Za sreću u Srbiji 2.000 EUR mesečno

Ekonomska kriza u kojoj Srbija živi dvadeset godina, a koja se tek odnedavno i kod nas naziva svetska, većinu stanovništva u Srbiji naučila je da život svodi na bojažljivo praćenje bankovnog računa, a retke trenutke zadovoljstva na dva do tri dana pošto se na istom pojavi nešto para ili - plata.

Posle toga već usledi - stanarina, TV pretplata, struja, neka kazna za parkiranje, škola, nove patike... I onda, šta preostaje, nego da većina „običnih ljudi" sreću konzumira uz televizijske serije i selebriti šou programe, emisije koje prikazuju glamurozan život večito nasmejanih bogataša ili onih koje novac ne dotiče.

Iako su mnogi filozofi, razmatrajući pitanje sreće, ustvrdili da je nedostižna i da se ne može kupiti, živimo u 21. veku, gde sve, ipak, ima svoju cenu. Američki naučnici nedavno su uspeli da i na nju stave - barkod.

Istraživači sa Univerziteta Prinston sproveli su ogromno istraživanje koje je pokazalo da je za sreću prosečnog Amerikanca potrebna „idealna godišnja plata od 75.000 dolara", nešto manje od 60.000 evra. Baš toliko jer, kako tvrde njihovi psiholozi, sve manje ne obezbeđuje dovoljno elementarnih uslova za srećan život; a sve preko toga - uz materijalno blagostanje - donosi i brige, probleme koji ljude sa mnogo novca sprečavaju da uživaju u onome što su zaradili.

Uz pomoć ekonomiste Gorana Nikolića, Pressmagazin je izračunao idealnu mesečnu platu koju bi naš građanin trebalo da zarađuje da bi se osećao kao najsrećniji Amerikanac. I ona iznosi - tačno 2.000 evra mesečno. Jer Nikolić priznaje da savremene ekonomske teorije potvrđuju postojanje graničnog prihoda čije probijanje više ne utiče na zadovoljstvo ljudi.

A, kako kaže, ta granica je specifična za svaku zemlju imajući u vidu ne samo ekonomske faktore, nego i kulturološko-istorijske. Zato je kod nas ta granica koja omogućuje sreću dosta manja nego u razvijenim zemljama.

"Ako se oslonimo isključivo na platežnu moć koju prosečni Amerikanac dobije sa 60.000 evra, onda bismo mogli da izvučemo paralelu da je to sa našom kupovnom moći oko 30.000 evra godišnje, odnosno mesečna plata do dve i po do tri hiljade evra. Ali imajući u vidu da kod nas tolike plate imaju ljudi na najodgovornijim mestima, kao i opštu besparicu, prema svim faktorima koji utiču na srećan život, kod nas je idealna plata oko dve hiljade evra", kaže Nikolić.

On ističe da ako dobijemo platu od dve hiljade evra možemo da računamo na to da smo ostvarili osnovne uslove za srećan život, ali da to ne znači da bi cela zemlja postala srećna ukoliko bi prosečna plata dostigla taj nivo.

"Osećanje zadovoljstva svojim životom izvodi se, pre svega, u poređenju sa drugima. Ukoliko bi porasla prosečna plata, onda bi rasla i očekivanja, tako da bi ta granica sigurno skočila", kaže Nikolić.

Prosečna plata u Americi iznosi oko 36.000 dolara godišnje. Uzimajući u obzir istraživanje Univerziteta Prinston, to znači da je idealna plata tek dvostruko veća od prosečne, dok je kod nas veća šest do sedam puta. Takva mesečna zarada svakom razvija zadovoljstvo jer živi daleko bolje nego većina.

Na osećanje sreće kod nas trag ostavlja i kulturološki uticaj socrealizma, koji nas je podučavao i navikavao da smo svi jednaki. Bogati i siromašni često u Srbiji žive jedni pored drugih, što na Zapadu nije slučaj. "Za čoveka je najpogubnije ako mu je prvi komšija bogat. S druge strane, treba imati u vidu da u Americi platu od 75.000 dolara godišnje zarađuju srednji menadžeri i obezbeđuju sebi život kakav kod nas mogu da imaju samo top-menadžeri, direktori velikih firmi, a rad na visokim pozicijama po pravilu i donosi život sa daleko više stresa, odgovornosti i opterećenja", kaže Nikolić.

On ističe da su, prema istraživanjima ekonomista, najvažnije stvari koje nas čine srećnim poverenje, poštenje, jaka socijalna baza, stabilan emotivan život i posao koji nas ispunjava.

"Smatra se da su ljudi koji zarađuju u granicama idealne plate bolji u ostvarivanju socijalnih kontakata, imaju uspešnije brakove i duže žive. Najmanje su srećni ljudi srednje životne dobi od 35 do 55 godina, jer nisu još realizovali svoje životne ciljeve. Pored toga, nalazi ukazuju da su generalno srećnije pripadnice ženskog pola, kao i oni koji uz platu imaju i visoko obrazovanje", kaže Nikolić.

Psiholog Aleksandra Janković kaže da je lako objasniti postojanje idealne plate za sreću, jer se na taj način uspostavlja zlatna sredina između potreba za materijalnim uživanjem i opterećenjima koje donose dobro plaćene pozicije.

"Bez obzira na to koliko para imate, zdravlje i neko dobro osećanje i raspoloženje nisu stvari koje se mogu kupiti novcem. Naravno, postoje bazični motivi i potrebe koje su neophodne da se zadovolje da bi se čovek osećao koliko-toliko normalno. Plata od dve hiljade evra svakako da podrazumeva da neko ne razmišlja da li će moći da preživi sa prihodima koje ima, da li će moći da plati školarinu za dete ili će imati normalnu mogućnost da se leči", kaže ona.

"Sve preko toga je individualna stvar, jer postoji mnogo faktora za sreću koji se ne mogu kontrolisati i koji se ne mogu kupiti novcem. Često se za neke ljude kaže: 'Vidi ga, ala je namćor'. Ali nije isto da li je neko namćor zato što stalno gunđa i ne vidi lepe stvari ili ako na sve gleda crno zato što nema 'hleba da jede'. Ta idealna plata može da nas rastereti te vrste neraspoloženja", kaže Aleksandra Janković.

Ona ističe da ako bismo gledali na sreću kao na nešto što zavisi isključivo od novca, to bi značilo da su ljudi koji imaju mnogo novca apsolutno srećni, ali da u realnom životu to najčešće nije tako.

"Ono što čitamo o životima poznatih pokazuje da velika količina novca može samo da dovede čoveka u poziciju da mu se život komplikuje, jer on nije više odgovoran samo prema sebi, već prema čitavoj mašineriji koju je stavio u pogon i koja se sama od sebe povećava. Često kada pitaju tajkune i biznismene da li su zadovoljni kako izgleda njihov život, oni najčešće govore kako bi izašli iz posla da mogu, ali je to potpuno nemoguće jer su upali u mašinu ljudožderku", navodi ona.

"Što su ljudi bogatiji, povećava se opasnost da postanu žrtve sopstvene ambicije. Velikom broju ljudi ovo zvuči besmisleno i na ovakvu konstataciju sigurno bi im „potekle suze na oči", ali, zaista, veliko bogatstvo ne znači sreću i zadovoljstvo. Princip zlatne sredine jedino daje polazne osnove za sreću. Dobro je kada se ne preteruje, jer svako preterivanje uvek ima svoju cenu. To važi i za novac", kaže Janković.

Ona ističe da je još jedan značajan aspekt koji potvrđuje tezu o idealnoj plati to što onaj ko ima dovoljno novca, ali ne previše, nikada nije u situaciji da se pita da li ga ljudi vole zbog para. A to nije slučaj sa onima koji su mnogo bogati. Ona, međutim, ističe da je upravo činjenica da je kod nas idealna plata za sreću dve hiljade evra pokazatelj koliko smo mi nesrećno društvo.

"Većina ljudi u Srbiji se bavi bazičnim pitanjima kako da prežive. Prosečan Srbin i ne razmišlja šta će da se dogodi ako se obogati, jer zna da se to neće dogoditi. Kod nas je srednja klasa potpuno deprimirana. Nemamo više srednju klasu. Imamo ogromno raslojavanje gde postoje bezobrazno bogati i bahato bogati ljudi. Kod nas bogatstvo nosi sa sobom i neke psihološke koeficijente, pa ljudi postaju bahati i neosetljivi prema drugima. Normalan svet je nekada u mnogo težim uslovima uspevao bar jednom godišnje da priušti sebi letovanje, a sada se nalazi u poziciji da je na ivici kopanja po kontejnerima. Daj bože da ostanemo dovoljno normalni da možemo da negujemo duhovne vrednosti", kaže Aleksandra Janković i dodaje da i duhovnost zahteva da imate zadovoljene osnovne potrebe.

"Sreća i zadovoljstvo ne mogu da proizađu iz bede. Kada ste gladni, primarna potreba je da se reguliše glad. U prvo vreme mislite da je to nešto što se može podneti. Posle izvesnog vremena čovek počne da se ponaša u skladu sa svojim fiziološkim potrebama. Ali postoje i ljudi koji umeju da uživaju u malim stvarima, koje mogu naći u svojoj okolini, i koji ne uzimaju veći zalogaj od onog koji mogu da progutaju - male stvari, kao što su ljudi koji vas vole, prijatelji sa kojim vam je lepo", zaključuje Aleksandra Janković.

Novac i sreća, ruku pod ruku

Da je novac ipak u direktnoj vezi sa srećom pokazuju i globalna istraživanja, po kojima je najviše „srećnih ljudi" upravo u zemljama koje imaju visok BDP. Agencija za istraživanje „Medijum Galup" sprovela je veliko istraživanje koje je obuhvatilo više od 130.000 ispitanika u 155 država sveta, koje je pokazalo da su najsrećniji Skandinavci.

"Skandinavske države stoje najbolje. Smatramo da je razlog to što većina njihovih stanovnika ima ispunjene najosnovnije potrebe. Kada ih uporedimo sa drugim državama, dolazimo do zaključka koji direktno povezuje nivo primanja sa životnim zadovoljenjem. Novac je cilj kome većina ljudi teži tokom života i bilo bi iznenađujuće kada ne bi uticao na zadovoljstvo ljudi svojim životom", kaže Džim Harter, glavni istraživač „Medijum Galupa", koji je sproveo ovo istraživanje.

Ovo istraživanje je pokazalo i da postoje „izuzeci koji potvrđuju pravilo" - siromašne države u kojima velika većina ljudi smatra da je srećna. "Uzmite Kostariku za primer, koja ima najveći procenat zadovoljnih ljudi u obe Amerike, a jedna je od najsiromašnijih država. Društvene veze u Kostariki su mnogo čvršće nego u drugim zemljama i tamo se neke druge vrednosti stvaljaju na pijedestal. U takvim državama dnevna zadovoljstva mnogo više utiču na celokupno osećanje ljudi", kaže Harter.

Srbija je, s druge strane, školski primer siromašne zemlje u kojoj ima malo srećnih ljudi. „Galupovo" istraživanje je, inače, rađeno po principu da su ispitanike pitali da ocene više faktora koji utiču na srećan život, na osnovu čega su stanovništvo svake zemlje kategorisali u zadovoljne, one koji preživljavaju i one koji se bore za život.

Prema tim rezultatima, Srbi su tek na 91. mestu po broju ljudi koji su zadovoljni svojim životom, što je u odnosu na region više samo od Albanije. Zanimljivo je da, pošto je Kosovo za „Medijum Galup" nezavisna država, prema njihovim podacima, i u južnoj srpskoj pokrajini ima više ljudi koji su zadovoljni svojim životom nego što ih je u centralnoj Srbiji i Vojvodini. U oči upada i podatak da su naši susedi, Mađarska i Bugarska, iako su pre nas ušli u EU, za nijansu nezadovoljniji svojim životom.

Sreća je, dakle, dobila svoju cenu i naučno je dokazano da je dostižna. Samo što u Americi oko 18 odsto zaposlenih prima idealnu platu (ili nešto veću), dok se kod nas procenat onih koji mogu da računaju na srećan život svodi na nivo statističke greške. To samo znači da je, uprkos svim naučnim zaključcima, sreća za Srbe i dalje nedostižna.

Ekonomija sreće - Vlastima važniji indeks zadovoljnosti nego BDP

Goran Nikolić kaže da u evroatlantskim zemljama „ekonomija sreće" postaje sve značajnija tema na državnom nivou i dodaje da su zapadni političari uvideli da im je džabe da govore o rastu BDP-a ili padu nezaposlenosti, ako im birači nisu zadovoljniji nego pre četiri godine.

"Zanimljiv je slučaj kralja Butana, koji je uveo bizarni akt o bruto nacionalnoj sreći kao glavnom pokazatelju blagostanja nacije. Ipak, zemlje sa najvećim nivoom BDP-a i produktivnosti su i najsrećnije. Međutim, kada se ispune osnovne potrebe u hrani, odevanju i prebivalištu, viši BDP ne čini društva srećnijim", kaže Nikolić.

On dodaje da se "procenjuje da je granica oko 20.000 dolara BDP-a po glavi stanovnika na državnom nivou, tako da sa tog aspekta Srbija ima mnogo prostora da bude srećnija. U bogatim zemljama nivo satisfakcije nije bitno porastao poslednjih decenija i pored značajnog privrednog rasta, što se objašnjava teorijom adaptacije, odnosno time da se ljudi lako prilagođavaju na bolje uslove života".