Pola veka "Skupljača perja": Kako nam je umakao Oskar

Izvor: Kinoteka.org.rs

Pantelić je izrazio zadovoljstvo zato što Kinoteka može da prikaže novoizrađenu kopiju filma koji je pre 50 godina započeo život na jednom od najznačajnijih festivala na svetu, 1967. u Kanu, gde je osvojio Gran pri žirija i nagradu Međunarodnog udruženja filmskih novinara i kritičara Fipresci, a naredne godine (1968) nominovan je za Oskara u kategoriji najbolji strani film.

„Na festivalima se slavi film, a Fest klasik slavi filmove koji su obeležili godine za nama. Izvesno je da će se u klasičnom programu Festa u budućnosti naći i neki od naslova koje ove godine gledamo premijerno na 45. Festu“, izjavio je Pantelić.

Počasna gošća projekcije Branka Petrić rekla je da nije tu kao supruga glumca Bekima Fehmiua (koji je igrao glavnu ulogu, uz Oliveru Vučo i Batu Živojinovića), već kao svedok onog vremena kada su nastajali "Skupljači perja".

„Taj divni film je apsolutno položio sve ispite vremena“, istakla je ona i dodala kako je u to doba Avala film bio moćna producentska kuća. „Snimalo se dosta koprodukcija, posebno sa Italijom. Mi smo tada imali u Rimu jedan hotel, Juventus, tamo su dolazili svi naši direktori, producenti, glumci, to je bila skoro kao naša druga kuća, a glavni igrač u svemu tome bio je direktor Avala filma Ratko Dražević. Bio je stvarno veliki igrač i kada se Saša Petrović pojavio sa svojim projektom učinio je sve da taj film počne da se snima“.

„Saša je angažovao Bekima za ulogu Belog Bore, a on, kako je bio posvećen, odmah sam morala da kupim crni šampon da bi mu kosa potamnela, kvarcovao se, puštao zulufe i nokat na malom prstu. Zamislio je da Beli Bora mora da ima taj nokat. Molio je kolegu Pljaku Kostića da mu recituje romsku poeziju. Bekimu su taj lik nekako vodili stihovi: Što da živim kada sreću nemam, al’ opet što da umrem kad me strah od groblja“, ispričala je Branka Petrić.

Potom se, kako je dodala, desila promena plana, odlučili su da Belog Boru igra čuveni romski pevač Sličenko iz Moskve. „Saša se izvinio Bekimu, ali njemu nije bilo lako. Naravno, skinuo je zulufe, isekao nokat. Mada, divni snimatelj Tomislav Pinter mu je govorio da to ne radi, da je uloga njegova. Srećom ili kako već to biva, delegacija koju su poslali u Moskvu po Sličenka nije ga našla, bio je na turneji čak u Sibiru. Tako je Bekim ponovo dobio ulogu“, rekla je Branka Petrić.

Takođe se prisetila da za film ni u ono doba nisu bili idealni uslovi, pa je tokom snimanja odjednom došlo do zastoja jer nije bilo novca. „Saša je izašao pred celu ekipu, rekao kakva je situacija i pitao da li smo u stanju da svako da koliko ima i može da odsnimimo ta dva dana. I zaista, nije bilo člana ekipe, a bila je velika ekipa, ko nije dao deo svog novca da bi se nastavilo snimanje.“

„Onda je film otišao u Kan i dobio dve sjajne nagrade. Za prijem koji je tada priredio Ratko Dražević nije se žalilo novca. Sve je bilo naše, a dodatak glamuru davalo je to što smo sada imali tri naše velike zvezde koje su obeležile taj Kan. Oliveri Vučo (kasnije Olivera Katarina) to je donelo priliku za fantastičan uspeh na koncertima u pariskoj Olimpiji. Bata Živojinović je odatle nastavio svoju izuzetnu karijeru, a Bekim je postao internacionalna zvezda i već kroz dva meseca je počeo da snima glavnu ulogu u Odiseji za italijansku televiziju“, kazala je Branka Petrić.

Ona je navela podatak da su "Skupljači perja" ostvarili prihod od 500.000 dolara. Posebno je istakla svojevremenu ocenu montažera Marka Glušca da antologijska scena kada Bekim lomi čaše u dertu, dok čudesna Olivera peva, ima najbolji montažni rez u istoriji srpskog filma.

Branka Petrić se prisetila i velikog uzbuđenja povodom nominacije za Oskara. „Toga dana u 12 sati čuli smo da je Saša Petrović nosilac Oskara. U 15 časova – Oskara dobija Jirži Mencl za 'Strogo kontrolisane vozove'. Uveče na ceremoniji voditelj Bob Houp čita: Oskara za strani film dobio je Saša Petrović za 'Strogo kontrolisane vozove'. Eto, znači i tada se desilo nešto kao pre dve večeri na ceremoniji dodele Oskara“, napomenula je ona.

„To su sve samo sećanja, ali ovaj film će nastaviti da živi i za nove generacije gledalaca“, zaključila je Branka Petrić.