Vučić pokrenuo incijativu za spomenik Vilsonu

Kao znak zahvalnosti za sve što je učinio za srpski narod.

Predsednik je inicijativu, u koju je Tanjug imao uvid, uputio Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupstine grada Beograda, ističući da bi njeno usvajanje bilo i simbol želje očuvanja i unapređenja odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Država.

Vučić smatra da bi podizanje spomenika Vilsonu predstavljalo znak zahvalnosti i poštovanja života i dela ličnosti, koja je vrednovala i pomagala naš narod tokom i nakon Prvog svetskog rata.

"Na četvrtu godisnjicu objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarskog carstva, 28. jula 1918. godine, predsednik Vilson je doneo proglas obeležavanja ovog dana kao 'Srpskog dana', u znak podrške tada tesko stradaloj srpskoj naciji, koja se još uvek borila za pravo života u sopstvenoj otadžbini", podseća Vučić.

On navodi i da je proslo vise od 100 godina od kada se srpska zastava zavijorila u Beloj kući, a u svim crkvama pročitan Vilsonov Proglas o srpskom narodu u kojem su izrecene najlepse reci o nasem narodu, o vrednosti slobode i jednakih prava svih naroda.

"Tomas Vudro Vilson, dobitnik Nobelove nagrade za mir je tokom dva mandata na funkciji predsednika SAD, u periodu obelezenom ratom do tada neviđenih razmera i stradanja, dao neizmeran doprinos ustanovljavanju vrednosti mira i međunarodnog prava i saradnje", naglašava Vučić.

On ukazuje i da je saopstenjem izdatim 8. januara 1918. godine, poznatim pod imenom "14 tačaka", Vudro Vilson kao postulat mira postavio nesmetani globalni protok robe, transparentnost međudržavnih sporazuma, demokratiju, i založio se za pravo naroda na samoopredljenje.

"Posebno bih izdvojio jedanaestu tačku saopštenja, koja je govorila o potrebi osiguranja suvereniteta država na Balkanu, kao i o davanju slobodnog i bezbednog pristupa moru, tada još uvek Kraljevini Srbiji", kaže Vučić.

Prema njegovim rečima, Vilsonova vanredna erudicija i poznavanje srpske istorije i borbe za slobodu i ujedinjenje našeg naroda kao i veliko prijateljstvo sa srpskim naučnikom Mihajlom Pupinom bili su kljucna podrska pregovaračkoj poziciji Kraljevine Srbije na Pariskoj mirovnoj konferenciji.

"Zahvaljujći podrsci predsednika Vudra Vilsona, Srbija je vise teritorijalnih sporova rešila u svoju korist i utvrdila granice sa susedima", istakao je Vucičh u inicijativi.

On navodi i da po zavrsetku Pariske mirovne konferencije predsenik Vilson sa ciljem demilitarizacije sveta i sprecavanja oruzanih konflikata ulaže veliki trud u osnivanje Llige naroda, bez koje Ujedinjene nacije ne bi postojale u danasnjem obliku.

"S obzirom na zajedničke demokratske i humanističke vrednosti, vrednosti kojima Republika Srbija i vek kasnije zarad mira i napretka stremi i iza kojih stoji, nadam se da ćete razmotriti ovu inicijativu i smatram da bi njeno usvajanje bilo simbol želje očuvanja i unarpeđenja odnosa između Republike Srbije i SAD, kao i da bi podizanje spomenika Vudru Vilsonu bio pravi način da mu se prikladno zahvalimo za sve sto je uradio za srpski narod", naveo je predsednik u obrazloženju inicijative uz koju je priložio i prikaz predlozene lokacije.

Bulevar Vudro Vilsona po svom otvaranju spajaće, podseća on u dopisu, Karađorđevu ulicu, čiji nastanak je započet još tokom 19. veka i Bulevar Vojvode Mišića, kojim dominira kompleks Beogradskog sajma, simbol naše prestonice u drugoj polovini 20. veka.

"Bulevar koji već nosi ime predsednika Vudra Vilsona i koji simbolizuje kontinuirani progres nase prestonice vezujući Kalemegdan, Savamalu, Savski amfiteatar, i Beogradski sajam je, smatram, prikladna i primerena lokacija za podizanje spomenika predsedniku Vilsonu, čiji život i delo su ostali upamćeni po posvećenosti miru i prosperitetu", istakao je Vučić u predlogu inicijative upućene članovima i predsednici Komisije Andrei Radulović.