Nedelja štednje: Gde mudro ulagati?

U srpskim bankama štediše trenutno drže oko 7,5 milijardi evra, a očekuje se da se ti depoziti posle Nedelje štednje povećaju.

U Srbiji će, međutim, ove godine Nedelja štednje i dalje biti u znaku prisutnog nepoverenja u nacionalnu valutu što pokazuje i nizak nivo dinarske štednje - ispod 200 miliona evra.

Nedelja štednje, koja traje u prvoj sedmici novembra, u bankarskom sistemu Srbije biće zapamćena i po velikom rastu obima prikupljenih depozita u ovoj godini, od oko 800 miliona evra u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, bankarski sektor ove godine, u skladu sa preporukama Narodne banke Srbije neće se utrkivati u ponudi što atraktivnijih kamata na štednju.

Imajući u vidu da je i sama štednja podvig za većinu građana, naročito u doba krize, B92 je napravio specijal Nedelja štednje, sa posebnim fokusom na to da edukuje i informiše čitaoce o tome kako a uštede onda kada im primanja prevazilaze potrebe.

Serijom tekstova o tome kako štedeti, želimo da vas podstimo da štednja nije luksuz bogatih već, nepohodnost za svakog ko želi da obezbedi finansijsku sigurnost.

U rubrici Štedim za možete da saznate kako da napravite svoj štedni fond za nepredviđene slučajeve, koji će vam omogućiti da se osećate finansijski bezbedno čak iako ostanete bez posla. Tu su saveti kako da budžetirate svoje troškove i rashode i kako pametno da uštedite za svoje ciljeve.

U delu Dinarska i Devizna nalaze se akutelne ponude banaka u nedelji štednje, a rubrika Šta znamo je mesto na kom se nalaze sve neophodne informacije bez kojih ni jedan ozbiljan štediša ne bi otišao u banku da oroči novac.

Osim toga tu je i stranica Kvizovi, gde možete da proverite svoje znanje, skolonosti i mogućnosti da upravljate finansijama. Inače, prema objavljenoj analizi Narodne banke Srbije (NBS), u ovoj godini (kao i prošle) bilo je isplativije štedeti u dinarima, nego u evrima.

Analiza NBS pokazuje i da je štednja u dinarima bila isplativija od štednje u devizama, od 2001. do 2011. godine, u većem broju posmatranih perioda, odnosno dinarska štednja bila je isplativija u 77 perioda, a u devizama u 41 periodu, pri čemu je dinarska štednja bila je isplativija pri obračunu kamate od sedam odsto u 70 i kamatnoj stopi od 7,5 odsto u 68 perioda.

Domaći mediji spekulišu da je "u slamaricama" ostalo još oko tri milijarde evra, zbog toga što neki gradjani i dalje nemaju poverenja u finansijske institucije, posle onoga što su doživeli devedesetih godina prošlog veka kada nisu mogli da podignu svoju štednju u bankama, pa čak ni posle 15. maja 2002. godine, kada je srpski dinar ponovo postao konvertibilan posle 1946. godine.