Pussy Riot: Imale smo sreće jer smo bile prve

Izvor: prelistaj.me

Tri dvadesetogodišnjakinje, među kojima i Maša, ismevale su Putina nakon što se ponovo kandidovao za predsednika 2012, a vrhunac je bio performans na oltaru moskovske Crkve Hrista Spasitelja. Iako je trajao jedva tridesetak sekundi, taj nastup je Aljokinu, Nadeždu Tolokonjikovu i Ekaterinu Samucevič koštao nekoliko godina zatvora. Bile su osuđene za “huliganstvo i izazivanje verske mržnje” nakon što su pokušale da izvedu pank molitvu i pesmom “Sveto sranje” “pozovu Majku Božju da otera Putina”.

Njihovo hapšenje, suđenje i presudu pratila je medijska haranga u kojoj su proglašavane sotonama, jer su oskrnavile crkvu i uvredile vernike.

One su i danas, nakon odsluženja kazne, aktivistkinje za ljudska prava, pokrenule su projekat Justice zone, u okviru kog pružaju pravnu pomoć političkim zatvorenicima i žrtvama političke brutalnosti. Ipak, ne mogu da registruju NVO jer država – kako je Aljokina ispričala u petak uveče u Podgorici – to ne dozvoljava.

Zato ciljeve od kojih, kaže, nisu odustale pokušavaju da ostvare na drugačiji način nego što su to radile 2012. kada su na performansima palile Putinovu fotografiju.

Zahvaljujući ruskoj organizaciji Dukley art comynity Aljokina je ovih dana u poseti Crnoj Gori. U petak 27. novembra učestvovala je na tribini Pussy Riot – globalni simbol pobune koje su za aktiviste civilnog sektora organizovale NVO Akcija za ljudska prava i Centar za ženska prava. Nakon filma o aktivizmu grupe u salu Karvera ušla je gošća iz Rusije.

U kariranom sakou, sa dve pletenice, pomalo zbunjenog pogleda i isprekidanih rečenica, nije se uklapala u projektovanu sliku opasne disidentkinje koja je pretnja jednom od najmoćnijih ljudi na planeti.

Nadeždu i Ekatarinu poznavala je tri godine kada su rešile da se udruže. Nakon učešća na protestima zbog najave Putinove ponovne kandidature krajem 2011. godine, kada su uhapšene na Crvenom trgu u Moskvi, devojke su krenule drugačijim, provokativnijim putem. U haljinama, čarapama i fantomkama veselih boja, pesmama u pank stilu koje su izvodile na neobičnim mestima slale su poruke protiv Putinove vlasti. Građane su animirale na trgovima, krovovima zgrada, ali i šokantnim performansima u kojima ljube policajce na ulicama i učestvuju u seks predstavi na Biotehničkom fakultetu…

Aljokina je kao vođa grupe provela gotovo dve godine u zatvoru, jer joj je Putin pomilovanjem kaznu simbolično smanjio - za dva meseca. Najbolje je prošla Samucević, koja je osuđena uslovno jer je njen advokat ubedio sud da je performans prekinut pre nego je ona nastupila.

Da je sve bilo unapred odlučeno, govori i izjava tužiteljke (njeno izlaganje je sastavni deo dokumentarnog filma o Pussy Riot koji je prikazan u Karveru), gde ona navodi da zastupa petoro – šestro građana koji su bili u crkvi u trenutku performansa, i koji su “pretrpeli velike traume, a nekima je i pozlilo”.

“Kada smo osuđene u martu 2012. ljudi su imali nadu u promene, a kada sam izašla iz zatvora u decembru 2013. bilo je potpuno drugačije. Zbog političkog i društvenog aktivizma bilo je uhapšeno više od 50 ljudi, krivično osuđeno preko 100, neki su emigrirali, ubijen je Boris Nemcov, počeo je rat u Ukrajini…Rusija je sada potpuno drugačija zemlja, o sebi misli kao imperiji i ima velike ambicije, i u Crnoj Gori”, našalila se ona na račun protivljenja Moskve članstvu Crne Gore u NATO.

“Imale smo sreće jer smo bile prve,” zaključuje Maša koja sada ima 27 godina. Objašnjava da su kazne za protivnike režima, nakon njihove presude, pooštrene. I za njih je tužilaštvo tražilo maksimalnu kaznu, tri godine, ali je sud bio nešto blaži. Film o Pussy Riot prikazuje i suđenje, na koje jako policijsko obezbeđenje devojke sprovodi u lisicama. U skučenoj sudnici moskovskog Okružnog suda, aktivistiknje sede odvojene staklenim kavezom. Iako se sudi devojkama koje kroz umetnički odraz šalju političku poruku, sudnica je puna policije.

Opisujući mesece iza rešetaka, u oblasti Urala, Maša kaže da su tu uvek robijale političke zatvorenice.

“To je baraka u kojoj je bilo 1.000 žena, sve smo bile u jednoj prostoriji. Postoji samo jedno kupatilo, za koje imamo ukupno pola sata sve zaedno. I sav konflikt i nasilje dešava se upravo zbog običnih stvari. Hrana je odvratna, ako nemate podršku roditelja i prijatelja, kao što smo mi imale, onda morate to da jedete. Nema lekarske pomoći… Dnevno nije umirala po jedna ili dvije osobe, nego po 10 jer nema lekara, nema lekova. Radi se po 12 i 14 sati dnevno, nema vikenda, a za to smo dobijale platu po dva dolara mesečno. Bila sam šokirana kada sam stigla,” ispričala je na tribini Aljokina. Pokušala je, kaže, da se pobuni protiv toga pa je zatim kažnjena. ”Svašta je tu bilo,” dodala je.

Da bi zatvorenicama otežali boravak zatvorske vlasti, kako je ispričala, koriste psihički pritisak. “Svakodnevno govore da ne poštuješ porodicu, da nisi dobra majka. Nekada te posebne metode i upale”, navodi ona.

Aljohina sada ima 27 godine, a dok je bila u zatvoru njenu četvorogodišnju ćerku čuvala je porodica. Od nje, kaže, roditelji nisu očekivali da postane politički angažovana jer politika nije bila deo njihovog svakodnevnog života.

”Nismo pričali o politici. Moji roditelji su matematičari”, rekla je.

Komentarišući podršku iz SAD i EU tokom sudskog procesa i robijanja, ona objašnjava da joj je mnogo značila, ali više ona iz Rusije. “U redu je, kul je, ako vas podrže sa zapada ili EU. Ali meni je mnogo značila podrška iz Rusije. Ako podrže vas ili opoziciju, ljude zbog toga u Rusiji tuku, vređaju ih, to je vrlo opasno…”, kaže Maša. A njena majka na filmu svedoči da je nakon Mašinog hapšenja dobijala poruke u kojima su pretili da će joj ćerki otkinuti ruke i noge.

Iako je imala mogućnost da nakon izlaska iz zatvora ode iz Rusije, odlučila je da ostane i nastavi bitku koju je započela.

“Kad smo izašle i htele da nađemo stan u kom bismo radile, nismo mogle. Kad bi čuli ko smo, niko nije hteo da nam izda stan. Onda smo se snalazile, preko trećih osoba,” kaže Aljokina.

Grupa je, ipak, aktivna i danas i broji desetak članica. Nedavno su objavile pesmu u kojoj Evropu kritikuju zbog izbegličke krize, a nešto ranije i video za pesmu pod nazivom Putin Will Teach You How to Love. One se u pesmi ruskom premijeru obraćaju pozdravom Hail, Duce, što je aluzija na nekadašnji fašistički režim u Italiji ali i Putinove prijateljske odnose sa Silviom Berluskonijem. Tvrde da Putin krši prava svih manjina ali i grubo guši prava i slobode Rusa.

O tome šta su aktivistkinje Pussy Riot prošle i kako vide Rusiju danas, Maša Aljokina priprema knjigu.