"Bata Stojković mi je jednom rekao..." / VIDEO

"Ne bavim se time kako delujem drugim ljudima, ja delam iz sebe, iznutra. Svaka uloga mi je kao novi beli papir, kao da ništa nisam radila pre toga. To nije tako zato što tako hoću nego zato što se tako osećam", rekla je Ninkovićeva u intervjuu Tanjugu.

"Imam veliku strast i ljubav prema ovom poslu, veliku odgovornost, preteranu samokritičnost, koja je nekad dobra, nekad nije, želju za znanjem, da u svakoj ulozi budem bolja od prethodne. Tome težim", dodala je.

Da je tako tvrde i njene kolege i saradnici, koji podvlače da Ninkovićeva u nimalo lakim i u potpuno različitim zadacima uvek istrajno i uporno traga za nekom dubljom i temeljnijom istinom, radoznala, mnogo traži od reditelja i svojih partnera na sceni i setu, ali mnogo više daje, i uvek pred sebe postavlja visoke ciljeve.

"Bata Stojković mi je jednom u Zvezdara teatru čestitao na ulozi i rekao: 'Ako hoćeš da budeš velika glumica, a imaš sve predispozicije za to, nikad nemoj dozvoliti da te ubace u fah'. Onda mi je napisao na parčetu papira, od nekog keksa što je bio tu, da moram svaku ulogu da deljem kao dletom, jer je viđao talentovane ljude koji su ušli u fah i o njima više ne možemo da pričamo kao o velikim glumcima", ispričala je Ninkovićeva.

To joj je, naglašava, ostalo u glavi i zato se uvek trudila da igra različite karaktere pa i kada je dobijala iste uloge, "trudila se da se u fizičkom smislu potpuno poništi i da to na neki način bude ipak drugačije".

Beskrupulozna i manipulativna Kadinica u predstavi "Derviš i smrt", neodoljivo komična kao šarmantna gosođa Ford u "Veselim ženama vindzorskim", Sojka u predstavi "Dr", sirova i neotesana alapača Lena iz "Naših sinova", uloge Nataše Ninković dokazuju proročke reči Milosava Buce Mirkovića od pre 20 godina da "ona izrasta u veliku scensku pojavu".

"Za mene je proces stvaranja najvažniji, tada sam teška i za okolinu i za ansambl, jer sam zahtevna i prema sebi i prema drugima, a kada završim, nova stranica se okreće. Ne računam na uspehe, više se vraćam na neuspehe. Na uspehe se ne vraćam", kaže popularna glumica.

Svoju karijeru u pozorištu počela je diplomskom predstavom "Ukroćena goropad", a filmsku u ostvarenju "Spasitelj" u režiji Predraga Gage Antonijevića uz Denisa Kvejda.

"Postavili su mi visoke standrade i samo sam se trudila da idem dalje. Lepo što su polazne tačke bile tako visoko, temelji su bili visoko udareni", kaže Ninkovićeva, dodavši da se nikada nije pokajala što je nakon filma "Spasitelj" odbila ponude iz Holivuda.

Od Šekspira, Čehova, preko Andrića i Selimovića, do Ibzena i savremenog komada "Transilvanija", Ninkovićeva kaže da su joj sve uloge nekako dolazile u pravom trenutku.

"Tri puta sam vraćala Hedu Gabler kada mi je Ivana Dimić ponudila. Zvala sam je sa pitanjem zašto ja, kada ne mogu da se pronađem u tome, ali u procesu sam otkrila da je ipak ta uloga došla u pravom trenutku za mene. Kada mi ponude ulogu, nije bitno da li je glavna ili sporedna, bitno je da ona u meni nešto izaziva, da se u njoj dešava nešto što je kompatibilno sa onim što se meni dešava. Tako biram i tako odbijam uloge", objasnila je Nataša Ninković. I ulogu u debitanskom komadu Dragana Nikolića "Transilvanija", koju sa velikim zadovoljstvom igra već 12 godina, prvo je odbila i čak predložila drugu glumicu.

"Tako sam i Gagu Antonijevića nazvala i odbila lik Natalije u seriji 'Ubice mog oca'. Rekla sam da ja ne znam šta je ovo, ne poznajem tu ženu, dok mi nije poslao poslednju epiziodu. U pauzi predstave 'Čudo u Šarganu' čitala sam tu 10. epizodu, nazvala ga i rekla: Ja ću ovo da pripremim, jedva čekam kadar", rekla je Ninkovićeva.

Primećuje da ponekad imamo pogrešnu predstavu o tome šta možemo i šta hoćemo, ali njoj se, kako kaže, svaki put potrefilo da kad god kaže "ne" ili tri dana ćuti i misli, ispadne da je to prava uloga za nju.

Priznaje da joj je "Ričard Treći" jedno od najtežih dela koje je radila.

"Retko ga igramo, jednom mesečno, što je nedovoljno za takav komad i svaki put se osećam kao da je premijera. To je toliko slojevit komad i slojevita uloga da, kad god je igram, uvek sam na početku i uvek izađem i kažem, obično (Nebojši) Dugaliću, ja ništa ne znam, otvorila sam jedno polje i shvatila da je iza toga još toliko nivoa koje treba da dotaknem", iskrena je Ninkovićeva, koja u Šekspirovom komadu igra kraljicu Margaretu.

Dodaje i da nije mogla da veruje koliko je on posle 400 godina aktuelan.

"Sve zavisi od rediteljevog koncepta šta želi da izvuče iz 'Ričarda', a Snežana (Trišić) je htela politički triler i tu aktuelnost sa nama. Tako je sa svim delima Šekspira, ali 'Ričard' posebno, pogotovo na ovom području kao što je naše", istakla je Ninkovićeva.

Ninkovićeva se nagradom "Žanka Stokić" pridružila "ligi prvih dama srpskog glumišta", kako je primetila Nela Mihailović, u kojoj su Svetlana Bojković, Milena Dravić, Dara Džokić, Olga Odanović, Mira Banjac, Mirjana Karanović, Radmila Živković i druge.

"Strašna mi je naša osobina da brzo zaboravljamo i ne negujemo našu tradiciju, ne negujemo ljude zaslužne za istu. Ne samo da ih zaboravljamo nego ih se i odričemo. Zato mi je divno što je vraćeno sećanje na tu divnu glumicu (Žanku Stokić). Ima još ljudi kojima bi trebalo da dajemo ulice i spomenike, a mi čak i ne znamo za njih", naglasila je Ninkovićeva.