Od Vučića i Ane, preko boginja, do "tetke iz Kanade"

1. Predsednički izbori u Srbiji održani su 2. aprila, a na njima je pobedio kandidat vlasti i dotadašnji premijer Aleksandar Vučić i to sa 55,02 odsto glasova. Vučićevu kandidaturu podržale su sve stranke koje su u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, pa čak i Socijalistička partija Srbije koja je do tada uvek imala svog predsedničkog kandidata. Na drugom mestu sa 16,36 odsto osvojenih glasova bio je dotadašnji zaštitnik gradjana Saša Janković, čiju kandidaturu je podržalo 100 javnih ličnopti, kao i Demokratska stranka. Trećeplasirani na izborima bio je mladić iz Mladenovca Luka Maksimović alijas Ljubiša Preletačević Beli koji je osvojio 9,43 odsto glasova, a četvrto mesto zauzeo je Vuk Jeremić. Samo dan posle izbora počeli su protesti ispred Skupštine Srbije. Protest "Protiv diktature" organizovan je na društvenim mrežama i u početku je u njemu učestvovalo i nekoliko desetina hiljada građana. Oni su tražili poništenje izbora i tvrdili da su izbori pokradeni i tražili omogućavanje poštenog izbornog procesa. Protest u kojem su prvenstveno učestvovali mladi ljudi i studenti počeo je da jenjava posle 16. aprila, kada je u Srbiji proslavljan Uskrs po julijanskom kalendaru. Posle izbora Saša Janković osnovao je Pokret slobodnih gradjana, a Vuk Jeremić Narodnu stranku.

2. Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade- Izborom Ane Brnabić za premijerku, Srbija je dobila prvu ženu i prvu javno deklarisanu LGBT osobu na čelu vlade. Na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, dotadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave izabrana je 29. juna za predsednicu Vlade glasovima 157 poslanika vladajuće koalicije u Skupštini Srbije. Njen izbor nisu podržali svi poslanici vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom, među kojima i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković i predsednik Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka Muamer Zukorlić.

Predstavljajući ekspoze, Ana Brnabić je najavila da će njen kabinet zadržati kontinuitet s prethodnom vladom, a opozicija je navela da ekspoze predstavlja spisak lepih želja i da će nova vlada biti vlada kontinuiteta i loše politike Aleksandra Vučića. Oni su izrazili sumnju i da je Ana Brnabić uopšte predložila i jednog ministra, te je nazivali "fikusom i ženskim Mirkom Cvetkovićem" i isticali da neće imati politički legitimitet. Početak mandata Ane Brnabić obeležio je intervju američkoj agenciji Blumberg u kome je kazala da će se Srbija, ako bude primorana da bira izmedju bližih veza sa Rusijom i članstva u EU, opredeliti za Uniju. Ta izjava je izazvala brojne reakcije u Srbiji ali i u Rusiji zbog čega je ; kasnije predala ruskom ambasadoru u Beogradu stenogram intervjua kako bi ga uverila da je loše interpretirana.

Ilustracija, Getty images

3. Epidemija malih boginja - Umesto da morbile budu iskorenjene, i ove godine epidemija malih boginja prijavljena je u više gradova i opština - u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Bujanovcu, Smederevskoj Palanci, Velikoj Plani i Bojniku. Lekari se i dalje bore sa tom bolešću zbog stalnog jačanja antivakcionalnog lobija koji govori o povezanosti MMR vakcine (protiv zauški, rubeola i malih boginja) i autizma. Grupa lekara i roditelja iz više gradova Srbije podnela je krivične prijave protiv javnih ličnosti koje su propagirale nevakcinisanje dece, a izrečene su i prve novčane kazne za roditelje koji nisu vakcinisali decu MMR vakcinom u glavnom gradu gde je samo 65,2 odsto mališana zaštićeno od ovih bolesti. Od marta prošle godine, od kada je stupio na snagu Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koji propisuje kaznu od 30.000 do 150.000 dinara za one koji odluče da ne zaštite dete od ovih bolesti, do avgusta podneta je 241 prijava, donete su 32 odluke, od kojih je 21 osuđujuća presuda.

4. Incident u Skupštini, bez skupštinske rasprave- Rad Skupštine Srbije ove godine obeležio je niz incidenta, građani su o zakonima slabo šta mogli da čuju, a prvi put se desilo da nije bilo rasprave u pojedinostima o budžetu za 2018. godinu. Skupština Srbije usvojila je 14. decembra budžet za narednu godinu bez rasprave o podnetih više od 900 amandmana. Vreme za raspravu potrošili su poslanici vladajuće koalicije obrazlažući više od 300 gotovo istovetnih amandmana na predložene zakone koji su se nalazili na dnevnom redu pre budžeta. Oni međutim za te amandmane nisu glasali, već su ih pre glasanja povukli. Opozicija je to oštro kritikovala ističući da se prvi put u istoriji u pojedinostima nije razmatrao najvažniji akt i da vladajuća većina na sve načine uporno ućutkava opoziciju.

Dešavanja u parlamentu ove godine obeležilo je i nekoliko incidenata. Predsednika Administrativnog odbora Aleksandra Martinovića gadjao je mišem od kompjutera šef Dveri Boško Obradović, jer mu je Martinović na sednici odbora isključio mikrofon i nije dao reč poslanicima njegovog pokreta. Poslanici Dveri su učestvovali u još jednom incidentu, kada su ušli u kabinet predsednice parlamenta Maje Gojković zahtevajući da objasni zbog čega ga je isključila Obradovića sa sednice Skupštine na 20 radnih dana. Maja Gojković je posle incidenta rekla da fizičkog obračuna nije bilo sem onog kada je sama uspela fizički da izbaci sva tri poslanika Dveri, ali je dan kasnije javnosti pokazala modricu na ruci i rekla da su joj to učinili poslanici Dveri. Rad parlamenta je obeležila i pauza tokom predsedničke kampanje koju je Maja Gojković obrazložila željom da sačuva dostojanstvo Skupštine.

Epa- Aldrin Xhemaj

5. Ramuš Haradinaj izabran za premijera Kosova - Poslanici Srpske lista, koja ima podršku Beograda, sredinom septembra u Skupštini Kosova glasali su u Skupštini Kosova za vladu Ramuša Haradinaja. Ulaskom u vladu, na čelu sa Haradinajem, koga Srbija tereti za ratne zločine, a koga je Haški tribunal 2012. godine pravosnažno oslobodio svih optužbi, srpski predstavnici dobili su tri ministarstva i oko 30 mesta pomoćnika i savetnika ministara. To je šesta vlada na Kosovu i Metohiji u koju su od 1999. godine ušli Srbi. Haradinaj je u januaru uhapšen na francuskoj strani aerodroma u Bazelu, po poternici Interpola, izdatoj na zahtev Srbije, zbog ratnog zločina, a Apelacioni sud u Kolmaru ga je krajem aprila oslobodio svih optužbi. Ta odluka suda bila je razlog da tadašnji premijer Aleksandar Vučić odmah najavi upućivanje protestne note Francuskoj kao i poziv ambasadoru Srbije u Parizu da se vrati u Beograd na konsultacije. Krajem oktobra srpske sudije i tužioci sa severa Kosova položile su zakletvu u kabinetu predsednika Kosova Hašima Tačija i na taj način se integrisali u kosovski pravosudni sistem. Bio je to poslednji korak u potpunoj primeni Briselskog sporazuma o pravosudju postignutog 10. februara 2015. godine. Zajednica srpskih opština, koja čini osnov i najveći deo Briselskog sporazuma, ni nakon pune četiri godine i osam meseci i dalje nije formirana.

6. Otvoreno šest pregovaračkih poglavlja Srbija je u 2017. otvorila šest poglavlja u pregovorima sa EU. U februaru ove godine Srbija je otvorile poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura, koje je istovremeno je otvoreno i privremeno zatvoreno. U junu su otvorena poglavlja 7 – Pravo intelektualne svojine i 29 – Carinska unija, a u decembru poglavlje 6 - Pravo privrednih društava i poglavlje 30 - ekonomski odnosi s inostranstvom. Očekivalo se da će u decembru ambasadori zemalja članica EU dati zeleno svetlo i za poglavlje 33 koje se odnosi na budžetske i finansijske odredbe, ali za to nije bilo podrške. Prema diplomatskim izvorima, medju članicama koje ovoga puta nisu odobrile otvaranje ovog poglavlja nalaze se i Nemačka i Francuska jer nisu zadovoljne napretkom koji je Srbija ostvarila u oblasti vladavine prava, odnosno u ispunjavanju Akcionog plana za poglavlje 23 koje se odnosi na pravosudje i osnovna prava. Zvaničnici Srbije, iako su očekivali da će EU u decembru otvoriti više od dva pregovaračka poglavlja, ocenili su da je važno da je nastavljena dinamika otvaranja novih poglavlja. Pregovori Srbije o članstvu u EU zvanično su počeli 21. januara 2014. godine u Briselu i od tada Srbija je otvorila 12 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Foto: Getty Images

7. Tetka iz Kanade, rajski papiri i novogodišnja jelka- Tokom 2017. izbilo je nekoliko afera u koje su upleteni najviši državni funkcioneri , a među njima najviše pažnje je izazvala imovina ministra odbrane Aleksandra Vulina i ministra bez portfelja zaduženog za tehnološki razvoj i inovacije Nenada Popovića. Ministar Vulin došao je u centar pažnje kada nije mogao da dokaže poreklo više od 200.000 evra kojima je 2012. kupio stan u Beogradu, pa je Agenciji za borbu protiv korupcije dao neuverljivo objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade. Međutim, podaci o unošenju te sume novca u zemlju ne postoje. Novinarima je objasnio da je u zemlju unosio devet po devet hiljada evra. Ministar Popović našao se u projektu "Rajski papiri" koji otkriva veze više stotina svetskih političara i biznismena sa ofšor kompanijama. Podaci pokazuje da on poseduje imovinu vrednosti više od 100 miliona dolara.

Mejlovi procurili u projektu pokazuju da je advokatska kancelarija koja je trebalo da realizuje reorganizaciju Popovićevog bogatstva sprovela istragu i otkrila različite kontroverze u vezi sa njegovim poslovima u Rusiji. Popović tvrdi da sve poslove vodi legalno u Srbiji i Rusiji. Kraj godine obeležila je afera sa novogodišnjom jelkom postavljenom u centru Beograda, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno 83.000 evra. Cena jelke visine 18 metara iznenadila je i gradonačelnika Beograda Sinišu Malog koji je prvo rekao da je iznenađen iznosom, a potom i da će ugovor sa firmom "Kip lajt" biti raskinut. Više javno tužilaštvo navelo je da je u toku postupak u vezi sa spornom nabavkom jelke.

8. Stanje u medijima - Novine "Vranjske", jedan od najznačajnijih lokalnih medija u zemlji, posle 23 godine postojanja ugašene su zbog političkih i ekonomskih pritisaka. Gašenje Vranjskih bio je povod za formiranje Grupe za slobodu medija kao odgovor na konstantno urušavanje slobode medija i izražavanja i sve češće fizičke i verbalne napade na novinare. Prema podacima te grupe, u 2017. godini zabeleženo je 68 napada na novinare, a većina od njih nije rešena. Iz Evropska komisija je nekoliko puta rečeno da se Srbija i dalje suočava s krupnim izazovima kada je reč o slobodi medija i izražavanja, dok je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard ocenio je da je Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu. Tokom jeseni održan je niz akcija i protesta medijskih radnika, a brojni građani podržali su zahteve Grupe za slobodu medija. Predstavnici Grupe predali su 14. novembra predsednici Vlade Ani Brnabić zahteve za poboljšanje medijske situacije, među kojima su formiranje nove radne grupe za izradu Medijske strategije, rasvetljavanje svih napada na novinare, kao i povlačenje država iz vlasništva u Politici, Večernjim novostima i Dnevniku i prestanak rada ugašene agencije Tanjug. Iako se javno obavezala da će odgovoriti u roku od dve nedelje od kada su joj predati zahtevi, Ana Brnabić je to učinila 21. decembra.

9. Stigli polovni migovi iz Rusije- Deset meseci nakon što je u Moskvi dogovorena donacija polovnog naoružanja za Vojsku Srbije, na aerodrom Batajnica sredinom oktobra isporučeno je pet aviona Mig-29 iz Rusije. Iako je ranije bilo najavljivano da će avioni biti u letnom stanju, do kraja godine avioni nisu uvedeni u upotrebu i još ne lete a na njima nije izvedena čak ni takozvana predizvozna priprema. Javnost i dalje ne zna zbog čega je šesti poklonjeni avion odmah vraćen natrag u Rusiju, kao i kada će VS dobiti po 30 obećanih tenkova T-72 i oklopnih automobila BRDM-. Iako još nije rešena misterija šestog "nevidljivog" Miga 29 i datuma isporuke oklopne tehnike, sa Andrićevog venca već stižu najave da će Srbija od Rusije kupiti dodatnih šest novih transportnih helikoptera Mi-17 dok provladini tabloidi otvoreno pišu da je dogovorena i nabavka polovnih raketnih sistema S-300 od Belorusije.

10. Uslovne kazne zbog incidenta na Paradi ponosa 2014.- Viši sud u Beogradu osudio je sedmoricu pripadnika Žandarmerije na uslovne kazne zatvora zbog napada na braću predsednika Srbije i gradonačelnika Beograda, Andreja Vučića i Predraga Malog tokom Parade ponosa 2014. godine. Šestorica pripadnika Žandarmerije osuđena su na šestomesečne uslovne kazne zatvora, sa rokom provere od dve godine, jedan žandarm osuđen je na osam meseci zatvora, uslovno na tri godine, dok je osmi pripadnik Žandarmerije oslobođen odgovornosti. Oni su prvostepenom presudom osueni za krivično delo zlostavljanje i mučenje. Tokom suđenja koje je počelo još 30. aprila 2015, žandarmi su tvrdili da su 28. septembra 2014. postupili po zakonu i da nisu počinili krivična dela napada, zlostavljanja i mučenja, koja su im optužnicom bilo stavljena na teret. Predsedavajuća sudskog veća sudija Snežana Aleksić je, obrazlažući presudu, navela da je presuda doneta jer je sud poverovao svedočenjima neposrednih očevidaca, kao i na osnovu snimka TV N1 sa mesta događaja. Ona je dodala da je sud odbacio izjave optuženih da su bili napadnuti i da su se branili, kao i da je utvrdjeno da Vučić i Mali nisu napali žandarme.