Zašto struka ćuti na "Insajder"

On se gostujući u emisiji "Između dve vatre" zapitao zašto niko iz zdravstvenih strukovnih organizacija ne reaguje na te optužbe.

Stanković kaže da očekuje da struka objasni da li je vakcinacija jedna civilizacijska tekovina i koliki su i kakvi rezultati vakcinacija, te da će zbog toga pokrenuti određene aktivnosti preko ministarstva zdravlja.

On međutim o samim činjenicama koje su objavljene u Insajderu nije želeo detaljnije da govori jer je, kako je naveo, istraga u toku.

On kaže da su neke stvari i neki dokumenti koji su se sinoć pojavili u Insajderu dosta optužujuće i da činjenice govore drugačije. Naveo je da je 30. juna 2009. godine ministar zdravlja Tomica Milosavljević dobio zahtve za nabavku preko 3 miliona vakcina protiv svinjskog gripa, dok je u Insajderu čuo drugačije izjave.

Ekipa Insajdera međutim navodi i da ministar zdravlja u tom slučaju nije objasnio da se radi o informaciji radne grupe i citiranju dokumenata koji se tiču planova iz 2005. godine koji se odnosi na ptičiji grip u slučaju eventualne pandemije. To je između ostalog jedno od pitanja koje je otvoreno u Insajderu a koje se odnosi na to ko je sve bio u lancu odlučivanja o kupovini tri miliona doza vakcina.

Ministar zdravlja je u emsiji "Između dve vatre" naveo da će javnosti biti objašnjeno i zašto je bila potrebna vakcinacija stanovništva protiv novog gripa i šta su za vreme pandemije radile Svetska zdravstvena organizacija, nadležni u Srbiji i kako je nabavljena vakcina. Podećamo da su u emisiji Insajder "Kupoprodaja zdravlja" o nabavci vakcina protiv svinjskog gripa korišćene isključivo informacije i dokumentacija koja je dobijena od nadležnih institucija po Zakonu o dostupnosti informacijama.

Inače da podsetimo, Zoran Stanković bio je jedan od sagovonrika emisije Insajder cije su izjave emitovane u prosloj emisji. On je tada izmedjuu ostalog rekao:

“E sada neka oni objasne građanima ili neka objasne sudu a sud će građanima zašto je kupljena ta vakcina. Sada svako u sistemu nabavke vakcina ima svoje mesto i svoju ulogu, od onog obolelog do one osobe koja ne znam zaključno sa onom osobom koja je umrla, a između su svi oni koji su odgovorni ili koji su učestvovali u proglašenju pandemije, koji su učestvovali u donošenju odluke o nabavci vakcina, i oni koji su nabavili vakcinu”. Prethodno je ministar Stanković na odgovarajući na primedbe članova Odbora za zdravlje i porodicu u Skupštini Srbije, rekao da Republički fond za zdravstveno osiguranje ima budžet od 197 milijardi dinara i da Ministarstvo zdravlja nema ingerenciju nad tom ustanovom, pa samim tim ne učestvuje ni u nabavci lekova.

Prema njegovim rečima, u zdravstvu Srbije postoje veliki problemi sistemskog karaktera, a osnovni problem su finansije.

"I pored tako lošeg finansijskog stanja u zdravstvu i dugova zdravstvenih ustanova, Vlada Srbije na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem je obezbedila sredstva za zdravstveni sistem", kazao je ministar Stanković.

Kada su u pitanju liste čekanja za zračenje, Stanković je kazao da su one skraćene i da pacijenti terapiju primaju u Beogradu i Sremskoj Kamenici, a deo njih se upućuje i u zdravstveni centar Kladovo.

Govoreći o funkcionisanju lekarskih komora u Srbiji, Stanković je ukazao da one loše rade, naročito Stomatološka komora, dodajući da će se promeniti zakonska regulativa da bi one bolje radile.

Predsednik odbora za zdravlje i porodicu dr Paja Momčilov je rekao da u informaciji o radu Ministarstva zdravlja za period jul-septembar 2011. godine nije spomenut problem aktivnog starenja, povećanja broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti i korupcija i afere koje nemaju rešenje godinama.

Član odbora za zdravlje i porodicu Milan Dimitrijević je kazao da su nedovoljno zaštićena prava pacijenata i da treba doneti zakon o tome.

Prema njegovim rečima, zaštitnik prava pacijenata je "surogat" koji će uvek pre braniti ustanovu u kojoj obavlja tu funkciju, nego pacijenta.

Predstavnik Kliničkog centra Niš Dušan Milisavljević rekao je da je ta zdravstvena ustanova opterećena jer u nju dolaze pacijenti kojima se pomoć ne ukazuje na primarnom nivou i u Hitnoj pomoći.

Milisavljević je predložio preusmeravanje neiskorišćene opreme iz drugih zdravstvenih ustanova u Klinički centar Niš.

On je naveo primer da Kliničkom centru Niš nedostaju aparati za anesteziju koji se mogu uzeti iz bolnice u Aleksincu, gde postoje tri takva aparata koja se, prema njegovim tvrdnjama, uopšte ne koriste.

Svi članovi odbora za zdravlje i porodicu saglasni su da je potrebna izmena Zakona o zdravstvenoj zašiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju.