Umrla Margaret Tačer

Margaret Tačer je bila premijer Velike Britanije od 1979. do 1990. godine i bila je prva žena na toj poziciji. Za vreme njene vladavine Britanije je doživela snažan privredni razvoj, posebno osamdesetih godina prošloga veka, kada je predsednik SAD bio Ronald Regan.

Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron rekao je da Engleska izgubila velikog vođu, veliku premijerku i veliku Britanku. Kraljica Elizabeta je saopštila a je s tugom primila vest o smrti Margaret Tačer i poslala poruku saučešća njenoj porodici.

Na njenu smrt reagovali su lideri širom sveta, a saučešće je uputila i država Srbija.

Njena deca su saopštila da je Margaret Tačer umrla danas mirno u snu posle moždanog udara. Umrla je u 88. godini.

Bivša britanska premijerka biće ceremonijalno sahranjena uz vojne počasti, saopštila je vlada Velike Britanije. U skladu sa željama njene porodice, to neće biti u potpunosti državna sahrana, preneo je Rojters. Pogrebna ceremonija biće održana u Katedrali Svetog Pavla u Londonu, ali se datum za sada ne zna, a druge pojedinosti biće objavljene u narednih par dana.

"Biće pozvan čitav niz ljudi i grupa koji su povezani sa Tačerovom", saopštio je kabinet premijera Dejvida Kamerona. Posle službe u londonskoj katedrali uslediće privatna kremacija, a sve će biti organizovano u skladu sa željama porodice Margaret Tačer, dodaje se u saopštenju. Biće joj upriličene iste počasti koje su na oproštaju imale kraljica majka i princeza Dajana. Margaret Tačer je po zanimanju bila advokat i hemičar.

1974. postala je prva žena lider Konzevatvine partije, a potom i prva premijerka Velike Britanije.

Na tom položaju je bila do 4. maja 1979. do 28. novembra 1990. godine, što je najduži mandat jednog predsednika vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Ostaće zabeležena kao jedna od najkontroverznijih političarki 20. veka, sa podjednakim brojem onih koji je idealizuju i onih koji je osporavaju.

Njena politika se zasnivala na deregulaciju u ekonomskom sektoru, privatizaciji javnih preduzeća i smanjenju moći i uticaja sindikata. Poznata je kao političar koji je uspeo ono što mnogi pre nje nisu, da slomi rudarske sindikate u Britaniji, koji ni decenije posle njene vladavine nisu uspeli da se oporave.

Za nju je privreda bila veoma važna, a kako bi je sačuvala, bila je spremna na sve. Pokazala je šta znači čelična volja i kada je zbog masovnog zatvaranja rudnika došlo do velikog štrajka rudara. Ni ovo je nije iznenadilo pošto je policija bila spremna da uguši štrajk što je i uradila.

Margaret Tačer je bila odlučna političarka, nepokolebljiva i čvrsta u stavovima koje je zastupala i branila zbog čega je bila i prozvana Gvozdena Ledi. Vodila je i jedan rat - Foklandski 1982. godine tokom kojeg je Britanija od Argentine odbranila svoja ostrva u Atlantskom okeanu.

Zbog govora u kojem je kritikovala tadašnji Sovjetski Savez, kao odgovor Moskve pojavio se nadimak "čelična lejdi" (Iron Lady).

Foto: Beta/AP, Arhiva

Njena vladavina završena je posle jedanaest godina kada je smenjena sa čela partije jer je izgubila podršku. Razlog za to bilo je lobiranje evropskih zemalja pošto im je smetalo njeno protivljenje stvaranju Evropske unije. Povukla se dostojanstveno i veoma retko prisustvovala javnim manifestacijama.

Živela je povučeno sa suprugom sve do njegove smrti 2003. Ima dvoje dece, sina i ćerku. Njen sin važio je za plejboja, bio je i hapšen zbog utaje poreza, a nisu mu strane ni skandalozne ljubavne afere.

Ćerka joj je umetnica, živi u Španiji i veoma retko obilazi majku. U jednom od poslednjih intervjua koje je dala istakla je kako bi, kada bi ponovo imala priliku za to, život živela drugačije i izvan politike.

Njen najbolji politički prijatelj Ronald Reagan otišao je kao dementni starac sa najtežim oblikom Alchajmerove bolesti i nije bio u stanju da prepozna čak ni svoju suprugu, a zaboravio je i kako je nekada bio najmoćniji čovek na svetu. Njega i Margaret Tačer vezivali su prijateljski odnosi koji su prevazilazili okvir političkih i interesnih konflikata dve nacije, pa ih zato i danas smatraju najidealnijim parom konzervativnog dela sveta. U spisku poslednjih želja Regan je zahtevao da mu na sahrani govori i najbolja politička prijateljica Margaret Tačer. Čelična ledi je 2004. godine, iako teško bolesna, ipak otišla na sahranu, ali nije bila u stanju da govori uživo već je njen govor, zbog čestih pauza koje je pravila, pre toga s teškom mukom snimljen.

Film "Čelična dama" (engl. „The Iron Lady“) je američka biografska drama iz 2011. Film prikazuje period života britanske premijerke Margaret Tačer za vreme Foklandskog rata, društvena i politička previranja u Engleskoj, ali i emotivne probleme jedne od najmoćnijih žena u Evropi.

Beskompromisna politika Margaret Tačer

Foto: Beta/AP, Arhiva

Margaret Tačer je svoju karijeru gradila na jasnim principima i vrednostima od kojih nije odstupala ni onda kad joj je popularnost bila na minimumu, kad su je omalovažavali i vređali svi politički konkurenti, uključujući i dobar dio establišmenta same Konzervativne partije na čijem je čelu bila. Njen program sa kojim se kandidovala za predsednicu konzervativaca bio je veoma jasan: vratiti izvornu politiku torijevcima.

Poruka je bila jasna i nije bilo mesta njenom različitom tumačenju: slobodno tržište, borba protiv socijalizma, žestoka kritika sindikata koji su prestali da služe stvarnim interesima radnika, snažno vezivanje Britanije za one zemlje kojima je fundamentalno opredeljenje sloboda pojedinca i tržišna privreda.

Osnov je bio jasan: ljudi nisu jednaki, nikad nisu bili i neće biti, različiti su i to je božanska blagodet. Od svoje politike nije odustala čak ni onda kad je stanje u Britaniji postalo gore od krize koju je nasledila od laburista. Ipak, ma koliko to neumesno zvučalo, najviše zasluga za gotovo bezuslovnu podršku tokom većeg dela svog mandata Tačerova je dobila zahvaljujući ratnom sukobu i pokušaju atentata. Sukob je izbio 1982. kada je vojna hunta koja tog momenta vlada Argentinom izdala naredbu da armija zauzme Foklandska ostrva.

Premijerka Tačer odlučila je da stupi u rat za grupu ostrva hiljadama kilometara udaljenih od Britanije i pored američkog pritiska i insistiranja na mirovnim pregovorima. Ujedinjeno Kraljevstvo dobilo je ovaj rat, vratilo suverenitet nad Foklandima, a Margaret Tačer je u narodu stekla apsolutnu popularnost i odrešene ruke da nimalo lake reforme sprovede u delo. Ključna bitka u njenoj političkoj karijeri dobijena je, a gospođa Tačer u potpunosti je opravdala nadimak Čelična ledi.

Shvatajući značaj vojne sile, Tačerova je govorila kako je svet bez nuklearnog oružja nestabilan i veoma opasan za sve.

Drugi, ne mnogo manje značajan događaj desio se u oktobru 1984. kada je Margaret uz mnogo sreće preživela atentat koji je organizovala IRA (Irska Republikanska Armija). Ni ovoga puta Gvozdena Ledi nije ustuknula, iako je eksplozija bombe odnela pet života, već je sledećeg dana, ne odustajući od ranije planiranog programa održala govor. Bila je velika protivnica stvaranja centralističke Evropske unije smatrajući kako treba sačuvati postojeću Evropsku ekonomsku zajednicu. Ostaće upamćeno i njeno razmišljanje da je Evropa kreirana na istoriji, a Amerika na filozofiji.