Neko trlja ruke: Prodaja oružja „eksplodirala“

Najvećih 100 kompanija koje proizvode oružje i vojnu opremu prodale su robu u vrednosti od 374,8 milijardi dolara, što je za 1,9 odsto više nego 2015, a čak 38 odsto više nego 2002. godine, objavio je Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI).

Kako navode analitičari, prodaja oružja je 2016. godine porasla po prvi put posle pet godina kontinuiranog pada, a prodaju su povećale SAD i Rusija.

Prodaja robe američkih firmi je porasla za 4 odsto, na 217,2 milijarde dolara, dok su ruske kompanije zabeležile rast od 3,8 odsto — na 26,6 milijardi dolara.

Iako je dinamika rasta prodaje u obe zemlje gotovo ista, zanimljivo je da rezultate američkih kompanija SIPRI objašnjava vojnim misijama američke vojske u inostranstvu, ali i potražnjom iz drugih zemalja, dok u slučaju ruskih firmi vidi „usporavanje tempa prodaje“.

Povećanje od 3,8 odsto je, kako se navodi, nešto slabije nego prethodnih godina, na šta su uticale niže cene sirovina, nafte i gasa, kao i zapadne sankcije. „Ekonomske teškoće sa kojima se Rusija suočila 2016. godine doprinele su usporavanju tempa rasta prodaje oružja koje proizvode ruske kompanije“, naveo je viši naučni saradnik SIPRI-ja Simon Vezeman.

Ruski eksperti, međutim, smatraju da je ruska vojna industrija postigla uspeh i da je ponovo „zaživela“, posle teškog perioda kroz koji je prošla devedesetih godina prošlog veka.

„Nemoguće je postići uspeh preko noći. Taj rast je išao postepeno — Rusija je postepeno razvijala tehnologije, povećavala kvalitet proizvoda, ali i kvantitet. Sve to je dovelo do ovog uspeha koji danas vidimo. Mislim da će i ubuduće, uz mudru politiku razvoja vojne industrije i Oružanih snaga Ruske Federacije, taj uspeh biti nastavljen, a da će interesovanje tržišta za rusko oružje rasti. Samim tim, rašće i nacionalna bezbednost naše države“, rekao je za Sputnjik ruski politikolog Andrej Koškin.

Ekspert smatra da je „sirijski poligon“ bio dobra reklama za rusko oružje i da je to takođe pozitivno uticalo na rast prodaje ruskog oružja, koje je u Siriji pokazalo svoju efikasnost, pouzdanost i kvalitet.

Koškin navodi da je povećana potražnja za ruskim oružjem i vojnom tehnikom i opremom „više nego logična“.

„Posebno posle pobede nad DAEŠ-om, najvećom terorističkom organizacijom na svetu. To je bio sjajan pokazatelj da naše oružje i vojna tehnika zadovoljavaju i najviše zahteve na tržištu oružja. Pored toga, naši stručnjaci su u stanju da obuče i druge vojske da ruskim oružjem barataju podjednako dobro kao i mi. Istovremeno, treba napomenuti da Rusija sveobuhvatno pristupa razvoju glavnih vrsta oružja i vojne tehnike. Dakle, Rusija danas diktira trendove, pa je i to jedan od razloga zbog čega je naše oružje veoma traženo“, istakao je Koškin.

Foto: Thinkstock

Analitičari SIPRI-ja ukazuju na to da američke firme pokrivaju više od polovine tržišta — 57,9 odsto, zatim sledi Zapadna Evropa, pa Rusija sa 7,1 odsto. U Evropi su francuske i italijanske firme zabeležile pad, dok su britanske i nemačke rasle. Zapadnoevropske zemlje su ukupnu prodaju povećale za samo 0,2 odsto, a ukupni prihodi su im iznosili oko 91,6 milijardi dolara.

Na listi 100 najvećih proizvođača oružja našlo se ukupno 38 kompanija sa sedištem u SAD, dok je ruskih kompanija 10.

Najveći ruski proizvođač bila je Ujedinjena avio korporacija, koja je sa prihodima od 5,2 milijarde dolara zauzela 13. mesto, popevši se za četiri mesta u odnosu na 2015. godinu.

Najveći prodavac oružja u svetu i prošle godine je bio američki „Lokhid Martin“, s prihodima od 40,8 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 10 posto u odnosu na 2015. godinu.

Proizvođači vojne opreme iz SAD i Zapadne Evrope zadržali su dominantne pozicije na globalnom tržištu oružja, s obzirom na činjenicu da 63 od 100 vodećih proizvođača ima sedište u tim delovima sveta i da je njihov udeo u globalnoj prodaji oružja u 2016. godini iznosio više od 82 odsto.

Eksperti švedskog instituta su ove godine posebno izdvojili i kompanije koje su smestili u kategoriju „novih proizvođača“. Tu su se našle firme iz Brazila, Indije, Južne Koreje i Turske.

Prihodi južnokorejskih kompanija porasli su za čak 20,6 odsto. Ukupno sedam korejskih firmi se našlo među 100 najvećih u svetu, a to se povezuje sa „bezbednosnom situacijom u regionu“.

Veće prihode su zabeležili i proizvođači iz Brazila i Turske, dok su oni iz Indije zabeležili blagi pad.

Kina, međutim, nije uvrštena u istraživanje, zbog manjka pouzdanih podataka, iako švedski eksperti veruju da ta zemlja spada u najveće proizvođače oružja na svetu.