Dijaspora nepoželjna kao investitor

Reč je uglavnom o manjim investicijama dok su neke veće zabeležene u veoma malom obimu.

Bilo je i slučajeva da su se pojedini predstavnici dijaspore povlačili iz Srbije nakon negativnih iskustava. Zato su u stručnoj javnosti prisutna mišljenja da se ulaganja dijaspore, kojih bi moglo da bude, namerno sputavaju da ne bi omela poslovanje domaćih biznismena.

Ministar dijaspore u srpskoj vladi Srđan Srećkovićne misli da je situacija baš takva jer je broj onih koji dolaze s idejama i novcem ne bi li u Srbiji otvorili neki biznis u poslednjih deset godina znatno veći nego pre. "Mnogo više je investicija iz dijaspore u poslednjih deset godina u odnosu na neki raniji period. Oni dolaze na naš poziv i od 2000. naovamo uloženo je 550 miliona dolara. Ako izuzmemo prilive od privatizacije, strane direktne investicije naših ljudi jednake su zbiru svih ostalih stranih investicija", kaže Srećković.

Poteškoća naravno ima, napominje on, i na državi je da pokuša da u našoj zemlju napravi ambijent koji bi onima koji ulažu garantovao sigurnost. „U godinama koje dolaze moramo još da radimo na vraćanju poverenja u domaće institucije, moramo da uverimo ljude koji dolaze da neće imati problema sa korupcijom ili nečim drugim“, napominje Srećković.

Boljitak i sve veći priliv investicija oseća se naročito, ističe on, u poslednje dve godine „od mandata ove vlade“ i usvajanja Zakona o dijaspori.

S druge strane, konsultant za strana ulaganja Milan R. Kovačević podseća na to da u Srbiji strane direktne investicije padaju već tri-četiri godine zaredom i da uslovi za ulaganje nisu adekvatni čemu je „s jedne strane doprinela globalna i srpska kriza, a sa druge, nove barijere za ulaganje koje se povremeno pojavljuju, kao i opšta sporost u uklanjanju postojećih prepreka za investitore“.

Prema njegovim rečima, mala ulaganja dijaspore su posledica toga što naši ljudi u inostranstvu imaju „bolju komunikaciju sa Srbijom i bolje zapažaju ovde prisutne slabosti“, zbog čega on smatra da se veći priliv investicija od srpskih biznismena nastanjenih u drugim državama može očekivati tek kada se u Srbiji poveća ekonomski rast.

"Ali, kada inflacija raste velikom brzinom i kada se povećava budžetski deficit, onda će i dolazak dijaspore biti sporiji. Poboljšanju takve situacije ne mogu da pomognu ni lobiranja političara niti išta drugo, osim toga da se pročuje da ovde postoje bolji uslovi za investiranje nego na drugim mestima", ističe Kovačevićza naš list.

U tom smislu, on dodaje da su subvencije koje investitorima daje Ministarstvo ekonomije kontraproduktivne jer „oni potplaćuju investitore i to ih potplaćuju po jednom radnom mestu. A kada nekome daju 10.000 evra za radno mesto nekvalifikovanog radnika, kada će se taj novac isplatiti državi?“.

Kovačević naglašava da su ankete pokazale da ulagačima nisu toliko bitni finansijski podsticaji koliko ukupan poslovni ambijent, zbog čega kao jedino rešenje za privlačenje investicija, bilo iz dijaspore ili iz drugih izvora, vidi opsežne strukturne reforme.