"Evropo, uči od nas"; Kako je jedna država postala nezavisna od ruskog gasa - pre osam godina?

Trebalo je prekinuti zavisnost zemlje od ruskog gasa, piše Politiko.

Na svom novom radnom mestu šefa Klaipedos Nafte, operatera naftnog terminala pod državnom kontrolom, Masiulis je trebalo da nadgleda isporuku i puštanje u rad plutajućeg terminala za tečni prirodni gas (LNG) na obali Baltičkog mora.

Brod - koji je pod nazivom Independence (Nezavisnost) započeo s radom 2014. - izgrađen je kako bi se osiguralo da litvanski potrošači i dalje mogu dobijati ​​gas čak i ako bi politički odnosi s Rusijom bili narušeni do te mere da bi snabdevanje sa istoka moralo biti prekinuto.

Ranije ovog meseca vlada Litvanije je okrenula prekidač i najavila da je postala prva evropska zemlja koja je zaustavila sav uvoz ruskog gasa. Independence je dokazao svoju vrednost, a snabdevanje Litvanije gasom ostalo je stabilno.

"Bio sam uzbuđen zbog projekta Independence kada smo ga pokrenuli, ali nisam mogao zamisliti koliko će to na kraju biti velika stvar", rekao je Masiulis, koji je kasnije postao ministar energetike i saobraćaja Litvanije, a ovih dana je upravnik električne mreže pod kontrolom države.

Korisna studija

Za Zapad je ključni izazov kako smanjiti unosne ruske isporuke gasa, dok evropski čelnici razmatraju svoj odgovor na napad Moskve na Ukrajinu i nastoje da unište ratni potencijal Kremlja, prenosi Jutarnji list.

"Pre mnogo godina moja je zemlja donela odluku koja nam danas omogućava da bez muke prekinemo energetske veze s agresorom. Ako mi to možemo, to može učiniti i ostatak Evrope!", objavio je na Tviteru predsednik Litvanije, Gitanas Nauseda. Zemlja je takođe objavila da će prestati da kupuje rusku naftu, iako je i dalje povezana s ruskom električnom mrežom.

In my interview with @SkyTG24 🇮🇹 I spoke about:
- How Lithuania 🇱🇹 managed to abandon Russian gas& oil and why it is crucial for the rest of Europe 🇪🇺 to do the same.
- What more we can do to support Ukraine 🇺🇦 and why we have to stop Putin there. https://t.co/PQq8OKjvTR

— Gitanas Nausėda (@GitanasNauseda) April 12, 2022

U posebnom fokusu je Nemačka, najjača evropska industrija, koja oko 15 odsto svoje električne energije proizvodi iz gasa, a oko polovine gasa dobija iz Rusije.

Nemački ministar za klimu i ekonomiju, Robert Habek, rekao je da će Nemačka tek 2024. moći da prekine svoju zavisnost od ruskog gasa, što je izazvalo velike frustracije u Kijevu.

"Sve dok Zapad nastavlja da kupuje ruski gas ili naftu, on podržava Ukrajinu samo jednom rukom, dok drugom rukom podržava rusku ratnu mašinu", rekao je novinarima ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba u Briselu početkom aprila.

"Ne razumemo kako možete zarađivati novac na tuđoj krvi", rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski za BBC.

Pogon Independence, takozvano plutajuće skladište i jedinica za ponovno rasplinjavanje tečnog gasa (Floating Storage Regasification Unit ili FSRU), mogao bi da pruži korisne informacije za one koji se žele okrenuti od ruskog plina. LNG se pumpa na plovilo s transportnog broda gde se ponovno pretvara u gas za korišćenje ili skladištenje.

FSRU sistemi mogu se izgraditi relativno brzo – trajanje projekta procenjuje se na između jedne i tri godine – i generalno zahtevaju manje dozvola za planiranje od trajnog pogona na kopnu. Mogu se premeštati s mesta na mesto i, prema potrebi, relativno lako zameniti za veće ili manje jedinice.

Ono što je važno, takvi pogoni takođe omogućavaju zemlji da odabere odakle dolaze njene zalihe LNG-a: Litvanija trenutno većinu svog LNG-a nabavlja iz Norveške, SAD i Katara.

Robert Habek; Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

Projekti FSRU smatraju se dobrim rešenjima za manje zemlje poput Litvanije, koja godišnje troši oko dve do tri milijarde kubnih metara gasa, rekao je Zongqiang Luo, analitičar tržišta gasa pri konsultantskoj firmi Rystad Energy sa sedištem u Norveškoj. Litvanija je prošle godine dobijala otprilike četvrtinu svog gasa iz Rusije.

Za zemlje poput Nemačke, kojoj je potrebno oko 90 milijardi kubnih metara gasa godišnje, takav bi sistem još uvek mogao biti koristan kao deo šireg seta rešenja koja bi takođe mogla uključivati ​​gas koji se doprema iz norveških i holandskih gasnih polja, kao i mere za uštedu energije.

Italija, Holandija i Estonija rekle su da planiraju slične projekte, dok Berlin planira da otvori tri takve jedinice koje bi mogle isporučivati ​​27 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Nemački ministar Habek je nedavno posetio Katar kako bi razgovarao o snabdevnaju LNG-om.

"Ovo može uspeti", rekao je za DW nakon posete.

Letonija i Estonija takođe su rekle da će prekinuti uvoz ruskog gasa. Regija još nije spojena na evropsku gasnu mrežu, ali to će se dogoditi u maju kada se delimično završi priključak za Poljsku.

Iako Litvanija više ne kupuje ruski gas za domaću potrošnju, ruski gas i dalje teče kroz njenu gasovodnu mrežu do Kalinjingrada.

Foto: samoila ionut/Shutterstock

Problematična istorija

Napetosti između Rusije i Litvanije oko snabdevanja energentima datiraju još od ranih 1990-ih, kada su obe zemlje nastojale da obnove svoje ekonomije nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Na zimu 1992, u jednom od niza pokušaja političkog pritiska na Viljnus, ruski predsednik Boris Jeljcin prekinuo je isporuku nafte svom baltičkom susedu nakon sporova oko plaćanja.

U godinama koje su usledile, Viljnus je optužio ruskog gasnog giganta Gasprom da je zloupotrebio svoj monopolistički položaj naplaćujući litvanskim kupcima "prenaduvane" cene.

Litvanija je zbog tog zahteva na kraju izgubila dugogodišnji spor o odšteti na sudu u Stokholmu, ali u isto vreme, vođstvo te baltičke države smišljalo je još jedan način da prekine poslovanje s Gaspromom: projekat Independence.

Godine 2010. bivši ministar energetike, Arvydas Sekmokas, pozvao je Masiulisa u svoj kabinet na drvoredima ispunjenoj aveniji Gedimino u glavnom gradu Viljnusu i ponudio mu glavni posao u Klaipėdos Nafti, što je ovaj prihvatio.

Ugovor Litvanije sa Gaspromom trebalo je da istekne 2015. godine i Masiulis je shvatio da do tada nova jedinica FSRU mora biti usidrena i spremna za odlazak u luku Klaipeda.

Foto: PX Media/Shutterstock

Masiulis je počeo da istražuje ​​kompanije koje imaju znanje o FSRU plovilima.

Početkom 2012, norveški Hoegh LNG objavio je da je potpisao ugovor s Litvanijom i zadužio južnokorejski Hyundai da počne da raditi na Independence-u.

Za projekat vredan 330 miliona dolara naručen je i niz posebnih kompleta, uključujući sistem za ponovno deukapljivanje iz Kine i sistem za pristajanje iz Danske. U samoj Litvaniji, učesnici iz javnog i privatnog sektora bili su pod velikim pritiskom kako bi osigurali da projekat bude završen u roku, zbog čega je bilo potrebno brzo donošenje odluka i puno rada.

Takav se tempo nastavio sve do 27. oktobra 2014. kada se Independence konačno usidrio na svoj novi mol u Klaipedi gde ga je dočekao Masiulis, kog je mesec dana ranije tadašnja predsednica Dalia Grybauskaitė, velika pobornica projekta, postavila za ministra energetike.

"Sada smo energetski sigurna država", rekla je.

Kako je gas sa broda počeo da teče, zastupnici u Viljnusu primetili su sekundarnu korist na koju nisu računali.

Osim što im je pružila veću energetsku sigurnost, nova konkurencija koju je predstavljao projekat Independence takođe je naterala Gasprom da za oko petinu snizi cenu gasa koji je isporučivao Litvaniji.

"To je bila i politička i ekonomska pobeda", rekao je Masiulis.