Slaven Došlo: Potcenjujemo publiku, ona voli hrabre umetničke filmove

Autor Marina Pavlović

Kako je objasnio idejni tvorac festivala Igor Stanković, direktor distributerske kuće "Megakom film" i direktor Festivala autorskog filma (FAF), plan je da predstojeći Dunav Film Fest prikaže najbolje filmove zemalja Dunavskog sliva. Reč je o filmovima koji su se izdvojili po svom kvalitetu, kao i nagradama na ostalim festivalima.

Za sada selekcija filmova još nije poznata, a ono što je sigurno, kaže Stanković, u Smederevo dolazi film "Zlatna rukavica" nemačkog reditelja Fatiha Akina. To je ujedno njegov poslednji evropski film s obzirom na to da proslavljeni reditelj prelazi u Holivud, gde će raditi za Netfliks.

Stanković je najavio da će se svake godine menjati selektor, a ovu ulogu vršiće selektori drugih velikih festivala. Tu funkciju prošle godine obavljao je Jugoslav Pantelić, umetnički direktor Festa u Beogradu.

Zanimljivo je da do tada jedino Srbija nije imala filmski festival posvećen filmovima zemalja Dunavske regije.

"To su izuzetne kinematografije. Nemačka koja ima i Berlinski festival i značajan broj autora. Dunavski sliv obuhvata i mađarske kinematografije koje su iznedrile veliki broj autora. Tu je takođe i Rumunija. Dunav zatim dotiče i Hrvatsku i Bugarsku, Austriju, Slovačku... Prema tome, to su izuzetno potentne kinematografije koje ostavljaju trag kako na evropskim tako i na svetskim festivalima", kaže Stanković za portal B92.

On dodaje da je sama lokacija festivala izuzetna - otvoreno nebo na autentičnoj Smederevskoj tvrđavi, u isto vreme daleko i blizu Beograda u kome su skoncentrisana kulturna dešavanja.

"To je taj neki duh Smedereva, grada koji još nema multipleks bioskop, i ta želja smederevske publike da doživi filmski festival pod vedrim nebom", objašnjava naš sagovornik i dodaje da mnogi veći festivali ne mogu da se uporede sa Dunav Film Festom, kada je reč o mestu održavanja i čak četiri lokacije, koje su "kupile publiku podjednako". Ove godine, kaže, razmatra se povećanje broja lokacija.

Prošlogodišnji član žirija glumac Slaven Došlo, ističe da su na proteklom festivalu imali prilike da vide izuzetne umetničke filmove i da im iz tog razloga nije bio problem da gledaju po dva ili tri filma svake večeri.

"Ukupno je tada prikazano 35 filmova, što uopšte nije mala stvar, Neki od tih filmova, na primer 'Limunada', tek su sad prikazani na Festu u Beogradu. Imali smo priliku da premijerno odgledamo određena ostvarenja", kaže Slaven Došlo za portal B92 i dodaje da Dunav Film Fest ima veliki potencijal da postane vodeći festival u Evropi.

On objašnjava da su ovakvi festivali sjajna prilika za ljude van Beograda da pogledaju blokbastere, ali i umetničke i druge filmove koje inače ne bi drugačije mogli da vide.

"Mislim da je to bitno jer se publika navikava na umetnički hrabrije filmove na neki način, jer drugačije percipira šta je to film. Tako da, onda, mi možemo da se bavimo drugačijom formom filma od onoga na koji smo navikli. Mislim da je publika spremna da prihvati mnogo više toga", ističe glumac.

Kao primer za jedan takav film Slaven Došlo navodi "Limunadu" rumunske rediteljke Ioane Uikaru, za koji kaže da je vrlo hrabar i uzbudljiv film i da osetljivu temu pretresa vrlo brutalno i iskreno.

"Generalno, ti u životu prepoznaješ da li neko pristupa toj temi zato što ga se tiče i zato što ima svoje viđenje i pokušava na neki način da bude društveno aktivan", objašnjava on.

Mladi glumac na početku karijere imao je jednu hrabriju scenu. On i njegov kolega Nikola Glišić za potrebe filma "Pored mene" snimili su strastvenu homoseksualnu scenu koja važi za prvi takav kadar u srpskoj kinematografiji. Slaven kaže da je publika za takve stvari otvorena i više nego što mi mislimo.

"Mislim da mi generalno u životu potcenjujemo ljude, potcenjujemo njihovu svest, moć, jasno razmišljanje i razumevanje stvari. To je osnovni čovekov poriv – da razume ono što je video i doživeo. Mi smo se trudili da u tom filmu vidimo ljude, a ne samo nekakve funkcije i seksualne orijentacije. Trudili smo se da prikažemo ljude, neke klince... Mi smo svi prošli kroz srednju školu i imali smo borbe koje su se vodile u nama. Lazar je igrom slučajeva imao malo društveno komplikovaniji problem, odnosno cela da stigmatizacija seksualnosti lomila se preko njegovih leđa, a onda je to donelo određeni publicitet meni koji sam izneo tu ulogu“, zaključio je Slaven Došlo.