Iz ik­sa u bu­džet

SVI se gre­bu ta­mo gde ih svr­bi, a uni­ver­zal­na je bes­pa­ri­ca, pa ra­ste broj ku­pa­ca "greb-greb" lo­zo­va, na­sta­vlja se i lo­to eufo­ri­ja, mrač­ni li­ko­vi u mrač­nim kla­di­o­ni­ca­ma od­la­ze iz ik­sa u pro­past, u li­cen­ci­ra­nim ka­si­ni­ma okre­ću se i ru­le­ti i sud­bi­ne, "za­teg­nu­ti" po­ker apa­ra­ti ni­ka­ko da da­ju fleš ro­jal...
"Greb, greb, greb, do­bi­ćeš stan, greb, greb, greb - do­bi­ćeš..." Agre­siv­na re­kla­ma na svim te­le­vi­zi­ja­ma. Hej, Lu­tri­jo iz tri de­la, bi­ćeš ce­la! Mlad, spo­so­ban čo­vek, Bo­jan Kre­što, ge­ne­ral­ni di­rek­tor Dr­žav­ne lu­tri­je Sr­bi­je (DLS), ob­je­di­nio je ov­da­šnju in­du­stri­ju sre­će.
- Za­kon o igra­ma na sre­ću, do­net je u ju­lu 2004. go­di­ne - go­vo­ri za "No­vo­sti" Bo­jan Kre­što. - Go­di­nu ra­ni­je za­pa­zio sam da se od iga­ra na sre­ću, na ne­u­je­di­nje­nom tr­ži­štu, do­bi­ja go­di­šnje sve­ga se­dam-osam mi­li­o­na evra.
Zva­nič­no je Dr­žav­na lu­tri­ja Sr­bi­je po­če­la da ra­di 1. ja­nu­a­ra 2005. go­di­ne, a od ta­da do sa­da već je pri­ho­do­va­la 35 mi­li­o­na evra. Od ove su­me 60 od­sto je, pre­ma za­ko­nu, oti­šlo u bu­džet. U di­na­ri­ma - 6,2 mi­li­jar­de.
Ta­ko je Nj. V. "Dr­žav­na lu­tri­ja Sr­bi­je" po­sle EPS-a, NIS-a, "Te­le­ko­ma" i osta­le du­van­ske in­du­stri­je po­sta­la jed­na od naj­pro­fi­ta­bil­ni­jih "gra­na pri­vre­de". Uz­gred DLS u ce­lom si­ste­mu za­po­šlja­va sve­ga oko 400 lju­di, a oni ne­ma­ju raz­lo­ga da štraj­ku­ju i pra­ve ne­ke dru­ge pro­ble­me.
- Od ka­ko su kre­nu­le sreć­ke "greb - greb", pre­vag­nu­le su u od­no­su na upla­te za lo­to - go­vo­ri Bra­ni­mir Bo­žo­vić, di­rek­tor pro­da­je DLS. - Sa­da je od­nos 60:40 u ko­rist "greb - greb".
Ima ra­znih pri­ča, ne­ke već spa­da­ju u mi­to­ma­ni­ju, a u Lu­tri­ji nam ka­žu da je je­dan de­čak do­bio "mer­ce­des" gre­bu­ći loz na Te­ra­zi­ja­ma u Be­o­gra­du. Pro­da­va­či­ca je zva­la de­ča­ko­vu maj­ku, a ova ga je pre­ko­ri­la što je no­vac za uži­nu po­tro­šio na koc­ki.
Sta­ni­mir Milj­ko­vić, di­rek­tor sek­to­ra ITC nam na­po­mi­nje da se upra­vo otva­ra hi­lja­du no­vih uplat­nih me­sta za lo­to. Ne­će bi­ti gro­zni­ce če­ka­nja, kao u fe­bru­a­ru 2005. go­di­ne.
Ni­smo u ko­ži brač­nog pa­ra iz No­vog Be­o­gra­da ko­ji su do­bi­li če­ti­ri mi­li­o­na evra. Nji­ho­vo ras­po­lo­že­nje opi­su­ju u Lu­tri­ji.
To su bi­li in­te­lek­tu­al­ci. Oni ima­ju ćer­ku od 15 go­di­na. Bi­li su pod­sta­na­ri. Re­kli su nam da im je že­lja da ku­pe stan na Vra­ča­ru, i obez­be­de de­te­tu ško­lo­va­nje u ino­stran­stvu. Oni su do­šli 13 da­na pre is­te­ka ro­ka za is­pla­tu, a rok je 60 da­na. Ko bi znao ka­kve su dra­me pre­ži­vlja­va­li, sa pla­ta­ma od po 200 evra. Ina­če, lju­di ko­ji do­bi­ju ve­će svo­te obič­no ne­ko­li­ko da­na ne spa­va­ju, če­ka­ju da pro­đe za­kon­ski rok od se­dam da­na, ka­da i zva­nič­no ove­ra­va­ju po­go­dak - go­vo­ri nam di­rek­tor Kri­što.
Je­dan sli­kar je do­bio 40 mi­li­o­na di­na­ra, na­vo­de u DLS, a dva-tri pu­ta se dis­kret­no ras­pi­ti­vao da li je sve u re­du. Po­klo­nio je sli­ku Lu­tri­ji.
Čo­vek je u No­vom Žed­ni­ku kod Su­bo­ti­ce do­bio "mer­ce­des" na lu­tri­ji i po­hva­lio se naj­bli­žem kom­ši­ji. Ovaj je, ka­ko nam na­vo­de u DLS, od­mah oku­šao sre­ću, ku­pio "greb - greb" i do­bio "mer­ce­des". Sa­da se dva "mer­ce­de­sa" gle­da­ju.
Ina­če, ka­ko nam tvr­de u Lu­tri­ji, naj­vi­še je do­bi­ta­ka i u lo­tou i na lo­zo­vi­ma bi­lo u Aran­đe­lov­cu u od­no­su na broj sta­nov­ni­ka. Pri­hod Lu­tri­je po­ve­ćan je 5,5 pu­ta u sa­mo 11 me­se­ci. No­vac od iga­ra ide za po­seb­ne na­me­ne - Cr­ve­ni krst, so­ci­jal­no-hu­ma­ni­tar­ne or­ga­ni­za­ci­je, sport, lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu i za in­va­li­de. Ve­ći deo za­vr­ša­va u bu­dže­tu.
Ko je još odu­še­vljen? U Lu­tri­ji ne zna­ju gde idu pa­re iz bu­dže­ta. Mi­ni­star fi­nan­si­ja Mla­đan Din­kić je ra­do­stan pri­li­vom nov­ca od iga­ra na sre­ću - na­vo­di za "No­vo­sti" di­rek­tor Kri­što.
- Ja sam član G17, a i go­spo­din Din­kić. To ne zna­či ni­šta u po­slo­va­nju DLS, ni­ti zna­či da mi iz Lu­tri­je zna­mo gde se tro­ši no­vac iz bu­dže­ta. Naš po­sao je da pri­ku­plja­mo no­vac, a lič­no mi­slim da pa­re idu na pra­va me­sta.
Ne­do­sta­ju ob­da­ni­šta, pro­pa­da­ju zdrav­stve­ne usta­no­ve, ne­ma do­brih pre­mi­ja za mle­ko, mo­gao bi no­vac da se da­je za mla­de i zdra­ve brač­ne pa­ro­ve...
U En­gle­skoj po­sto­ji po­seb­na dr­žav­na ko­mi­si­ja ko­ja od­re­đu­je gde će ići pa­re pri­ku­plje­ne od koc­ke. Na­ša Lu­tri­ja je do­bi­la iz­ve­štaj iz Sport­skog sa­ve­za u ko­me se vi­di da su va­ter­po­li­sti za­do­volj­ni.
Ne­po­ver­lji­vo gra­đan­stvo, a tu se ra­ču­na­ju i se­lja­ci, sum­nja­ju u objek­tiv­nost ku­gli­ca u bub­nju. Di­rek­tor Kri­što nas uve­ra­va da je sve stvar me­ha­ni­ke, tu­ca­ju se ku­gli­ce u ne­ve­ro­vat­no br­zom rit­mu, a isti ta­kvi bub­nje­vi su i u Fran­cu­skoj i Ne­mač­koj. Go­vo­ri da se kod nas kla­di­o­ni­ce do­bro dr­že, za­to što na­ši lju­di vo­le da sa­mi uče­stvu­ju u sre­ći.
- Koc­ka ni­je od­li­ka sa­mo si­ro­ma­šnih ze­ma­lja - is­ti­če ge­ne­ral­ni di­rek­tor DLS. - Pr­vo, mi ni­smo si­ro­ma­šna ze­mlja, a lo­to i in­stant lo­zo­vi se igra­ju kao i u Austri­ji, na pri­mer.
Šta je ra­dio je­dan čo­vek ka­da je do­bio oko 10 mi­li­o­na di­na­ra? Ne­ki me­di­ji su ob­ja­vi­li da je ku­pio pa­ti­ke kod Ki­ne­za, a u stva­ri je uzeo sport­sku obu­ću ko­ja mu se uvek svi­đa­la, a ni­je mo­gao to se­bi da pri­u­šti. Za­ni­mljiv je slu­čaj da muž že­ni ni­je že­leo da pri­zna do­bi­tak na lo­tou. Pre­ma re­či­ma na­ših sa­go­vor­ni­ka, no­vac je pre­ba­cio u ban­ku i - ću­tao.
- Šta ti je, čo­ve­če? - pi­ta­la ga je že­na. - Imaš li lju­bav­ni­cu?
Ta­da se taj muž otvo­rio i pri­znao. Pre­ma na­šem Za­ko­nu, za­ga­ran­to­va­na je taj­nost do­bit­ni­ka. U Lu­tri­ji sma­tra­ju da ži­vi­mo u bez­bed­ni­joj ze­mlji ne­go što se to obič­no mi­sli i sa­op­šta­va. Zbog "greb - gre­ba" ni­ko do sa­da ni­je bio ugro­žen. Svi do­sa­da­šnji do­bit­ni­ci sed­mi­ce na lo­tou (ima ih osam) su ži­vi.
Na ki­o­sku za ci­ga­re­te sta­ri­ja go­spo­đa pi­ta pro­dav­ca da li ima "greb - greb".
- Ni­sam još do­bio - od­go­vo­rio je deč­ko iz ki­o­ska.