudila Miletića na robiju, ona se spremala da posle Berlinskog kongresa 1878 godine uđe u Bosnu. Miletić je bio i previše uticajan među Srbima u Bosni. Mogao je podići narod na pobunu. Bio bi to previše veliki rizik. Zato je morao u tamnicu" , objašnjava Bajić.

Reditelj smatra da je Miletić bio junak i borac koga su izuzetno poštovali svi, ne samo u Srbiji nego svi narodi Balkana i istočne Evrope.

"Poštovali su ga jer se jer se borio za prava svih naroda u okviru austrougaske monarhije", navodi Bajić.

Foto: Gordan Joviæ

Ipak, nije ga zaintrigirala samo Miletićeva profesionalna karijera.

"Kada se neko bori za interese društva i svog naroda, porodica strada. Zato me je upravo zanimala privatna strana mog filmskog junaka. Ono što je, pored političke borbe, vezivalo njega i njegovog kuma Jovana Jovanovića Zmaja je to što su obojica doživeli porodičnu tragediju. Izgubili su petoro dece. Tragedija ih je zbližavala. Kao reditelj sam se zato odlučio da vizuru ovog filma postavim kroz lik njegove ćerke Milice", objašnjava Bajić.

Film je pretpremijeru doživeo u Narodnom pozorištu u Novom Sadu i gledalo ga je više od 600 gledalaca i doživeo je ovacije gledalaca. Potom su usledile projekcije na otvaranjima festivala Palić, Niš, kao na Internacionalnom festivalu filmske režije LIFFE u Leskovcu.

"Tako je naš film počeo da živi u bioskopu i poput filmski heroja pobeđuje depresiju koju je donela pandemija. Ovaj film ima misiju da uz poštovanje zdravstvenih mera oživi kulturni život", ističe reditelj.

Smatra da su gledaoci na filmskim festivalima na kojima se prikazivao film "Ime naroda" izuzetno dobro reagovali, jer film dobro komunicira sa njima i vremenom u kome živimo.

"Gledaoci su željni istorijskog spektakla. Povratak u 19. vek. Ovaj film je retkost u srpskoj kinematografiji", objašnjava Bajić.

Foto: B92.net/S.D.

Glavnu ulogu u filmu tumači Ljubiša Bandović, a saradnja između glumca i reditelja počela je od predstave "Klaustrofobična komedija" Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru, kada je Bajić jednog jutra pozvao Bandovića i pitao ga: "Ljubo, da li bi voleo da budeš Bata Stojković?" i da nakon ove glumačke legende tumači ulogu Save Odžačara.

Kada priprema film, kako kaže, vrlo je pažljiv i daje sebi dovoljno vremena da izabere glumce, a Bandovića smatra vrhunskim profesionalcem.

"Veoma sam oprezan kada biram glumce i gledam da li je uloga dovoljno provokativna osobi koju je nudim. Ljuba se pokazao kao čovek koji apsolutno odgovara onome kako sam ja zamišljao Svetozara Miletića - kao izuzetno snažnog, elokventnog čoveka, koji je veliki borac. Želeo sam da uloga provocira glumca, i uspeo sam", ističe Bajić.

Foto: Gordan Joviæ

Pandemija koronavirusa uticala je na rad i funkcionisanje institucija kulture, kao i njihovih radnika. Bajić kaže da po onome što čuje u medijima izgleda da je jedino važno da li rade fitnes centri i kafići.

"Nisam čuo da se neko brine za pozorišta i bioskope ili da ga brine što kulturni radnici nemaju posla. Mnogo je važnije kako zvuče politički stavovi i ko će bolje da iskoristi virus za svoje interese. Pozicija ili opozicija. Kultura je potrebna posebno u ovom trenutku kada su ljudi depresivni, i kada se bore protiv bolesti koje ne mogu da vide ili opipaju, koja deluje kao ruski rulet koji svakog trenutka može da vas pogodi", ističe Bajić.

Ove godine prikazan je još jedan film ovog cenjenog reditelja, "Linija života", koji je Evropska filmska akademija izabrala u uži izbor za kandidata za najbolji dokumentarni film u 2020. To je film o njegovom ocu Milošu Bajiću, čoveku koji je umetnošću reagovao na zločin. Ali kolika je uloga umetnika u današnjem društvu i njenoj kritici, i koja je cena toga?

Bajić smatra da treba učiti od njegovog oca, on je bio idealista i nije dopuštao da se iko meša u njegov umetnički svet. Dodaje da umetnik ne sme da bude rob bilo kakvog političkog opredeljenja, već mora da bude maksimalno slobodan kada stvara svoje umetničko delo.

"Od filma se očekuje da kritikuje društvo u kom autor živi. E to je ono što ne vole političari. Ako ste opsednuti ideologijama, političkim propagandama, možda ćete biti poznati i nikada nećete moći da budete potpuno slobodni. To je velika zamka", poručuje Bajić.

Dodaje da umetnici nisu ljudi koji treba da stoje na pozornici političkih partija. Političari moraju podsticati i stvarati profesionalne uslove za umetnička dela, da omoguće da bez cenzure ona komuniciraju sa gledaocima.

"Mi moramo da poštujemo kolege sa različitim političkim mišljenjima i stavovima. Mislim da političari i ne shvataju ozbiljno umetnike koji pokušavaju da se bave njihovim poslom", ističe Bajić. "Od umetnika se očekuje da budu originalni"

Osim pandemije, umetničku scenu u Srbiji ove godine pogodila su i dva napada na umetnost - napad na izložbu u galeriji "Stara kapetanija" ali i nasilni protesti povodom festivala "Mirdita, dobar dan". Bajić osuđuje bilo koju vrstu nasilja i navodi da to ne priliči jednom gradu kao što je Beograd, koji otvara svoje ulice, ustanove i pozorišta svima onima koji žele da komuniciraju sa ovim gradom.

"Vekovima, decenijama, beogradski umetnici komuniciraju sa celim svetom. Beograd je kosmopolitski grad i tu ne bi smelo nikada da se dešavaju takve stvari", ističe Bajić, dodajući da umetnici imaju uticaj na svoje okruženje kako u Srbiji tako i u Evropi.

Poznato je da Darko Bajić govori svojim studentima da moraju uvek da brane svoje umetničko delo i da ne treba da imaju strah od režije, a na pitanje kako umetnici u Srbiji danas mogu da zadrže lični i kreativni integritet, odgovara da se za mlade kaže da su "ludo hrabri", ali da je važno da je pre vremena ne potroše i da se ne zadovolje popularnošću.

"Kada govorim studentima da se održe u dobroj formi, to znači da budu dovoljno provokativni. Provokacija i hrabrost da se menjate, da ne fotokopirate svoj sopstveni uspeh dovodi vas do novog dela vrednog stvaranja", navodi Bajić.

Ističe da je za slobodno bavljenje umetnošću potrebno je da kolege, kroz asocijacije, stvore svoj autonoman prostor kako bi bili bliži i jači u borbi za svoja prava. Dodaje da sve institucije kulture moraju imati svoju maksimalnu autonomiju.

"Mi smo stvoreni na ovoj planeti, sa idejom da naši životi budu neponovljivi. Od umetnika se očekuje da budu originalni. A da bi to postigli moraju se inspirisati slobodom da prožive svoj život", smatra Bajić.