Integracija na nemačko tržište rada polako napreduje

I pored tog uspeha, autori studije smatraju da nisu sve mogućnosti iskorišćene.

Za Herberta Brikera, rezultat istraživanja je izuzetno pozitivan: više od polovine izbeglica s kojima su on i njegove kolege razgovarali bilo je zaposleno 2021. godine. Briker je šef istraživanja na Institutu za tržište rada i istraživanje zapošljavanja (IAB), ustanovi koja funkcioniše u sklopu Saveznog zavoda za zapošljavanje u Nirnbergu. Od 2016. godine tamo se redovno analizira integracija imigranata na nemačko tržište rada.

"Godine 2015. smo mislili: ako posle pet ili šest godina dostignemo stopu zaposlenosti od 50 odsto, bićemo veoma dobri. A u 2021. godini smo bili na 54 odsto, uprkos pandemiji. Premašili smo očekivanja", kaže u intervjuu za DW Briker, koji je i direktor Instituta za empirijsku integraciju i istraživanje migracija u Berlinu.

I što su izbeglice duže u Nemačkoj, to je ih više zaposleno: "Za ljude koji su ovde sedam ili osam godina, imamo stopu zaposlenosti od 62 odsto. To je prilično dobro. To je samo desetak, dvanaest procentnih poena manje nego kod nemačkog stanovništva."

Prema rezultatima studije IAB, stopa zaposlenosti porasla je za deset procentnih poena u odnosu na pandemijsku 2020. godinu – tome je pogodovao ekonomski oporavak nemačke privrede u vreme nakon strogog lokdauna 2020. godine.

Velika dugoročna studija

Podaci istraživača IAB baziraju se na izjavama onih koji su zaštitu potražili u Nemačkoj, koji su u tu zemlju došli između 2013. i 2019. godine. "Ukupan uzorak sada obuhvata 10.111 odraslih osoba koje su intervjuisane jednom ili čak šest puta. Reč je o 8.799 radno sposobnih izbeglica (od 18 do 64 godina starosti) koje su se u Nemačku doselile od 2013. godine.

Anketni upitnik sadrži oko 400 pitanja. Oko sto pitanja, "pored mnogih drugih aspekata, donose detaljne podatke o izbegličkoj i migracijskoj biografiji, obrazovanju i obuci, statusu zaposlenja, primanju državne pomoći i učešću u programima obrazovanja, obuke, jezika i integracije".

Raste nivo obrazovanja

Kako pokazuje studija, pored zaposlenja, 2021. godine je porastao i nivo obrazovanja: sve više izbeglica se bavilo zanimanjem za koje je potrebna viša kvalifikacija. Prema studiji, šest godina nakon dolaska u Nemačku, svaka treća odrasla osoba pohađala je škole i univerzitete, ili završila obuku i dalje obrazovanje. Sedamdeset odsto zaposlenih izbeglica, kako su sami naveli, imalo je kvalifikovan posao za koji je potrebna stručna ili akademska kvalifikacija, a 41 odsto ispitanih koji su bili u Nemačkoj šest godina izjavilo je da su obavljali lošije poslove od onih koji su radili pre nego što su napustili svoju zemlje, dok je 12 odsto obavljalo bolje poslove od onih pre dolaska u Nemačku.

Koautorka studije Julija Kosjakova smatra da je to važan potencijal, s obzirom na nedostatak kvalifikovanih radnika u Nemačkoj: "Oni su ovde, na raspolaganju su i veoma su motivisani", kazala je Kosjakova za novinsku agenciju Rojters.

Manje zarade od proseka

Skoro dve trećine (65 odsto) zaposlenih izbeglica koje su u Nemačkoj šest godina, radile su puno radno vreme 2021. godine. Prosečna bruto mesečna plata stalno zaposlenih izbeglica porasla je sa 1.660 evra u prve dve godine po dolasku u Nemačku na 2.037 evra u šestoj godini.

"Kada ste stariji, na nemačkom tržištu rada zarađujete mnogo više novca nego kada ste mlađi. Kada je reč o izbeglicama, od 18 do 25 godina, njihove zarade su bile 25 odsto manje od zarade njihovih koleginica i kolega istog uzrasta u Nemačkoj. Eto, razlika nije tako velika i vremenom će se izjednačiti. Ali još uvek ima mnogo prostora za poboljšanje", kaže Briker, koji je vodio studiju.

Žene bi radile, ali nema ko da čuva decu

Naročito je upadljiv jaz između polova kada je u pitanju integracija na tržište rada: dok je 67 odsto muških izbeglica imalo posao 2021, zaposlenih žena je bilo samo 23 odsto. Pritom veliku ulogu igra briga o deci, ali i obrazovanje i profesionalno iskustvo u zemlji porekla, kao i učešće na kursevima jezika i u programima tržišta rada.

"Šezdeset do sedamdeset odsto žena ima decu, a kada imaju decu, u proseku imaju troje dece", objašnjava Briker za DW. Imigrantkinje po pravilu imaju malu decu, a zaposlenost u tim slučajevima i među nemačkom populacijom naglo opada. Ponude za brigu o deci pritom igraju centralnu ulogu, kaže Briker.

Postoje i razlike u radnom iskustvu između muškaraca i žena. "Znatno je manji broj žena koje iz zemalja porekla donose profesionalno iskustvo. To igra ulogu i žene mnogo kasnije od muškaraca učestvuju u programima integracije i na kursevima jezika u Nemačkoj", naglašava direktor istraživanja Briker.

S vremenom se povećava broj žena imigrantkinja koje su zaposlene: osam godina nakon dolaska u Nemačku, stopa zaposlenosti žena se povećala na 39 procenata, pokazuje studija Instituta za tržište rada i istraživanje zapošljavanja (IAB).

To što izbeglice zarađuju znatno manje od proseka stanovništva nije samo zbog mlađeg uzrasta doseljenika. Studija pokazuje da je većina izbeglica "još uvek zaposlena u sektoru niskih plata".

Činjenica da je nešto više od polovine ispitanih 2021. godine imalo posao takođe znači da visok procenat izbeglica šest godina nakon dolaska u Nemačku i dalje živi od socijalnih davanja: "Šest godina nakon dolaska u Nemačku, 46 odsto izbeglica prima pomoć države ili su deo zajednice kojoj je potrebna pomoć", navode istraživači IAB. Posle sedam ili više godina, taj broj pada na 40 odsto.