Kriza sa gasom okončana?

Ipak, ekonomska kriza, koja podrazumeva cenu gasa, i dalje nije rešena.

Zvučalo je kao ukidanje upozorenja: "Veoma smo optimistični da više ne moramo da se bojimo nestašice gasa ove zime", rekao je šef nemačke Savezne agencije za elektricitet, gas, telekomunikacije, poštu i železnicu (Bundesnetzagentur) Klaus Miler u utorak na Energetskom samitu koji je u Berlinu održan u organizaciji lista "Handelsblat". Da li to znači da je gasna kriza koja Nemačku drži u neizvesnosti od prošlog proleća prošla?

U suštini, tri velika "ako" koja je Agencija navela kao preduslove da Nemačka prebrodi zimu bez nestašice gasa idu u pravom smeru. Dakle, "ako" se dogodi to, to ili to, onda će snabdevanje gasom da funkcioniše.

Štednja i blage temperature

Prvo "ako" bilo je i najjasniji pokazatelj koliko je situacija sa snabdevanjem ocenjena kao kritične nakon što su ruske isporuke prekinute: Savezna agencija predložila je Nemcima da uštede čak 20 odsto svoje uobičajene potrošnje gasa. Prema njenim podacima, potrošnja je već prošle godine bila 14 odsto ispod proseka za prethodne četiri godine. Industrija je uštedela 15 procenata, privatna domaćinstva te mala i srednja preduzeća 12 odsto.

No, stručnjaci su generalno zadovoljni i dosadašnjim naporima za uštede ove zime. Prilagođena temperaturama, kako navodi Agencija, potrošnja u 52. prošlogodišnjoj i prvoj kalendarskoj sedmici ove godine bila je 25 odsto niža od referentne vrednosti za godine od 2018. do 2021. Čak 38 odsto manje gasa potrošeno je u prvoj kalendarskoj nedelji. Naravno, odlučujuću ulogu imale su relativno niske temperature, što je ujedno i drugi veliki "ako" Agencije koja je uvek isticala veliku važnost zimskog vremena za proces snabdevanja.

Treći preduslov, početak korišćenja gasa iz novih LNG-terminala ovog proleća, takođe je u dobroj meri ispunjen. Delimično zahvaljujući ubrzanim procedurama, realizacija nekoliko projekata ide i brže od planiranog roka.

"Sigurnost za čitavu godinu“

Zbog toga su nemačka skladišta gasa u ovo doba godine punija nego ikada pre, što praktično isključuje mogućnost nestašicu gasa ove zime. Čak i ako kompletan uvoz iznenada stane, uskladišteni gas mogao bi da pokrije potražnju za otprilike tri meseca. "Nivoi popunjenosti skladišta gasa trenutno su na veoma visokih 90 odsto u Nemačkoj i 81 odsto u Evropskoj uniji i očekuje se da će ostati na rekordnim nivoima za ovo doba godine", objašnjava Andreas Šreder iz firme za analizu energije ICIS. "To daje sigurnost tržištu za čitavu 2023. godinu."

Scenariji sa nestašicama i racionalizacijom količina gasa su stoga isključeni. Neobično velike uskladištene količine i sve veća zamena za rusko snabdevanje gasom energetske stručnjake takođe uveravaju da će tokom ove godine biti stvorene pretpostavke da snabdevanje i za sledeću zimu bude uspešno organizovano. Najvažniji dobavljači tog energenta sada su Norveška, Belgija i Holandija, a sve su veće i isporuke tečnog gasa iz inostranstva. "U međuvremenu su i zemlje susedi Nemačke izgradile dodatne kapacitete za tečni gas koji mogu da ublaže moguća uska grla u snabdevanju", kaže stručnjak za energetska pitanja Šreder.

Problem troškova ostaje

Dok je fizičko snabdevanje gasom uglavnom obezbeđeno, ekonomska strana krize ostaje nerešena. Zamena jeftinog ruskog gasa donosi značajne dodatne troškove za industriju i potrošače, koji dugoročno neće tek tako da nestanu. To važi uprkos značajnom popuštanju napetosti na tržištu gasa.

Trenutno se plaća nešto manje od 57 evra po megavat-satu za isporuke u februaru u okviru ugovora TTF koji diktira trendove na berzi energije u Holandiji. Na vrhuncu energetske krize prošlog leta, cena je porasla na više od 340 evra.

Veleprodajne cene ostaju visoke

Međutim, veleprodajne cene još uvek su veoma visoke kada se uporede trendovi proteklih decenija. Od januara 2016. do proleća 2021. cena se naime kretala između pet i 25 evra po megavat-satu. Dobavljači gasa i danas moraju da nabavljaju nove količine po višestrukoj ceni od one pre krize, što se neizbežno odražava na računima za gas. Zbog toga što su ugovori o snabdevanju većinom dugoročni, vrhunci cena do krajnjeg kupca stižu samo delimično i s zakašnjenjem od nekoliko meseci.

Čak i ako država preuzme deo tereta vezan za zaustavljanje rasta cena gasa i struje, krajnji potrošači moraju dugoročno da budu spremni na visoke troškove energije. A političari su pred još većim izazovima, jer žele da savladaju i energetsku tranziciju, što uključuje rešavanje ne samo brojnih problema vezanih za snabdevanje, već i za infrastrukturu. Zato se može smatrati da je gasna kriza u fizičkom smislu završena, ali je ona s ekonomske tačke gledišta daleko od kraja.