Kakav preokret: Kijev odustaje?

Nakon tog odlaganja, oni su ipak razgovarali sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim telefonom.

Prema onome što je procurilo u javnost, kako su naveli američka agencija Axios i ukrajinski portal informator.ua, glavne teme bile su pitanja teritorije i bezbednosnih garancija za Ukrajinu, kako od SAD i NATO-a, tako i one koje bi trebalo da da Rusija. Axios to naziva "kritičnim pitanjima" i neophodnošću "teritorijalnog kompromisa", ali navodi da su američke bezbednosne garancije Kijevu najvažnija stavka. To su zapravo ključne tačke koje treba rešiti pre mogućeg mirovnog sporazuma, a koje su glavna prepreka jer ih Moskva, Kijev i Vašington doživljavaju i često vide dijametralno suprotno.

Moskva insistira na tome da dobije Donbas (podrazumeva se Krim) i da se ukrajinska vojska povuče iz onih delova regiona koje još uvek drže pod svojom kontrolom. Pored toga, kako je rekao Kit Kelog, Trampov specijalni izaslanik, penzionisani general Nacionalnom forumu odbrane Ronalda Regana, još jedna prepreka mirovnom sporazumu je status Zaporožke nuklearne elektrane, najveće na svetu, nad kojom Rusi traže kontrolu.

Ukraine Presidency/Ukrainian Pre / Zuma Press / Profimedia

"Glavni sporovi su teritorijalna pitanja i bezbednosne garancije. Trudimo se da osiguramo da dogovorena rešenja budu realna, pravedna i održiva", rekla je ambasadorka Ukrajine u SAD Olga Stefanišina.

Volodimir Zelenski i još dva ukrajinska zvaničnika uključena u takozvani mirovni proces – sekretar Ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost, general Rustem Umerov, i načelnik Generalštaba ukrajinske vojske, general Andrij Hnatov – navode da su bezbednosne garancije, zajedno sa teritorijom, pitanje svih pitanja mirovnog sporazuma. Prema rečima Zelenskog, sporazum bi trebalo precizno da definiše ruske i zapadne garancije za ukrajinsku bezbednost, odnosno čvrstu potvrdu da Rusija neće ponovo prekršiti date garancije i obećanja i, kako kaže ukrajinski predsednik, da ukloni sa dnevnog reda opasnost i pretnju "treće ruske agresije protiv Ukrajine".

Prema ukrajinskom portalu Obozrevatel.ua, nije poznato da li se razgovaralo o članstvu Ukrajine u NATO–u, ali prema nekim informacijama iz Kijeva, Ukrajina bi takođe pristala da ne bude formalni član Severnoatlantskog saveza ako bi garantovali da će joj pomoći u slučaju da je Rusija ponovo napadne, nakon sporazuma. Drugim rečima, da se na nju primeni Član 5 (ili nešto slično) bez obzira na nečlanstvo, koji predviđa da će sve članice pomagati napadnutoj zemlji.

Međutim, prema onome što može da procuri iz Kremlja, ova stavka je za Putina potpuno isključena.

"Znamo samo za bezbednosne garancije koje Rusija traži", navodi portal Ukrajinska pravda. Rusija želi da snaga i brojnost ukrajinske vojske budu ograničeni i da ne budu članice NATO–a i da nemaju nikakve vojno-bezbednosne sporazume sa njima, i da se NATO pismeno obaveže da se neće dalje širiti na istok. Očigledno je da žele da osiguraju da se Gruzija, Moldavija i Jermenija neće pridružiti NATO–u.

U Kijevu smatraju da je ovo zamka koja može omogućiti Rusiji da ponovo interveniše u budućnosti, jer Moskva trenutno ničim ne garantuje da neće tražiti više teritorije, niti navodi tačno kakve je bezbednosne garancije spremna da da. Pored toga, kako je nedavno napisao litvanski portal 15min.lt, pozivajući se na Volstrit žurnal, ruski ciljevi idu daleko dalje od "osvajanja istočne Ukrajine".

"Putinove izjave ukazuju na to da ruski lider u krajnjoj liniji želi da liši Ukrajinu suvereniteta, vrati uticaj Moskve na Kijev i zaustavi napredovanje NATO–a u regionu koji Rusija smatra svojom sferom uticaja. To znači da će svaki sporazum koji nije u skladu sa Putinovim fundamentalnim ciljevima verovatno biti samo preludijum nove invazije", navodi portal i citira izjavu Konstantina Sonjina, profesora Univerziteta u Čikagu:

"Sve što može da ometa budući rat je neprihvatljivo za Putina."

Tanjug/(Alexander Nemenov/Pool Photo via AP

Prema pisanju ukrajinskih medija, očekuje se da će se Zelenski vratiti u Vašington na razgovore sa Trampom u Beloj kući, ali će u ponedeljak, 8. decembra, otputovati u London na razgovore sa Evropljanima (Nemačka, Francuska, Velika Britanija, EU), a portal strana.ua navodi da se Zelenski neće obavezati ni na kakav sporazum pre nego što se konsultuje sa vodećim Evropljanima. Međutim, general Kelog je optimističan i rekao je da su pregovori u završnoj fazi, koristeći metaforu "poslednjih deset metara u bici je najteže i mislim da smo sada u tih poslednjih deset metara ovog rata". Kelog je izjavio da su se "Rusi povukli iz Avganistana nakon 18 hiljada smrtnih slučajeva, Amerikanci nakon 58 hiljada smrtnih slučajeva iz Vijetnama, a u ovim 3,5 godina rata Rusi i Ukrajinci su izgubili više od dva miliona ljudi".