Struja i grejanje: Kako je Ukrajina pregurala zimu

Pa ipak, uglavnom ima i grejanja i struje.

Vodeći ljudi energetskog sektora Ukrajine za DW objašnjavaju kako su pregrmeli zimu.

Zima je bila veliko iskušenje za ukrajinski energetski sistem. Od početka hladne sezone, ruska vojska izvela je petnaest snažnih raketnih napada i osamnaest napada bespilotnim letelicama na elektrane u Ukrajini.

Napadi je trebalo da izbace iz ravnoteže elektroenergetski sistem i ostave stanovništvo mraku i hladnoći.

Ministarstvo energetike u Kijevu za DW navodi da je u Ukrajini oštećeno više od 50 odsto energetske infrastrukture. To se odnosi i na proizvodnju i na transport električne energije. Najveća šteta je u oblasti proizvodnje toplotne energije. Pogođene su maltene sve termoelektrane.

"Sve velike termo i hidroelektrane su oštećene ruskim granatiranjem", kaže Volodimir Kudricki, šef ukrajinskog državnog preduzeća Ukrenergo.

Gotovo sve važne trafostanice napadnute su najmanje tri do četiri puta. "Imamo objekte koji su pogođeni šest puta, a neki čak i dvadeset", dodaje Kudricki.

I pored toga, snabdevanje električnom energijom je obezbeđeno. Prema rečima Kudrickog, od sredine februara nije bilo prekida i sistem radi bez ograničenja.

Brze popravke

Otpornost ukrajinske mreže može da se objasni sa više faktora. Kako navodi Ukrenergo, oštećeni vodovi bi se brzo popravljali, što je često dovodilo u opasnost živote osoblja.

Od velikog značaja je i zaštita vazdušnog prostora sistemima PVO. Pored toga, državni snabdevač električnom energijom je, zajedno sa operatorima mreže, razvio nove metode za reagovanje na ruske raketne i bespilotne napade.

"Jedan od načina je da se u periodu pre napada rastereti elektroenergetski sistem", objašnjava Volodimir Omelčenko, direktor za energetske programe u Istraživačkom centru Razumkov, u Kijevu. Taj nevladin istraživački centar se od 1994. godine bavi istraživanjem ekonomije i politike.

Prema rečima Omelčenka, rizik od uništenja energetskog sistema može da se smanji tako što se uoči mogućih raketnih napada obustavi rad pojedinih blokova elektrana. Na taj način je izgubljena energija brzo mogla da se povrati.

Ministarstvo energetike ukazuje i na niz tehničkih rešenja koja omogućavaju stabilizaciju situacije. Detalji se, međutim, ne otkrivaju.

"Te metode nisu, da kažemo, klasična tehnička rešenja prema utvrđenim standardima, ali funkcionišu i zahvaljujući tome se sve drži", kaže za DW ukrajinski ministar energetike Herman Halušenko.

Nuklearne elektrane i uvoz

Pored toga, završena je popravka jednog bloka ukrajinske nuklearne elektrane Rivne. Drugi blok, koji je 2022. godine radio sa pola kapaciteta, takođe je ponovo u potpunosti u funkciji.

To znači da je sada u funkciji svih devet raspoloživih nuklearnih blokova, čime su nadoknađeni gubici koji su nastali nakon što su ruske trupe zauzele nuklearku Zaporožje.

Pomoć je stigla i od Evropskog udruženja operatera prenosnih sistema ENTSO-E. Zahvaljujući neprekidnom protoku električne energije, ukrajinski energetski sistem je ostao u ravnoteži, objašnjava Volodimir Kudricki.

Ta sinhronizacija je omogućila Ukrenergu da tokom napada ne bude obustavljeno snabdevanje električnom energijom. Uvoz električne energije iz zemalja EU u januaru i početkom februara ove godine takođe je doprineo snabdevanju ukrajinske industrije.

I vreme je išlo na ruku. "Priroda je na našoj strani. Ove zime imamo neuobičajeno visok nivo vode od otopljenog snega u rekama Dnjepar, Sož, Desna i Pripjat. Tako nešto se dešava tek svakih dvadeset do trideset godina. To nam mnogo pomaže, a hidroelektrane sada obezbeđuje mnogo struje", kaže za DW Igor Sirota, generalni direktor ukrajinskog operatera hidroelektrane Ukrhidroenergo.

Razmena iskustava s Južnom Korejom

Dalje se traže načini kako da se obezbede najugroženija postrojenja i mreže. Tokom razmene iskustava sa Južnom Korejom, ukrajinski inženjeri su saznali kako energetski sistemi mogu da se premeste što je moguće dublje pod zemlju, kako da bi se zaštitili od raketnih udara.

"Otišao sam u Južnu Koreju, jer i oni tamo imaju jednog ’dobrog’ komšiju", kaže Igor Sirota, generalni direktor Ukrhidroenerga. "Tamo smo videli kako se uređaji i transformatori kriju pod zemljom ili u stenama. I mi ćemo pribegavati takvim rešenjima.“