Hag: Šešelj nije podneo zahtev

Beogradska štampa je nedavno spekulisala da bi lider radikala mogao već u petak da bude u Srbiji i da se, navodno, samo čeka da podnese zvaničan zahtev za privremeno oslobađanje.

Šef Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim sudom Rasim Ljajić potvrdio je krajem marta da je poslao pismo sudiji Žan-Klodu Antonetiju - koji predsedava veću u slučaju Šešelj - u kojem je najavljena mogućnost garancija vlade Srbije za privremeno puštanje Šešelja na slobodu.

Ljajić je precizirao da sam Šešelj nije formalno i zvanično tražio te garancije od države. "Međutim, on je u svojoj završnoj reči tražio da ga Tribunal pusti na privremenu slobodu", dodao je Ljajić.

Rukovodeći se tim zahtevom, izrečenim pred sudskim većem, ali i činjenicom da je lider SRS lošeg zdravstvenog stanja, Ljajić je - kako je rekao - odlučio da se obrati predsedavajućem.

Prema rečima Jelačićeve, optuženi je, prema pravilima Tribunala, obavezan da podnese pismeni zahtev za privremeno puštanje na slobodu, a sudsko veće, tokom razmatranja tog zahteva, traži, pored ostalog, i garancije države u kojoj bi optuženi boravio za to vreme.

Ona je podsetila da Šešelj nije nijednom podneo takav zahtev u skladu s pravilima Tribunala, već je to učinio usmeno, tokom iznošenja završne reči u martu, ali Sudsko veće je odbilo taj zahtev.

Srpska radikalna stranka saopštila je jutros da je Šešelj zbog pogoršanog zdravstvenog stanja ponovo prebačen u bolnicu, iz koje je u toku dana vraćen u pritvorsku jedinicu u Sheveningenu.

Kako je navedeno u saopštenju radikala, Šešelj, osim izražene aritmije, tahikardije i bradikardije, ima velikih disajnih problema, a u toku prethodne noći više puta mu je prekinuto disanje.

SRS je ponovila zahtev za oslobođenje Šešelja i optužila Haški tribunal da "neadekvatnim lečenjem pokušava da ubije" predsednika te stranke.

Haški tribunal podigao je optužnicu protiv Šešelja u januaru 2003. godine, a lider SRS se već 23. februara iste godine dobrovoljno predao i narednog dana je izručen Tribunalu, gde mu je suđenje počelo u novembru 2007. godine.

Šešelj je optužen za ratne zločine na prostoru Hrvatske, BiH i Vojvodine od 1991. do 1993. godine.

Tužilaštvo je, u završnoj reči, tražilo da bude osuđen na 28 godina zatvora, dok je Šešelj ocenio da ne postoji nikakav pravni osnov za bilo kakvu osuđujuću presudu protiv njega i da je proces protiv njega politički motivisan.

Lider radikala je, odvojeno, osuđen zbog nepoštovanja suda na 15 meseci zatvora pravosnažno i 18 meseci nepravosnažno zbog objavljivanja poverljivih informacija o zaštićenim svedocima. Protiv njega se vodi i treći postupak za nepoštovanje suda.