Sportska kosarkaska gimnazija

Sportska kosarkaska gimnazija u Zelezniku organizovana je kao gimnazija opsteg tipa. U okviru nje djaci su podeljeni u 3 odeljenja sa po 15 ucenika. Prema programu, na cijoj je pripremi radio tim strucnjaka iz oblasti obrazovanja i sporta, predvidjeno je da ucenici borave u skoli od 9 do 16 casova. Za razliku od ostalih skola, u okviru ove gimnazije ucenici pored polaganja prijemnog ispita iz srpskog jezika i matematike, koji polazu u maticnim skolama, obavezni su i da prodju test psihofizickih sposobnosti. Skolarina se krece od 6.000 do 12.000 evra, sto je, mora se priznati, za uslove u kojima zivimo velika suma.

Direktor gimanazije Lidija Rucnov kaze da ucenici koji pohadjaju ovu skolu, a zive u Beogradu godisnje placaju 6.000 evra, dok oni koji dolaze iz unutrasnjosti i koriste sve pogodnosti duzni su da daju 12.000 evra. “U cenu skolarine su ukljuceni troskovi smestaja, prevoza i ishrane ucenika”, kaze Rucnov: "Cena godisnje skolarine obuhvata prijemni ispit, udzbenike, ekskurzije, ishranu, prevoz ucenika, nastavni proces i sportske aktivnosti, kao i putovanja, a vodili smo racuna da se cena uskladi sa cenama ostalih privatnih gimnazija kod nas, ali sa realnim troskovima".

Direktor "Roto Kosa", firme koja je pomogla u osnivanje ove gimnazije, Vasko Jancic, istice da roditelji buducih ucenika ove skole nisu imali primedbe na visinu skolarine: "Zavisi kako gledate - nekome je mnogo, nekome je malo cak, ali komentari na cijene nisu bili toliko prisutni, pogotovo od roditelja iz unutrasnjosti".

Lidija Rucnov dodaje da je osnovni uslov za upis 2 godine aktivnog bavljenja sportom, kao i da to da Komisija sastavljena od strucnih ljudi procenjuje sposobnosti buducih ucenika. “Cilj ove skole je pruzanje sanse mladim sportistima da usklade svoje obaveze sa ucenjem”, objasnjava direktor Sportske kosarkaske gimnazije: "Sama ideja o osnivanju gimnazije je stara godinu, dve dana od kada je tim strucnjaka iz te oblasti radio na tome. Naime, svi znamo da djaci koji su sportisti tesko mogu da postizu, i vremenski i fizicki i mentalno, da i treniraju i da budu dobri djaci. Cilj gimnazije je da djaci dobiju solidno obrazovanje, da mogu, ukoliko odustanu od sporta do mature, da konkurisu na sve fakultete, a da oni koji zele da se usavrsavaju u sportu, budu pri tom i obrazovani".

S druge strane, tvorac sportskog programa ove Gimnazije, Milivoje Karalejic, tvrdi da je osnovni problem sportista u nasem drustvu bio nedostatak obrazovanja. “Skoro poslednjih 20 godina ta deca nisu isla u skolu i to je veliki problem“, kaze Karalejic: "Mi smo fakticki zadrzali metodu rada i stvaranja velikih kosarkasa, ali nismo nista preduzimali oko toga da se ta deca obrazuju. Na kraju krajeva, svi oni nece postati veliki asovi i nece velike novce zaraditi, nego ce neko da zavrsi svoju karijeru, a usput je sve vreme u svom formiranju, na zalost, ostao deficitiran u obrazovanju".

Karalejic istice da, zbog problema obrazovanja sportista, treba podrzati osnivanje specijalnih srednjih skola poput Sportske kosarkaske gimnazije u Zelezniku: "Sustina je da i dalje tece proizvodnja kosarkasa, a da se istovremeno vrlo intenzivno radi na njihovoj naobrazbi, s tim sto je plan naobrazbe reduciran u tom smislu da se daje osnova obrazovanja mladih ljudi. Taj proces obrazovanja ne sputava tehnologiju treniranja, njihovo kosarkasko napredovanje, a izmedju treninga oni ce biti pritisnuti srednjim obrazovanjem".

Ipak, sudeci po svemu do sada recenom, Gimnazije ovakvog tipa ostaju za sada pristupacne samo za onaj deo naseg drustva koji moze to finansijski da izdrzi, jer je cena skolarine nedostupna za veci deo nas. Pored toga, namece se pitanje da li mozda ovakvi postupci mogu da demotivisu mlade sportiste koji nisu u mogucnosti da sebi plate ovakvu vrstu skolovanja i da se na taj nacin, slucajno ili namerno, ponovo namece podela na bogate i siromasne.

pripremila Jelena Aleksic