Sećanje na 6. april 1941.

Pored polaganja cveća na mestu Narodne biblioteke stradale u bombardovanju 6. aprila 1941, o ovom događaju će govoriti istoričar Milan Ristović, a zatim će biti izveden fragment pozorišne predstave Dah teatra "Traženje grada – vodič kroz alternativnu istoriju Beograda".

Nakon polaganja cveća i programa na Kosančićevom vencu, ministri Dragan Đilas i Voja Brajović posetiće zgradu Narodne biblioteke Srbije (Skerlićeva 1) i uveriti se o toku radova na rekonstrukciji enterijera.

U predstavi "Traženje grada" Dah teatra glavna tema su „nevidljivi“ zidovi u našem gradu, načinjeni od skrivenih istorija i tabua. Skrivena istorija našeg grada manifestuje se i kroz nepostojanje jasne informacije o tome šta se dešavalo i u koje svrhe su se koristila određena mesta u gradu. To se pre svega odnosi na zgrade koje još uvek postoje, a koje su promenile svoju namenu, kao i na zgrade koje su nekad postojale a danas ih više nema, ali sećanje na njih još uvek traje.

Kreirajući pozorišnu predstavu upravo na ruševinama biblioteke na Kosančićevom vencu, ideja autora predstave bila je baciti svetlo na „skrivene zidove“ tj. na skrivenu istoriju. Priča o bombardovanoj biblioteci je priča i o brisanju pamćenja jednog naroda kao i kidanju veze sa univerzalnim duhovnim vrednostima koje čine svaku biblioteku.

Želja je da ovom predstavom bude uspostavljena prekinuta nit pamćenja kao i prekinuta veza sa svetom.

Predstava je premijerno izvedena 2. avgusta 2007. na Kosančićevom vencu. Rediteljka predstave je Dijana Milošević.

Prilikom bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941, do temelja je srušena zgrada Narodne biblioteke koja se nalazila na Kosančićevom vencu.

Celokupni fond Biblioteke, sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima nepovratno je izgubljen.

Nova zgrada, u kojoj se i danas nalazi NBS, svečano je otvorena 6. aprila 1973.

Narodna biblioteka osnovana je 1832. godine. Raspolagala je fondom od oko 300.000 knjiga, 1390 rukopisnih knjiga, povelja i drugih spisa (preko 100 na pergamentu) iz 12, 13. i 14. veka i kasnije. Raspolagala je, zatim, zbirkama turskih rukopisa, starih štampanih knjiga (preko 200) nastalih od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika, novina.

Sem toga, tu su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, zatim kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P.M. Šafarika i drugih.

1. aprila 1941. godine, sve je bilo spremno za evakuaciju. Biblioteka je bila spakovana u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka (svaki je bio težak oko 80 kg), a stari časopisi u 22 sanduka. 3. aprila je, međutim, ministar prosvete M. Trifunović, zabranio evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredio da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.

Zgrada je pogođena zapaljivim bombama 6. aprila u 16 časova i izgorela do temelja.