U Kolarcu bogat program, ali ne i uslovi

Problemi u načinu finansiranja Kolarca nastali su usvajanjem Zakona o zadužbinama po kom osnivač institucije nije ni grad ni republika već privatno lice Ilija Milosavljević Kolarac. Nepostojanje kao stavka u bužetu, ozbiljno ugrožava rad Kolarčeve zadužbine.

Duboka koncetracija u najakustičnijoj, najlepšoj i jedinoj pravoj koncertnoj dvorani u Srbiji. Katarina, Sanja i Mihael Ude pripremaju se za koncert na Kolarcu. Program Kolarca sušta je suprotnost od prostora u kom se radi. Bogat repertoar ugrožavaju uslovi iz prošlog veka.

“Problem koji imamo je svakako nedostatak novca jer smo prinuđeni da iz sopstvenih prihoda plaćamo struju, grejanje, održavanje, krečenje, da zapušavamo rupe na krovu, da hoblujemo parket, da menjamo sedišta, ali da se i na neki način snađemo da kupimo novi klavir”, objasnila je Mima Lazarević, urednica muzičkog programa Centra za muziku Kolarčeve zadužbine.

Nema velikog domaćeg ili stranog izvođača umetničke muzike koji je nastupao u Beogradu a da nije održao koncert na Kolarcu. Uz 300 programa godišnje, ovde mora da se vodi računa i o održavanju preko 4000 kvadrata.

“Nama je veoma stalo da se kvalitet i broj programa održi, ali je malo teška situacija jer se zaista od entuzijazma ne živi. Prosto smo u situaciji da imamo utisak da to što mi radimo i čime se bavimo nikoga drugo ne interesuje osim publike i muzičara koje imamo. Ovo je najznačajnija koncertna sala i najznačajnije mesto za sve domaće muzičare, mesto koje svi inostrani muzičari koji su došli prepoznaju i dovode u vezu sa Beogradom. Oni ne znaju ko im je bio organizator promoter, ali znaju da su svirali na Kolarcu”, dodala je Lazarević

Zato na Kolarcu traže status kakav već imaju Matica srpska ili SANU a koji bi obeznbedio deo sredstava iz budžeta za materijalno održavanje svakog meseca.

Za održavanje Kolarca nije nadležni ni Ministarstvo kulture ni Grad Beograd. Zadužbinu sagrađenu 1932. godine pored starosti urušava i loš zakon.

Jedan od najvećih srpskih filantropa Ilija Milosavljević Kolarac 1878. godine sav svoj ogroman imetak ostavio je srpskom narodu sa ciljem širenja nauke i kulture. U februaru sledeće godine Kolarčeva zadužbina obeležiće 85 godina rada.