Kupac Telekoma diže cene impulsa

Naprotiv, građane bi mogle neprijatno da iznenade više cene svih usluga za bar dva puta, a u lokalnom saobraćaju možda i više.

Korisnici usluga fiksne telefonije ne treba da očekuju mnogo povoljnosti nakon prodaje Telekoma.

Do sada su tri kompanije, Dojče telekom, Telekom Austrija i Frans telekom, stekle status potencijalnih kupaca Telekoma Srbija, otkupom tenderske dokumentacije, dok je tenderska komisija odobrila kompanijama „Amerika movil“ i „Veder investments“, u čijem je vlasništvu egipatski Oraskom, da otkupe dokumentaciju.

Ko će od pet pomenutih giganata telekomunikacija dati novčanu ponudu za Telekom ostaje da se vidi, tek - stručnjaci kažu da nezavisno od toga ko bude bio novi kupac, korisnici mogu da očekuju više cene i ne mnogo bolju uslugu, osim kada je reč o internetu.

Aleksandra Smiljanić, bivša ministarka za telekomunikacije, kaže da bi se slična situacija desila kada bi bilo ko od potencijalnih kupaca došao na naše tržište. "Niko ne može da izgradi infrastrukturu kakvu ima Telekom, koja zahteva ogromne investicije, a čim ima monopola, oni će podizati cene i smanjiti investicije jer žele profit", kaže Smiljanićeva.

Ona dodaje da je Telekom investirao mnogo u svoju fiksnu mrežu, a najskuplje je postaviti fiksne linije koje se koriste za telefoniju, dial-up i brzi internet.

"Kompanija je izgradila 42 fiksne linije na 100 stanovnika, što je bolje od proseka EU. Dojče telekom i Frans telekom nisu puno investirali u operatore koje su kupili u Slovačkoj i Poljskoj. Broj fiksnih linija u tim zemljama je 20, odnosno 26 na 100 stanovnika", kaže Smiljanić.

Ona dodaje da "Telekom Austrija ne poseduje druge fiksne operatore, i ima fiksnu mrežu slične veličine srpske, sa 37 fiksnih linija na 100 stanovnika. Što se tiče širokopojasnog interneta u Srbiji, ostao je lakši deo investiranja u priključke koje mogu državni Telekom i drugi internet servis provajderi da nastave".

Smiljanić dodaje da iskustva iz regiona takođe govore da su cene telefonskih usluga nakon privatizacije tipično bar dva puta više.

"Lokalni impulsi koji se najviše koriste su od četiri do deset puta skuplji. Što se tiče paketa usluga po nižoj ukupnoj ceni, oni favorizuju monopole kao što je Telekom koji ima sve mrežne resurse u odnosu na male operatore koji imaju samo delove mreže", navodi Smiljanićeva.

Ekonomista Ana Jolović iz Centra za slobodno tržište slaže se da korisnici sa dolaskom novog vlasnika neće dobiti mnogo, ali smatra da ne treba očekivati ni drastična poskupljenja.

"Imaćete tri operatora, a nemate jaku zaštitu od oligopola. Ne postoji razlog zašto bi oni sebi sami smanjili profit. Kada to imate u vidu, dobijate lošiju uslugu po višim cenama, jer i dalje nema pune konkurencije. Ono što je sigurno jeste da jeftinijih usluga neće biti", ističe Jolovićeva.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, takođe kaže da su iskustva u regionu negativna iz ugla korisnika. "I pored tehničkih poboljšanja, odmah po privatizaciji poskupele su sve usluge. Koja god kompanija da bude novi vlasnik, treba očekivati više cene", ističe Bušatlija.