Stotine evropskih skijališta je napušteno u takozvanim "odmaralištima duhova", a sve više njih je primorano da se zatvori zbog nedostatka snega poslednjih godina.
Samo u Francuskoj, 186 odmarališta koja su nekada imala pouzdane snežne padavine zatvoreno je, dok se sve veći broj skijališta niskog nivoa bori da sastavi kraj s krajem usred sve manjeg broja padavina.
Početak skijaške sezone 2025-26 nije bio izuzetak, sa video snimcima na društvenim mrežama koji prikazuju lošu pokrivenost snegom u delovima Francuske, Austrije i Švajcarske.
Hrpe trave, kamenja i zemlje mogu se videti na tipično snežnim padinama u nekim od evropskih meka zimskih sportova, uključujući Severne francuske Alpe i austrijski region Tirol, gde skijaši moraju da se upućuju na padine na velikim nadmorskim visinama kako bi pronašli najbolje uslove.
Iako je poslednjih dana u Pirinejima i nekim italijanskim odmaralištima padao obilan sneg, video snimci iz Francuske i Austrije prikazuju skijaše kako se klizaju po tankim slojevima ledene bljuzgavice i voze se žičarama preko gotovo golih padina.
Odmarališta širom kontinenta nastavljaju da se bore sa neuobičajeno visokim temperaturama koje predstavljaju egzistencijalnu pretnju padinama na nižim nadmorskim visinama - i već su mnoge ostavile bez posla.
"Carstvo zimskih sportova ugroženo"
Prošlog meseca, Urs Leman, izvršni direktor Međunarodne skijaške i snoubord federacije, upozorio je da bi topljenje glečera i smanjenje snega mogli imati razarajući uticaj na zimske sportove.
"Posledice klimatskih promena na svaki aspekt društva su zaista zastrašujuće", rekao je tokom događaja održanog na Velikom Alečkom glečeru u Švajcarskoj.
"Ispostavlja se da je carstvo zimskih sportova - ne samo na takmičarskom nivou, već i za sve zajednice koje se vrte oko skijališta - među prvima koje će direktno iskusiti ovaj razarajući uticaj", dodao je gospodin Leman.
U izveštaju iz 2023. godine upozoreno je da će se više od polovine evropskih skijališta suočiti sa ozbiljnim nedostatkom snega ako temperature porastu za 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, dok bi skoro sva bila pogođena povećanjem od 4 stepena - što predstavlja izazove za turističku industriju i preti surovijom stvarnošću za ljubitelje skijanja.
U radu objavljenom u časopisu Nature Climate Change, stručnjaci su upozorili da bi zajedničko rešenje - proizvodnja veštačkog snega - samo delimično nadoknadilo pad i da bi uključivalo procese poput čišćenja snega koje generišu više istih gasova staklene bašte koji uopšte zagrevaju planetu.
Ponovljena i sve češća zimska otapanja opterećivala su mnoga evropska skijališta poslednjih godina, ostavljajući mnoge padine bez snega.
Zajedno sa topljenjem glečera, nestašica snega postala je vidljiv simbol efekata klimatskih promena.
Sve, od osnovnog turizma do profesionalnog skijaškog takmičenja, osetilo je posledice.
Samo u Francuskoj je poslednjih godina trajno zatvoreno 186 skijališta, a napušteno je 113 žičara ukupne dužine skoro 64 kilometra.
Zatvaranje skijališta Seuze 2000 na kraju sezone 2018. godine bio je šok za lokalno stanovništvo, a objekti popularne destinacije - koja je nekada bila poznata po svom dramatičnom belom alpskom pejzažu - sada su ostavljeni da trunu.
"Više od tri hiljade napuštenih objekata"
Kako snežne padavine postaju sve nepredvidljivije na najboljim evropskim skijaškim destinacijama, sada se pokreću razgovori o budućnosti i stanju ovih predela.
Udruženje "Planinska divljina" procenjuje da postoji više od 3.000 napuštenih objekata raštrkanih po francuskim planinama, polako degradirajući zadivljujući teren Evrope.
U Italiji, oko 90 odsto staza u zemlji sada se oslanja na veštački sneg kako bi se osigurala ravnomerna raspodela, prema podacima italijanskog zelenog lobija Legambiente.
Ali, pretvaranje vode u sneg zahteva temperature blizu nule stepeni.
U međuvremenu, oko 70 odsto staza u Austriji oslanja se na veštački sneg kako bi staze bile pristupačne, kao i 50 proecenata u Švajcarskoj i 39 odsto u Francuskoj.
Do toga je došlo nakon što su početkom ovog meseca izbile tuče između skijaša u Dolomitima, nakon što je nedostatak snega zbog toplog vremena zatvorio nekoliko staza, stvarajući ogromne redove na žičarama.
Haos je nastao samo nekoliko nedelja pre nego što će Italija biti domaćin Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini d-Ampeco u Alpima.
Temperature koje su se kretale malo iznad nule, u kombinaciji sa nedeljama suvog vremena, ozbiljno su ograničile snežni pokrivač širom Dolomita, koji se nalaze na severoistoku Italije.
Veštačko osnežavanje nije pružilo mnogo olakšanja, jer su uslovi bili previše topli da bi mašine efikasno radile, ostavljajući staze blatnjavim.
Ovo je jedan od nekoliko neuspeha, a organizatori Olimpijskih igara su ove nedelje priznali da su imali "tehnički problem" sa proizvodnjom veštačkog snega zbog problema sa vodosnabdevanjem.
Problem je pogodio lokaciju u Livinju u Alpima gde će se održavati takmičenja u fristajl skijanju i snoubordu.
Video snimci iz Dolomita prikazuju skijaše kako se guraju, gurkaju i izgledaju ljutito dok se gomila okupljala blizu žičare između Marmolade i staze Selaronda.
Na društvenim mrežama, skijaši su delili fotografije i video zapise koji prikazuju ogromne gomile ljudi nabijene ispred stanica žičara.
Redovi su bili posebno veliki na spojnoj stazi koja vodi do Arabe, koja je bila zatvorena zbog nedovoljne količine snega.
Skijaši koji su pokušavali da se vrate ostali su oslanjati se na jednu žičaru, koja obično prevozi šest osoba uzbrdo, ali je smanjena na samo tri sedišta za spuštanje.
Prema loklanim izvorima, čekalo se i do 45 minuta i stvarale su se ogromne gužve, preneo je Dejli mejl.
