Dogodilo se na današnji dan, 3. oktobar

1226. Umro italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog franjevačkog reda.

1796. Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije, koji je poginuo u toj bici.

1824. Skupština Meksika usvojila Ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
1866. Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888. Rođen nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, 1938. umro od posledica mučenja.

1895. Rođen Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika XX veka. Njegovo pesničko delo i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali značajan uticaj na evropsko pesništvo.

1897. Rođen francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredeljuje se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata, uz Elijara najznačajniji pesnik Pokreta otpora.

1906. Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči Save Our Souls. Konvecnija stupila na snagu u julu 1908.

1929. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.

1932. Irak posle isteka britanskog mandata stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952. Velika Britanija na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.

1968. Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.

1977. Umro srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981. Posle sedam meseci irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kog je umrlo 10 štrajkača.

1989. U okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku “Stari trg”.

1990. Istočna i Zapadna Nemačka se, posle 45 godina, zvanično ponovo ujedinile. Neformalno ujedinjenje počelo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991. Predsedništvo Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali samo članovi iz Srbije, Vojvodine, Kosova i Crne Gore, pa je nazvano "krnje Predsedništvo".

1995. Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov povređen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik poginuli.

1997. Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.

1999. U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković, koji je tom prilikom lakše povređen, optužio vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999. Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera osvojila drugo mesto po broju poslanika u Parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.

2001. Senat SAD odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je Vijetnamu obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.