Pad dinara diže cene

Domaća valuta juče je dosegla najnižu vrednost prema evru u ovoj godini, sa zvaničnim srednjim kursom od 114,53 dinara za jedan evro, podsećaju "24 sata".

Kako navodi ovaj list, zbog evra koji jača skoro već mesec dana neki uvozni proizvodi već su poskupeli, a ukoliko ovakva situacija potraje, poskupeće i svi ostali. Prema procenama stručnjaka, cene bi mogle da skoče za 10 odsto.

Pad vrednosti domaće valute bio bi još veći da Narodna banka Srbije od početka godine nije na devizno tržište ubacila, odnosno prodala 275 miliona evra i kupila 90 miliona evra da bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Iako u maju nije zabeležen rast cena u odnosu na april, a međugodišnja inflacija je konačno ispod 10 odsto, oscilacije kursa u krajnjoj liniji podići će i cene.

Privrednici i trgovci još vagaju kako da usklade kurs i cene, a da to ne bude na uštrb kupaca i sve manjeg prometa.

"Promena kursa evra utiče na rast cena proizvoda, pre svega onih koji se uvoze, kao što su bela tehnika, konditorski proizvodi, hemija i drugi. Cene bi mogle biti 10 odsto veće, a problem je što je u poslednje tri godine hrana poskupela više od 30 odsto, a promet robe i kupovna moć građana svakog meseca sve su slabiji", kaže za "24 sata" Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača Srbije.

Uvoznici objašnjavaju da cena robe zavisi od kursa evra u momentu carinjenja, pa će roba iz novih pošiljki morati da bude nešto skuplja.

"Osim toga, proizvođači veći deo repromaterijala nabavljaju u stranoj valuti, a i kreditna zaduženja povezana su s evrom, pa je prosto nemoguće izbeći poskupljenja", objašnjava za "24 sata" Mitar Mirković, menadžer prodavnice odeće.

Ono što plaši potrošače je i neminovno poskupljenje proizvoda i usluga početkom jula, ukoliko dođe do dugo najavljivanog rasta cene struje.

Ekonomista Danilo Šuković objašnjava da je najveći problem sa kursom to što je dinar od 2000. godine konstantno precenjen.

"Ta cena kad tad mora da se plati. Kurs zavisi iskjučivo od realnih tokova u privredi, a kurs koji se veštački održava je kratkog daha i dinar će da pada dok se stanje u privredi ne poboljša", kaže Šuković za "24 sata".

U poslednjih mesec dana dinar je oslabio za 2,9 odsto, mađarska forinta za 2,4 odsto, poljski zlot za 2,8 odsto, rumunski lej za 4,1 odsto, turska lira za 6,3 odsto, a u istom periodu, od zemalja u regionu sa istim režimom deviznog kursa, ojačala je samo češka kruna i to za 1,2 odsto.

U istom periodu, slično reakciji NBS, i druge centralne banke su intervenisale na deviznom tržištu.