Zoran Đinđić bi danas napunio 65 godina

Đinđić je bio srpski političar i državnik, filozof i doktor filozofije, jedan od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke, dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, gradonačelnik Beograda (1997) i predsednik Vlade Republike Srbije od 2001. do 2003, kada je ubijen.

Zoran Đinđić je 1994. postao predsednik Demokratske stranke. Bio je poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i u Veću republika Skupštine SRJ.

Nakon niza masovnih protesta zbog toga što je republička vlada poništila izbore tokom 1996/97, Đinđić je 21. februara 1997. postao predsednik Skupštine grada Beograda.

Sa Srpskim pokretom obnove Vuka Draškovića i Građanskim savezom Srbije Vesne Pešić stvorio je koaliciju „Zajedno“, koja se raspala samo četiri meseca nakon svoje pobede.

Đinđić je smenjen sa mesta predsednika Skupštine Beograda glasovima Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove.

Đinđić je ubijen u Beogradu na stepeništu zgrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. u 12:23.

Pogođen je jednom u grudi, metkom koji je probio njegovo srce i ubio ga skoro trenutno. Brzo je odveden u bolnicu, gde je primenjen odgovarajući postupak, ali je njegova smrt, ipak, proglašena jedan čas kasnije. Prema zvaničnom Vladinom saopštenju, Đinđić nije bio pri svesti nakon dolaska u bolnicu. Njegov telohranitelj Milan Veruović je takođe bio teško ranjen u stomak od drugog hica.

Oba metka, snajperom, sa 130 metara udaljenosti, ispalio je policijski specijalac Zvezdan Jovanović, sa prozora zgrade Zavoda za fotogrametriju. Jovanović je tokom svoje završne reči na suđenju povodom ubistva Zorana Đinđića izjavio da nikada nije na čoveka pucao iz snajpera, odnosno da nije obučeni snajperista.

Svih 12 optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića je osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora. Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović osuđeni su na 40 godina.

Ubistvu tadašnjeg predsednika Vlade je prethodilo nekoliko ranijih neuspelih napada.

Najpoznatiji neuspeli atentat izveden je u jutro 21. februara 2003. godine, kada je Dejan Milenković Bagzi, član tzv. zemunskog kriminalnog klana, vozeći kamionet auto-putem, kod Beogradske arene, pokušao da zaustavi automobil u kojem je bio premijer, dok su u zasedi pored auto-puta, naoružani minobacačima i automatskim puškama, čekala četvorica atentatora.

Ipak, Đinđić je, zahvaljujući delovanju obezbeđenja, tada izbegao ozbiljne povrede i preživeo pokušaj ubistva.

Deset godina od prvog spomenika, Beograd još čeka

Prošlo je i tačno deset godina otkako je Đinđiću podignut prvi i zasad jedini spomenik u Srbiji - u Prokuplju. Đinđić je u delu vajara Zdravka Joksimovića prikazan u hodu, sa rukom spremnom za rukovanje.

Zemljište je ustupila opština, a izradu su finansirali sada pokojna majka premijera Mila Đinđić i njegovi prijatelji.

U Beogradu zasad nema spomenika Zoranu Đinđiću, uprkos nizu obećanja u prethodnoj deceniji. Sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nekada veliki Đinđićev politički protivnik, najavio je da će on biti postavljen u centru grada, na Studentskom trgu 2018. godine, kada se bude obeležavala 15. godišnjica od atentata.

"U Srbiji su reformatori stradali i zbog toga što Srbi od emocija i ostrašćenosti ne vide dalje", rekao je Vučić i iskoristio priliku da navede da DS do 2012. "nije našla za shodno da podigne spomenik Đinđiću".

U toku je i konkurs koji je raspisao Grad Beograd, a stručni žiri je u julu suzio izbor na šest od ukupno 40 pristiglih radova. Pobedničko rešenje će biti izabrano u oktobru.

Da ga nije ubio talog prošlosti, dr Zoran Ðinðiæ danas bi napunio 65 godina, a Srbija bi imala veæe šanse za bolju buduænost... pic.twitter.com/PcGhishmjU

— Зоран Живковић (@ZoranDirektno) August 1, 2017