Sprema se haos u Nemačkoj? Desetine hiljada mladih izlaze na ulice; Policija u pripravnosti

Na sajtu "Gen Z regelt" ("Generacija Z to rešava") do četvrtka se za protest prijavilo gotovo 146.000 ljudi. Reč je o decentralizovanom pokretu mladih koji je putem društvenih mreža i interneta uspeo da mobiliše veliki broj učesnika. Ipak, broj prijavljenih ne mora da znači da će svi zaista izaći na ulice.

U Frankfurtu se za protest prijavilo više od 11.000 ljudi, ali policija očekuje manji odziv. U Berlinu je za okupljanje ispred Brandenburške kapije, zakazano za 14 časova, prijavljeno 10.000 učesnika. Grad je za taj dan pripremio oko 1.500 policajaca, uz podršku savezne policije.

Inicijativa samostalno organizuje skupove u pet gradova – Berlinu, Hamburgu, Kelnu, Frankfurtu i Minhenu. U ostalim gradovima reč je o lokalnim akcijama koje koriste isto ime.

Ko zapravo stoji iza pokreta, i dalje nije sasvim jasno. Podaci o organizatorima na sajtu menjani su dva puta za nedelju dana, a u četvrtak je kao adresa bila navedena lokacija u Švajcarskoj.

Dosadašnji portparol, 21-godišnji student Đani Mateja, povukao se u nedelju. Kao razlog naveo je da su se pod istim imenom okupile grupe koje se ne slažu ni oko ciljeva ni oko načina organizovanja protesta. Upozorio je i na mogućnost nasilja autonomnih grupa. Berlinski organizacioni tim napustilo je još nekoliko članova.

Novi portparol predstavlja se samo imenom Amadeo i odbacuje kritike o neorganizovanosti.

"Na početku smo pokreta, još učimo", rekao je.

Savezna konferencija učenika najpre je podržala protest, a zatim se od njega ogradila zbog nejasne organizacije. Svoj skup najavila je za 20. novembar.

Strah od nasilja

Česte promene podataka o organizatorima i tajnovitost oko priprema izazvale su sumnje da se iza pokreta krije nešto složenije od spontanog bunta mladih.

Konzervativni političari unapred su upozorili na moguće incidente. Ministar unutrašnjih poslova savezne pokrajine Brandenburg Jan Redman iz CDU-a tvrdi da je Noć veštica izabrana namerno, jer su se i ranije napadi i razbijanja događali pod maskama.

Aleksander Trom, portparol poslaničke grupe CDU/CSU za unutrašnju politiku, upozorio je da bi proteste mogli da preuzmu levi ekstremisti i kriminalne grupe iz migrantskog miljea.

Prema njegovim rečima, stvara se "zlokobni savez, naročito u Berlinu".

Šef policijskog sindikata GdP Jošen Kopelke otišao je i korak dalje, pa je u listu Bild govorio o mladim "migrantima željnim nereda".

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova ima nešto smireniju procenu. Navodi da nema saznanja o konkretnim pozivima na nasilje, ali upozorava da se u mobilizaciju uključuju i pojedini delovi levoekstremističke scene, kao i grupe povezane sa inostranstvom.

Šefica berlinske policije ocenila je da pozivi na "francuski scenario" zasad ne nailaze na veći odziv i da nema dokaza o planiranim pljačkama.

Zašto mladi izlaze na ulice?

Iza rasprave o bezbednosti nalazi se nezadovoljstvo koje se u Nemačkoj godinama nagomilava.

Jedan od glavnih razloga je obrazovanje. Rezultati PISA testiranja za 2025. godinu, objavljeni 8. septembra, najlošiji su otkako Nemačka učestvuje u ovom međunarodnom istraživanju. Analitičari ukazuju da uspeh učenika i dalje u velikoj meri zavisi od porodičnog porekla, čime se produbljuju socijalne razlike i kod mladih stvara osećaj nepravde.

Drugi razlog je novac. Pokret traži veća ulaganja u škole, psihoterapiju i pomoć osobama sa problemima zavisnosti, umesto smanjenja izdvajanja. Organizatori poručuju da se štedi na mladima, dok velike kompanije ostvaruju profit, a milijarde se izdvajaju za naoružavanje.

Treći razlog je vojna služba, koja je za mlade najkonkretnija tema. Novi zakon o vojnoj službi stupio je na snagu 1. januara. Osamnaestogodišnjaci dobijaju upitnik Bundesvera, dok će od jula 2027. svi mladići rođeni 2008. godine ili kasnije morati na lekarski pregled u okviru postupka regrutacije.

Služenje vojnog roka za sada ostaje dobrovoljno. Međutim, ukoliko se ne prijavi dovoljno dobrovoljaca, Bundestag bi posebnim zakonom mogao da uvede obavezno služenje vojnog roka.

Pokret "Školski štrajk protiv vojnog roka" je 25. septembra, prema sopstvenim podacima, okupio više od 45.000 mladih u stotinak gradova.

"Žele da nas obučavaju za ratove o kojima nikada nismo odlučivali", navodi se u proglasu inicijative "Gen Z regelt".

Četvrti razlog je demografija, koja povezuje sve ostale. Na izborima za Bundestag 2025. godine birači stariji od 60 godina činili su oko 42 odsto biračkog tela, dok je udeo mlađih od 30 godina iznosio svega oko 13 odsto.

Takav odnos znači da mladi imaju znatno manji uticaj na izborni rezultat. Kritičari aktuelne politike smatraju da se zbog toga odluke češće prilagođavaju starijim biračima, među kojima su i penzioneri.

To se krajem 2025. godine videlo tokom rasprave o penzionom paketu. Osamnaest mladih poslanika CDU-a i CSU-a pobunilo se protiv garancije penzija na nivou od 48 odsto zarade. Upozoravali su da bi takva mera od 2032. do 2040. godine mogla da košta više od 115 milijardi evra. Koalicija je ipak odbila da menja zakon.

Da li je moguć "francuski scenario"?

Nemački zvaničnici i policija zasad ne očekuju da će protesti prerasti u sukobe kakvi su nedavno viđeni u Francuskoj.

Francuski pokret ima drugačiju istoriju. Počeo je 21. septembra blokadom gimnazije "Sen Egziperi" u Kreteju, predgrađu Pariza, zbog nedostatka nastavnika i lošeg stanja škola.

Blokade su se nastavile nedeljama, a jedno od glavnih žarišta bila je gimnazija "Pol Elijar" u Sen Deniju. Pokret je dobio otvorenu podršku najveće levičarske stranke, dok su sukobi sa policijom postajali sve ozbiljniji.

Sedamnaestog oktobra učenički protesti povezali su se sa širim demonstracijama protiv visokih troškova života. Prema podacima vlade, na ulicama je bilo 550.000 ljudi, dok je sindikat CGT procenio da ih je bilo 800.000. Uhapšeno je oko 2.000 osoba, a povređeno 600 policajaca i vatrogasaca.

U požarima je uništena oko 140 godina stara gradska većnica u Limožu, dok je u Lionu zapaljen turistički biro. Demonstranti su upali i u gradsku većnicu u Marseju.

Predsednik Emanuel Makron obećao je reformu obrazovanja, a novi protest u Francuskoj najavljen je za subotu.

Situacija u Nemačkoj je drugačija. Tamo nije bilo višenedeljnih blokada ni velikih sukoba sa policijom, a politički establišment, uključujući i radikalne stranke, uglavnom se drži po strani.

Reč je o mobilizaciji putem Instagrama i drugih društvenih mreža, koja se za sada svodi na prijavljene skupove sa utvrđenim trasama. Maske su, inače, na javnim skupovima u Nemačkoj zakonom zabranjene.

Istraživač sukoba Janis Julijen Grim sa Slobodnog univerziteta u Berlinu smatra da su neredi francuskih razmera malo verovatni. Kako objašnjava, francuska policija deluje znatno oštrije, dok je nemačko društvo manje sklono konfrontaciji, pa bi demonstranti takvim sukobima imali malo toga da dobiju.

Mladi skidaju maske

Najveći rizik možda neće biti tokom popodnevnih protesta, već u noći koja sledi.

Noć veštica u Berlinu i bez demonstracija donosi bezbednosne izazove. Prošle godine je samo u tom gradu uhapšeno 132 ljudi. Ukoliko dođe do nereda, oni bi mogli da izbiju u gradskim četvrtima nakon mraka, a ne tokom okupljanja ispred Brandenburške kapije u 14 časova.

Na ulicama će se videti koliko je od 146.000 prijavljenih zaista spremno da izađe na proteste i da li će noć obeležiti demonstranti ili grupe koje bi mogle da iskoriste njihovo okupljanje.

Ipak, najvažnija poruka pokreta ne odnosi se samo na ono što će se dogoditi na ulicama. Mladi u Nemačkoj sve glasnije ukazuju na to da se političke odluke donose u društvu u kojem starije generacije imaju znatno veći uticaj na izborni rezultat.

Generacija koja će u budućnosti snositi troškove penzija i naoružavanja poručuje da joj glasački listić više nije dovoljan način da se njen glas čuje.

Na Noć veštica, dok mnogi budu nosili maske, mladi Nemci poručuju da više ne žele da se pretvaraju da je sve u redu.