Stanje ljudskih prava u Srbiji i na Kosovu

Srbija

Ratni zločini: lokalni procesi

Od svih lica koja su optužena za masakr u Ovčari blizu Vukovara u Hrvatskoj 1991, specijalno odeljenje za ratne zločine u okviru Okružnog suda u Beogradu proglasilo je u decembru njih četrnaestoro krivim za ratne zločine.

U okviru slučaja koji je Tribunal istraživao i prepustio Srbiji 2004, devetoro lica je u avgustu optuženo za zatvaranje i mučenje najmanje 174 bošnjačka civila i ubistvo bar 15 muškaraca u Čelopeku u BiH, kao i za deportaciju 1.822 bosanska Muslimana u Mađarsku. Troje osumnjičenih još uvek se nalazi na slobodi.

Bivši policajac Goran Veselinović proglašen je 14. maja u Okružnom sudu u Kraljevu krivim za ratne zločine i osuđen na zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva dva srpska i dva albanska civila u Mitrovici 1999.

Saša Cvjetan, član „Škorpiona”, ponovo je osuđen na 20 godina zatvora 17. maja u Okružnom sudu u Beogradu zbog ubistva četrnaestoro albanskih civila u Podujevu 1999. Vrhovni sud je u januaru naložio ponovno suđenje.

Vrhovni sud Crne Gore potvrdio je 23. maja presudu i kaznu izrečenu Nebojši Ranisavljeviću zbog otmice 20 pretežno muslimanskih civila iz voza na železničkoj stanici Štrpci u februaru 1993.

Nestanci

U januaru je otvorena istraga povodom navodne masovne kremacije tela etničkih Albanaca u fabrici Mačkatica u Surdulici 1999. Fond za humanitarno pravo tvrdi da su pripadnici lokalne policije zastrašivali svedoke.

Srbija je u periodu do novembra predala UNMIK-u 836 tela etničkih Albanaca ubijenih na Kosovu koji su u hladnjačama prevezeni u Srbiju i sahranjeni u masovnim grobnicama u Batajnici pored Beograda, Petrovom Selu i Bajinoj Bašti. Do kraja godine nije podignuta nijedna optužnica; istraga je započela 2000. Šestorica aktivnih pripadnika srpske policije i tri bivša policajca optužena su 25. oktobra za ubistvo 48 etničkih Albanaca u Suvoj Reci na Kosovu u martu 1999. Pojedina tela identifikovana u Batajnici potiču iz Suve Reke.

Moguće vansudske egzekucije

Slavoljub Šćekić, šef odeljenja za opšti kriminal crnogorske policije, ubijen je 30. avgusta. Njegova porodica tvrdi je ubistvo izvršeno uz saučesništvo zvaničnih organa i pokrenula je sopstvenu istragu.

Nastavlja se suđenje Damiru Mandiću, jedinom osumnjičenom – uprkos tvrdnjama o saučesništvu zvaničnih organa – za ubistvo Duška Jovanovića, glavnog i odgovornog urednika crnogorskog dnevnog lista Dan, počinjeno u maju 2004.

Vojska SCG

Okružni sud u Beogradu otvorio je 14. maja istragu povodom nerazjašnjene smrti dva regruta na stražarskoj dužnosti, Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koja se odigrala u oktobru 2004. u vojnom kompleksu u Beogradu. Istraga se nastavlja i nemački Kriminološki institut u Visbadenu pozvan je da se uključi u istragu u septembru, a američki Federalni istražni biro u decembru.

U oktobru je obavezna vojna služba skraćena sa devet na šest meseci; alternativno služenje je skraćeno sa 13 na devet meseci. Izmene zakona koji omogućava prigovor savesti, usvojene u februaru, u suprotnosti su sa standardima Saveta Evrope koji dozvoljavaju podnošenje prijave za prigovor savesti u bilo kom trenutku.

Politička ubistva iz prošlosti

Milorad „Legija” Ulemek-Luković osuđen je 29. juna na 15 godina zatvora zbog učešća u ubistvu četvoro ljudi 1999. prilikom pokušaja atentata na sadašnjeg ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića. Bivši šef srpske službe državne bezbednosti Radomir Marković takođe je osuđen na 10 godina zatvora, zajedno sa osmoricom drugih pripadnika službe bezbednosti. Milorad Ulemek-Luković osuđen je u julu na 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg srpskog predsednika Ivana Stambolića počinjenog u avgustu 2000; Radomir Marković je osuđen na 15 godina zatvora zbog toga što nije sprečio ubistvo.

Nastavljeno je suđenje Miloradu Ulemeku-Lukoviću koji je optužen za učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića marta 2003.

U aprilu je još jedan osumnjičeni, Dejan „Bagzi” Milenković, izručen iz Grčke. Njemu je u julu sud dodelio status svedoka-saradnika (svedoka optužbe).

Policijska tortura i zlostavljanje

Smanjio se broj prijava policijske torture i zlostavljanja, ali istraga ranijih slučajeva pokazuje ozbiljne nedostatke, i u više procesa u okviru dokaznog materijala prihvaćena su svedočenja navodno dobijena torturom. Ministarstvo unutrašnjih poslova je u maju potvrdilo šest slučajeva torture tokom „Operacije sablja” sprovedene 2003. Kako se navodi, Ministarstvo nije bilo u stanju da identifikuje policajce koji su u tome učestvovali.

Komitet UN protiv torture zaključio je u maju i novembru da je SCG prekršila Konvenciju protiv torture u slučaju prijave podnesene u ime dva Roma, Jovice Dimitrova i Danila Dimitrijevića. Okružni sud u Beogradu zaključio je u decembru da je Republika Srbija prekršila svoje obaveze u okviru ove Konvencije, u vezi sa odlukom u slučaju Milana Ristića koju je 2001. doneo Komitet protiv torture.

Manjine

Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava izrazio je u maju zabrinutost zbog nedostatka odgovarajućih zakona protiv diskriminacije, prijavljenih slučajeva međuetničkog nasilja i rasprostranjene diskriminacije usmerene protiv Roma. Komitet je zatražio od SCG da preduzme specijalne mere za smanjenje siromaštva među Romima i da za njih obezbedi pristup adekvatnom, ne preterano skupom i bezbednom smeštaju, odgovarajuće sanitarne uslove, ispravnu pijaću vodu i jeftinu osnovnu zdravstvenu zaštitu. Komitet je takođe izrazio zabrinutost zbog još uvek nesigurnog boravišnog statusa izbeglica, povratnika i raseljenih lica, uključujući i Rome.

Napadi na Rome i njihovu zajednicu redovno se prijavljuju, ali je mali broj počinilaca priveden pravdi.

Napadi u regionu Vojvodine i dalje se nastavljaju, pretežno na pripadnike mađarske zajednice.

Osmoro lica je u julu osuđeno na između tri i pet meseci zatvora zbog paljenja Hadrovića džamije u Nišu u martu 2004. To je bio jedan od više martovskih napada usmerenih protiv manjina u Srbiji koji su usledili nakon široko rasprostranjenih napada na srpsku zajednicu na Kosovu.

Napadi na borce za ljudska prava

Borci za ljudska prava i nevladine organizacije koje se zalažu za kažnjavanje ratnih zločina našli su se na meti pojačanih pretnji i napada. Neprestano, i očigledno sistematično, zastrašivanje odigrava se u vidu javnih pretnji, navodnih „provala” i, kako izgleda, zlonamernih tužbi, kao i fizičkih napada. Prisutna je rastuća zabrinutost u pogledu nezavisnosti medija. Mali broj počinilaca je priveden pravdi.

Nasilje protiv žena

Istraživanje sprovedeno 2003. od strane beogradskog Autonomnog ženskog centra, koje je u novembru objavila Svetska zdravstvena organizacija, pokazalo je da nasilje među intimnim partnerima i dalje predstavlja raširenu pojavu. Nekih 24 procenata od 1.456 ispitanika bilo je žrtva fizičkog ili seksualnog nasilja, ali je samo četiri procenta to i prijavilo policiji; 78 procenata nikada nije tražilo pomoć od neke agencije. Zakon o porodici koji je doneo zaštitne mere za žrtve porodičnog nasilja stupio je na snagu u julu.

SCG je i dalje izvor, tranzitna oblast i destinacija za žene i devojke koje postaju žrtve trafikinga i prisilne prostitucije. Kosovo

Ratni zločini: lokalni procesi

Tri člana „kačaničke” grupe koja su u maju optužena za ratne zločine proglašena su krivim od strane međunarodnog veća u Okružnom sudu u Prištini i osuđena na između šest i osam godina zatvora. Četiri bivša člana OVK poznata pod nazivom „grupa Ljap”, koji su proglašeni krivim i osuđeni 2003, oslobođeni su u julu nakon što je Vrhovni sud poništio presudu i naredio ponovno suđenje. Četvorica Srba su u septembru uhapšena u Gračanici zbog ratnih zločina.

'Nestanci' i otmice

U aprilu je u Klini pronađena masovna grobnica koja navodno sadrži ostatke nealbanaca ubijenih 1998. Uprkos nastavku pregovora, nije ostvaren veliki napredak u pronalaženju odgovornih za „nestanke” etničkih Albanaca i kidnapovanja Srba, Roma i drugih pripadnika manjina.

Etnički motivisani zločini

Redovno se prijavljuju napadi na srpsku zajednicu, uključujući korišćenje suzavca, ručnih granata i drugih eksplozivnih naprava, paljevinu, premlaćivanja i napade vatrenim oružjem.

Po navodima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), 426 lica je optuženo za krivična dela u vezi sa napadima počinjenim u martu 2004, kada je 19 lica izgubilo život, a povređeno 954 civila i 184 pripadnika policije i bezbednosnih snaga. Zaključno sa novembrom, 209 lica je osuđeno, 12 lica oslobođeno, pri čemu nema slučajeva koji su još uvek u toku, dok je 95 optužnica je odbačeno. OEBS je u decembru izvestio da su krivične istrage bile otežane problemima kao što su zastrašivanje svedoka, gubitak materijalnih dokaza i loša saradnja između policije i tužilaštva.

U maju Okružni sud u Gnjilanu osudio šestoro Albanaca na ukupno 38 godina zatvora zbog ubistva Slobodana Perića i njegove majke Anke Perić u martu 2004.

Dvanaestoro etničkih Albanaca je 7. aprila proglašeno krivim i osuđeno zbog ubistva bivšeg policajca Hameza Hajre, njegove žene i troje dece 2001; četvoro osuđenih je dobilo kaznu od po 30 godina zatvora. Florim Ejupi je 13. aprila uhapšen u Albaniji i optužen za ubistvo 12 Srba i šest drugih zločina u vezi sa detoniranjem eksplozivne naprave ispod autobusa Niš ekspresa u martu 2001; on je takođe optužen i za ubistva pripadnika UNMIK-a i Kosovske policijske službe (KPS) počinjena u februaru 2004.

Politički motivisani zločini

Sadik Musa, bivši zaštićeni svedok, ranjen je hicima iz vatrenog oružja 31. januara u Peći, a izdahnuo 1. februara.

Abdil Ajeti, novinar povezan sa Demokratskom ligom Kosova, ranjen je vatrenim oružjem 4. juna; umro je 25. juna. Osumnjičeni je uhapšen 15. juna. Pripadnici UNMIK-a i KPS-a bili su žrtve napada vatrenim oružjem, a ispod policijskih vozila postavljane su eksplozivne naprave.

Umar Ali Karja, nigerijski pripadnik policije UNMIK-a, ubijen je automobilskom bombom 13. januara u Prizrenu.

Diskriminacija manjina

Memorandum o razumevanju između nemačke vlade i UNMIK-a omogućio je prisilni povratak Aškalija i „Egipćana” iz Nemačke. Dobrovoljan povratak je i dalje retka pojava.

UNMIK je 2. juna podneo izveštaj Savetu Evrope o merama koje se preduzimaju kako bi se implementirala Okvirna konvencija o zaštiti nacionalnih manjina. U njemu nije navedeno da je Svetska zdravstvena organizacija 2004. otkrila da raseljeni Romi, Aškali i „Egipćani” koji žive pored nekadašnje „Trepčine” topionice olova u opštini Zvečane imaju opasno visok nivo olova u krvi. Veliku zabrinutost je izazvala činjenica da UNMIK i Privremene institucije samouprave Kosova (PISK) nisu poštovali pravo ovih ljudi na zdravlje; uprkos pozivima iz međunarodne zajednice da se pristupi njihovom hitnom preseljenju, to nije učinjeno do kraja godine.

Trgovina ženama i devojkama radi prisilne prostitucije

Administrativna direktiva za implementaciju regulative o trafikingu iz 2001, usvojena u februaru, nije uspela da ženama i devojkama koje su žrtve trafikinga garantuje automatsko pravo na zaštitu i pomoć. Plan akcije protiv trafikinga objavljen u maju nije u potpunosti odgovorio na preporuke AI iz 2004. u pogledu zaštite ljudskih prava žena i devojaka koje su žrtve trafikinga.

Hapšenje više grupa osumnjičenih za trafiking zabeleženo je u martu i maju. U maju je visoki zvaničnik Visokog komesarijata UN za izbeglice proglašen krivim i osuđen zbog seksualne eksploatacije maloletnih lica mlađih od 16 godina, ali su optužbe u vezi sa trafikingom odbačene.