Tartuf 36.000 dolara

Prema analitičarima uspostavljanje jednog hektara "plantaže" ove retke gljive duplo manje košta od plantaže vinove loze.

"Kada sam pre 20 i više godina u 'Politici' pročitao vest da su tartufi pronađeni u Slavoniji, tad sam ocu rekao: 'Ako ih ima u Istri i Francuskoj, sad i u Slavoniji, zašto ih ne bi bilo i u Srbiji? Siguran sam da se i u ovoj našoj šumi u Dubokom kraj Umke mogu pronaći'", razmišljao je svojevremeno mladi istraživač, zoolog, zaljubljenik u gljive, dr Miroljub Milenković iz Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu, koji je posle višedecenijskog upornog rada zaista u toj istoj šumi pronašao osam tartufa.

Eldorado za gljive

– Srbija je pravi Eldorado za gljive, a time i za tartufe – kaže dr Milenković. – Nažalost, o tome se malo razmišljalo i država nije ulagala u opsežnija istraživanja. Tek 1991. godine je Ministarstvo za nauku odvojilo sredstva za jedan trogodišnji projekat oko koga sam uspeo da okupim istraživače.

Pošto je novca za ovaj projekat iz godine u godinu bivalo sve manje, saradnici su napuštali dr Milenkovića, koji je ostao "poslednji Mohikanac" u ovom istraživačkom poduhvatu, čvrsto uveren da će tartufi srpskoj nauci doneti mnoga saznanja, ali i državi – novac.

– Teritorija Srbije je poput leopardove kože kad je reč o šarolikosti zemljišta na kome uspevaju razne vrste gljiva, pa i tartufi – objašnjava naš sagovornik – koji rastu pod određenim uslovima. Tartufe treba pažljivo proučavati, pošto se oni ne mogu okom videti na površini zemlje.

Upravo zbog te prirodne skrivenosti, dr Milenković ima običaj da kaže: "Kad se neko društvance okupi u prirodi, okrene prasence, jarence ili jagnjence, i posle zasedne da obeduje ispod bele topole, leske, hrasta, ili pitomog kestena, možda i ne zna da sedi upravo na tartufima".

Sakupljanje tartufa je prilično neizvestan i težak posao. Stoga se dr Milenković zalaže da se tartufi "plantažno" gaje, kao što to rade na Novom Zelandu, u zemlji u kojoj ih uopšte nema tartufa, ali je njihov veliki izvoznik.

Za probrane goste

Uporan u svom istraživanju, naš sagovornik je u Institutu uspeo da dobije micelijum belog i crnog tartufa i u saradnji sa uglednim odgajivačem gljiva i biologom Miroslavom Markovićem iz Bele Crkve pre šest godina je počeo plantažno gajenje belih tartufa. On sa oduševljenjem govori o zlatnim rukama Miroslava Markovića i kaže: "Italijanima je trebalo deset godina da dobiju prvi pouzdani micelijum tartufa, Institutu 'Siniša Stanković' tri godine, a Miroslav Marković je to uspeo za manje od mesec dana".

Inače, beli tartufi na svetskom tržištu sada staju 3.000 evra po kilogramu, s tendencijom rasta, kaže dr Milenković i dodaje da bogati Amerikanci, Evropljanini ili Azijati kada bi znali da i u Srbiji mogu nabaviti tartufe ne bi pitali za cenu. U prilog ovoj tvrdnji, on navodi nedavno objavljenu vest da je jedan ugostitelj iz San Franciska za tartuf od 600 grama platio 36.000 dolara kako bi udovoljio zahtevima svojim bogatih i probirljivih gostiju.

Prema nekim analitičarima, uspostavljanje jednog hektara "plantaže" tartufa zahteva duplo manje investicija od plantaže vinove loze. Uz to, sve vreme treba imati na umu da tamo gde je nekada bila šuma sigurno ima gljiva, a možda i tartufe koji su nesporno omiljeni delikates na trpezama bogatih, zaključuje dr Miroljub Milenković.

Tartufi kneza Milana

Za tartufe se znalo još pre tri i po hiljade godina. Međutim, prave odlike tartufe su otkrili Grci, koji su istovremeno utvrdili da je to gljiva toplog mediteranskog područja. Iako i Srbija pripada tom području i u njoj se mogu naći tartufi, gotovo da se ništa nije znalo o njima sve do druge polovine 18. veka kad je Fon Taube, izaslanik Marije Terezije i putešestvenik boravio na njenim prostorima. On je zabeležio da je otkrio izvanredne "trife" koje ne zaostaju za pijemontskim, ali da stanovništvo nema neka saznanja o njima, niti pse, specijalno obučene za traganje.

Sledeće istraživanje organizovao je knez Milan 1896. godine kad su otkrivena dva lokaliteta i dve vrste tartufa. On se zanosio da "seme" tartufa prenese u okolinu Niša.

Tek pola veka kasnije Vojteh Lindner, kustos Muzeja srpske zemlje, sada Prirodnjačkog, sa svojom ekipom sakupljača i obučenim psima otkriva tartufe u morovićkim šumama, zatim u okolini Pančeva i u Rogatskoj šumi kod Lapova.

Tada se znalo samo za šest do sedam vrsta tartufa, a danas je nauka otkrila da na našim prostorima živi oko 40 vrsta od kojih su preko deset onih pravih, a šest do osam najskupljih konzumnih gljiva u svetu.