Turci našli kupca za avion; Po čemu je jedinstven i kome će ga još ponuditi? VIDEO

Reč je o prvom vojnom avionu koji je Turska proizvela oslanjajući se u potpunosti na domaće resurse, a za koji imaju velike izvozne planove. Ko je kupio avion nazvan po turskom pioniru vazduhoplovstva i kome Turci još nameravaju da ga ponude?

Turska uprava za komunikacije objavila je prošlog petka da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u telefonskom razgovoru sa kolegom iz Nigera Mohamedom Bazoumom dogovorio prodaju 12 primeraka aviona Hurkuš-C. Uz avione koji su, osim motora, u potpunosti turski proizvod, Erdogan je sa čelnikom Nigera dogovorio prodaju dronova TB2 i oklopnih vozila turske proizvodnje, a koje ta zapadnoafrička država većinski smeštena u Sahari namerava da koristi za borbu protiv islamističke organizacije Boko Haram, prenosi T portal.

Čelnik TAI-a Temel Kotil potvrdio je potpisivanje ugovora i najavio da se isporuka aviona očekuje do kraja prve polovine naredne godine. Prema navodima turskog bezbednosnog analitičara Mehmeta Džema Demirčija, reč je o konkurentnom avionu koji zadovoljava potrebe turske vojske i nameće nove standarde kada su u pitanju kombinacije trenažnih i lakih borbenih aviona.

Demirči ističe da je Erdoganova administracija pri izvozu vojne tehnike dala prioritet afričkim zemljama u potrazi za alternativnim tržištima te podseća da je tursko brodogradilište Dearsan nedavno potpisalo ugovor sa Nigerijom o izgradnji dva patrolna broda. Analitičar očekuje da će narednih meseci turska obrambena industrija nastaviti sa ponudama svoje obrambene tehnike afričkim državama, naročito Nigeriji, koja poput susednog Nigera već godinama pokušava da istera Boko Haram sa svoje teritorije. Veruje se da će Turska u sklopu budućih ugovora i Nigeriji ponuditi Hurkuš-C.

Reč je o niskokrilnom jednomotornom turboelisnom dvosedu koji je dizajniran kao trenažer nove generacije, ali i kao platforma za izvođenje lakših borbenih zadataka i oružanog izviđanja. Verzija C naoružana je varijanta koja se može koristiti za misije bliske potpore, a koje ratno zrakoplovstvo Nigera namerava da upotrebi kao dopunu za dva jurišnika sovjetske proizvodnje tipa Su-25 nabavljenih 2014. godine. Avion je nazvan po Vedžihiju Hurkušu, pioniru turskog ratnog vazduhoplovstva i proizvođaču prvog domaćeg aviona koji je svoju slavu stekao leteći kao borbeni pilot u vreme Prvog svetskog rata i Turskog rata za nezavisnost. Avion je prvi put poleteo 2013. godine, a četiri godine kasnije premijeru je doživela i njegova borbena verzija C, koju pokreće Prat end Vitnijev (Pratt & Whitney) motor PT6A-68T snage 1.600 konjskih snaga.

Ta verzija može delovati sa nepripremljenih uzletno-sletnih staza te je naoružana laserskim navođenim raketama turske proizvodnje Roketsan Cirit kalibra 70 milimetara i protivtenkovskom raketom L-UMTAS istog proizvođača. Avion ima naprednu verziju avionike koja uključuje širokougaoni prikaznik za borbu svih najvažnijih parametara rada aviona, naoružanja, visine i slično, a kakav je ugrađen u najsavremenije borbene avione.

U Hurkuš je ugrađen i ekran MFD te omogućuje pilotima prikaz rute letenja, meteorološke uslove i sistem upozorenja radi izbegavanja sudara, kao i informacije o aerodromu. MFD je ugrađen i u raniju verziju Hurkuša B, koji je prošle godine ponuđen Tajlandu, a koji je u još uvek nedovršenom konkursu dao prednost američkim modelima AT-6E Vulverin (Wolverine) i T-6C Teksan (Texan) II.

Tursko ratno vazduhoplovstvo u svojim redovima ima četrdesetak Hurkuša u verzijama B i C, s time da poslednjom verzijom, opremljenom termovizijom, namerava da snabde obalsku stražu. Turski proizvođač ocenjuje da Hurkuš ima najbolji odnos cene i ponuđenog u klasi lakih školskih borbenih aviona iako je njegova tačna cena nepoznanica. S obzirom na to da u tom segmentu postoji brojna i poprilično skupa konkurencija, Turci ciljaju na države s manjim vojnim budžetom i konkretnim zahtevima koji mogu odgovoriti na bezbednosne pretnje kakvih ne nedostaje u Africi.