Uskoro novi v.d. tužioca

Razlozi zbog kojih će se, kao i prošle godine, birati vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca na godinu dana, jesu neažurnost parlamenta i zakonski okvir koji tek treba da bude usklađen sa Ustavom Srbije.

Najvišim pravnim aktom predviđen je novi pravosudni organ - Državno veće tužilaca, koje bi, kako je predviđeno Predlogom zakona o javnom tužilaštvu, Vladi Srbije trebalo da predlaže kandidate za izbor republičkog javnog tužioca, rekao je Tanjugu portparol Udruženja tužilaca Srbije Veljko Rakić.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Snežana Malović izjavila je juče da "Skupština još nije počela da funkcioniše na pravi način, jer je u toku izbor vlade", pa bi Visoki savet pravosuđa trebalo da do kraja jula odredi vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca.

Republičkog javnog tužioca bira Skupština Srbije, a vršioca dužnosti Visoki savet pravosuđa.

Prema Predlogu zakona o javnom tužilaštvu, Vlada predlaže parlamentu jednog od kandidata, sa "spiska" Državnog veća tužilaca, a Skupština donosi konačnu odluku o izboru republičkog javnog tužica, objasnio je Rakić.

Prema njegovim rečima taj zakonski projekat je u proceduri odnosno u Ministarstvu pravde, koje bi po razmatranju trebalo da ga prosledi vladi, a ona ga potom u obliku zakonskog predloga dostavlja parlamentu na usvajanje.
Republičkog tužioca bira parlament na predlog vlade, dok Visoki savet pravosuđa bira vršioca dužnosti.

Vršilac dužnosti republičkog tužioca trebalo bi da u roku od 45 dana po izboru imenuje i vršioca dužnosti okružnog tužioca u Beogradu, pošto Zagorki Dolovac ističe mandat takođe krajem jula.

U javnosti vlada veliko interesovanje oko kandidata za izbor odnosno reizbor vršioca dužnosti republičkog tužioca, a mediji navode da je najozbiljniji kandidat Vladimir Vukčević, aktuelni tužilac za ratne zločine.

On je prošle godine odbio tu dužnost s obrazloženjem da ima još puno nedovršenog posla u svom resoru.

Kao kandidati pominju se i aktuelni vršilac dužnosti republičkog tužioca Sloboran Radovanović i nekadašnji republički tužilac Đorđe Ostojić, koji je sada na funkcioji zamenika republičkog tužioca.

Ustavom je precizirano da se republički javni tužilac bira na period od šest godina i može biti ponovo biran.

Republički javni tužilac je odgovoran za rad tužilaštva, a za svoj rad odgovara parlamentu. Republičkom tužiocu je, prema Ustavu, zabranjeno političko delovanje.

Funkcija republičkog javnog tižioca prestaje ukoliko ne bude ponovo izabran, kada sam to zatraži, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.

Odluku o prestanku funkcije republičkog tužioca, na predlog vlade, donosi Skupština, u skladu sa zakonom, propisano je Ustavom.

Državno veće tužilaca, koje predviđa Ustav, trebalo bi da bude formirano pošto na snagu stupi Zakon o javnom tužilaštvu.

Ustavom je određeno da je to samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca, a čini ga 11 članova.

Državno veće tužilaca čine po položaju republički javni tužilac, ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, a izborni članovi - šest tužilaca ili zamenika sa stalnom funkcijom, od čega jedan treba da bude iz automne pokrajine i dva ugledna pravnika - advokat i profesor Pravnog fakulteta sa najmanje 15 godina radnog iskustva.

Ustavom je propisano da Državno veće tužilaca ima ingerencije koje se odnose na izbor i prestanak dužnosti zamenika javnog tužioca, kao i da obavlja druge poslove određene zakonom.