Oslikano injem

Da li su vas ikad posećivale seni zaboravljenih predaka, likovi sa slika koje ste naslikali, ili pak izmišljeni junaci ispisanih romana...?

Da li ste ikada razmišljali o vašim senkama kao i senkama vaših senki?

A sećanja koliko su vam dragocena i sveta da li i za vas važi ona misao da su sećanja jedini raj iz koga ne možete biti prognani?

Dakle, glavnom liku iz naslovne predstave, slikaru koji slika crkvu u svom selu stižu velika iskušenja kada postaje svedok masovne egzekucije za vreme okupacije, upravo u pomenutoj crkvi gde je u ovom masovnom zločinu stradala i njegova ljubav.

Pomenutoj agoniji tu nema kraja već u sledećem „oslobodilačkom“ kadru i sam slikar postaje žrtva zla koje i ovde ima isti lik, obličje i jezik bola, bezdušnosti i konačnog obračuna bar kada je reč o bitisanju u ovom svetu gde još nije sve pokrila ta zamrznuta magla to inje...

Trebalo je slikara povesti sa sobom i sahraniti ga još za života, tu susrećemo i neprežaljenu ljubav koja se sada ukazuje već obrasla šibljem a čiji gubitak predstavlja možda i najteži udarac našem slikaru.

I pored svih tih velikih iskušenja on im ipak odoleva i ostaje veran svom daru od Svevišnjeg, čiji planovi nikad i nikome ne mogu biti do kraja jasni. Njemu su možda i bili otkriveni u naznakama, u svakom slučaju dovoljno, da istraje i odupre se do kraja svog puta.

Miroslav Benka ovde potpisuje scenario, režiju, muziku koja je zaista posebna u ovoj tipično „bitefovskoj“ predstavi koja ne poznaje reči, tekst, govor i kojoj stoga nije potreban prevod, ona se svodi na pokret i ono najteže: univerzalnu emociju, koja se posvećenima do kraja ukazuje ostajući razumljiva i bliska.

Neverbalni teatar u nas je retkost i ovakvih predstava nikad nije dovoljno na našim pozorišnim reportoarima pogotovo ako i dalje pretendujemo na održavanje i negovanje jednog Bitefa i njegove dugo izgrađivane svetske reputacije.

Na kraju, od strane potpisnika ovih redova i jedna mala doza pristrasnosti, mesto Stara Pazova je odavno u senci susedne Inđije ako govorimo o ekonomiji i razvoju, ali zato u senci te senke ono ima jednog Benku i time sasvim sigurno značajnu satisfakciju.