Panika među naučnicima: Otkrili novi koronavirus, može da uđe u ljudske ćelije

Virus, pod nazivom CcCoV-KY43, otkriven je kod specifične vrste slepih miševa sa nosem u obliku srca, koji naseljavaju predele istočne Afrike, prvenstveno u istočnom Sudanu, Keniji i severnoj Tanzaniji.

Šta su pokazala istraživanja?

Finansirana uglavnom od strane britanskog Saveta za istraživanje biotehnoloških i bioloških nauka (BBSRC) i Nacionalnog istraživačkog fonda Vlade Kenije (NRF), studija je okupila stručnjake iz Velike Britanije i Kenije kako bi pokazala da CcCoV-KY43 može da se veže za ljudski glikoprotein CEACAM6.

U radu objavljenom u časopisu Nature, tim iz The Pirbright Institute, Univerziteta u Kembridžu, KEMRI-Wellcome Trust Research Programme, Univerziteta u Jorku i Nacionalnog muzeja Kenije navodi da njihovi nalazi pokazuju da alfakoronavirusi (alphaCoV) mogu koristiti različite receptore za ulazak u ljudske ćelije, piše eurokalert.org.

Uprkos tome, stručnjaci upozoravaju da je virus "sposoban da prodre u ljudske ćelije", što značajno povećava rizik od budućeg širenja. Kako ističu, ovo otkriće potvrđuje neophodnost rane pripreme za eventualne nove zoonoze (bolesti koje prelaze sa životinja na ljude).

Istraživači su proučavali takozvane "spike" proteine (proteine šiljka) alfa-koronavirusa - što je deo virusa koji se zakači za ljudske ćelije i pokreće infekciju. Analizirajući 40 različitih proteina, uporedili su ih sa "bibliotekom" receptora u ljudskim ćelijama kako bi proverili mogu li se sa njima povezati.

Shutterstock/Gorodenkoff

Koristi čitav niz receptora da uđe u ljude

Dr Dalan Bejli, vođa grupe sa Instituta "The Pirbright" rekao je:

"Pre naše studije smatralo se da većina alfakoronavirusa koristi samo jedan ili dva moguća receptora za ulazak u domaćina, a da je jedina razlika to koje vrste mogu da inficiraju. Sada znamo da alphaCoV mogu koristiti čitav niz dodatnih receptora za ulazak u ćelije."

Stiven Grejem, profesor na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je:

"Viralni spike proteini su ključevi koji se uklapaju u brave (receptore domaćina) i otvaraju vrata ulaska u ćeliju. Do sada smo identifikovali jedan receptor za alphaCoV. Izazov sada je da pronađemo ostale."

Profesor Grejem je dodao:

"Nadamo se da će naši nalazi pomoći da se bolje razume rizik od porodice virusa koje smo identifikovali kao sposobne da koriste ovaj ljudski receptor – na primer, mapiranjem prisustva virusa kod šišmiša i proverom da li je već došlo do prelaska na ljude u rizičnim populacijama."

Rizik od prenosa je stvaran

Naučnici potvrđuju da ovaj konkretni virus još uvek nije ušao u ljudsku populaciju, ali ukazuju na to da ovo otkriće podvlači važnost stalnog nadzora koronavirusa kod divljih životinja.

Profesor Stiven Grejam sa Univerziteta u Kembridžu objasnio je da proteini šiljka funkcionišu kao "ključevi" koji odgovaraju specifičnim "bravama" - receptorima ćelija.

"Rizik postoji i uvek je postojao. Važno je da ga budemo svesni kako bismo mogli da se pripremimo", naglasio je Grejam.

Istraživači veruju da će ovi nalazi pomoći u boljem razumevanju rizika koji potiču od sličnih virusa, ali i u identifikaciji potencijalnih prelazaka na ljude u visokorizičnim populacijama.

Takođe, podvučeno je da je istraživanje sprovedeno korišćenjem samo delova virusa, a ne celog patogena, što je značajno smanjilo biološke rizike tokom eksperimenata. Cilj studije je da doprinese blagovremenom razvoju vakcina i antivirusnih terapija, pre nego što ovakav virus uopšte dobije priliku da pređe na čoveka.