Šta se krije iza jedne od najčudnijih kompozicija "4'33"?

Tjudor je seo za klavir, namestio šest stranica za note koje su bile prazne i zatvorio poklopac za dirke.

Zatim je upalio štopericu i naslonio ruke u krilo. Publika je čekala da se nešto dogodi.

Nakon 30 sekundi mirovanja, Tjudor je otvorio poklopac, zastao, ponovo ga zatvorio i nastavio da ne radi ništa. Okrenuo je jednu praznu stranicu. Nakon dva minuta i 23 sekunde, Tjudor je ponovo otvorio i zatvorio poklopac.

U ovom trenutku su iznervirani ljudi iz gomile izašli. Njihovi koraci su odjekivali. Nakon još minut i 40 sekundi, Tjudor je poslednji put otvorio poklopac klavira, ustao i poklonio se. Ono malo ljudi koji su ostali u publici uljudno su aplaudirali.

Komad se zvao "4'33"- za tri tiha pokreta ukupno četiri minuta i 33 sekunde - a komponovao ga je ekperimentalni kompozitor Džon Kejdž. Izgledalo je kao šala. U stvari, redefinisao je muziku.

Šta je Kejdž želeo da postigne ovom kompozicijom, na čijim listovima za muziku samo piše "Tacet" (pauza u sviranju)?

Foto: GettyImages, Victor Drees / Stringer

Prema jednom tumačenju, Kejdž je želeo da publika bude performer. U tom periodu od gotovo pet minuta sigurno će neko iz publike da se zakašlje, negoduje, ode, ili šapne nešto osobi pored koje sedi. Svi zvukovi koje napravi publika je zapravo muzika u ovoj kompoziciji.

Drugo tumačenje je okrenuto ka muzičaru na bini, kako je to demonstracija njegovog majstorstva nad muzikom, ili pak discipline, jer, sigurno nije lako izaći pred publiku i, navodno, ne raditi ništa nekoliko minuta.
Ali Kejdž je sva ova tumačenja pobio nastavcima kompozicije, a posebno onom koju je nazvao "One3 = 4′33″ (0′00″) + ", jer je na bini samo bio mikrofon okrenut publici. Sada je nastup bio publika, a ne kao što se to mislilo u prvoj kompoziciji.

Iako se ne može utvrditi tačna misao iza kompozicije "4'33", ono što Kejdž jeste uradio je pokrenuo diskusiju o definisanju muzike. Jedna od definicija muzike jeste da je ona skup organizovanih zvukova, a ako je tako, onda je ova kompozicija ukazuje na ono prvobitno i osnovno u muzici. Jer svaki kompozitor i svaki muzičar mora u nekom trenutku u svojoj muzici da iskoristi baš to - tišinu.