Dan "D" za Bibija

Pravo glasa ima oko 7,3 miliona ljudi, a predizborne ankete sugerišu da Izrael čeka tesnatrka između Netanjahuovog desničarskog bloka i opozicije. 

Prema procenama "Haaretza", opozicioni blok mogao bi da osvoji do 56 mandata, a Netanjahuov oko 50, što je nedovoljno za većinu od 61 poslanika u Knesetu, izraelskom parlamentu. U takvom bi odnosu snaga presudnu ulogu mogle imati manje političke opcije, navodi Jutarnji list.

Tri moguća scenarija 

Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

Na osnvovu predizbornih anketa i analiza stručnjaka, tri su najverojatnija scenarija. 

U prvom, opozicija, predvođena Gadijem Eisenkotom i njegovom strankom Jašar, osvaja najviše mandata. Ankete toj stranci daju između 20 i 22, a celom opozicionom bloku od 52 do 56 poslaničkih mesta. 

Četiri opozicione stranke, Jašar, Demokrate, Israel Bejtenu i savez Zajedno, krajem septembra potpisale su sporazum o saradnji s ciljem svrgavanja Netanjahua s vlasti. 

"Ujedinjeni smo u cilju očuvanja i jačanja Izraela kao jevrejske i demokratske države", poručili su u zajedničkoj izjavi. Eisenkot se smatra glavnim kandidatom za premijera, uz bivšeg premijera Naftalija Beneta.

Prepreka

Tanjug/AP Photo/David Goldman

Glavna prepreka opoziciji bila bi pronalaženje partnera za sastavljanje većine. Moguću podršku mogle bi joj pružiti arapske stranke, koje predstavljaju Palestince u Izraelu, koji čine približno petinu stanovništva. 

Predviđa se da bi "arapski" blok mogao osvojiti između 13 i 15 mandata. Njihova podrška mogla bi opoziciji omogućiti formiranje vlade, ali je pitanje bi li uspeli da pomire međusobne razlike. 

Naime, opozicija okuplja stranke desnog centra, centar i levicu, koje se međusobno ne slažu oko politike prema Palestincima, Gazi i Zapadnoj obali.

Postoji i mogućnost da arapske stranke podrže Eisenkota bez ulaska u vladu. Ako bi se suzdržale od glasanja o poverenju, a više poslanika glasalo za nego protiv nove vlade, Eisenkot bi mogao da formira manjinsku vladu. 

Zauzvrat bi arapske stranke mogle da traže određene ustupke, poput mera protiv organizovanog kriminala i otvaranja puta prema palestinskoj državnosti.

Ipak, svaki takav aranžman učinio bi vladajuću koaliciju izrazito ranjivom na sporove oko ključnih politika. 

Drugi scenario uključuje ulazak tzv. trećeg bloka, Rezervista i Ekonomske stranke, u Kneset. Ankete im daju najviše četiri mandata, a njihov bi rezultat mogao uticati na mogućnost sastavljanja vlade. 

Lider Rezervista Joaz Hendel zagovara široku cionističku vladu bez arapskih i ultraortodoksnih stranaka, a nije isključio ni saradnju s Netanjahuom. Takav bi stav mogao otvoriti put vladi nacionalnog jedinstva koja bi okupila političare iz različitih tabora. 

Izrael je sličan model već imao 2020., kada su Netanjahu i Beni Ganc dogovorili podelu premerske dužnosti nakon niza izbora bez jasnog pobednika. 

Hamas nije eliminisan

Tanjug/AP Photo/Oded Balilty

Netanjahu je nakon napada Hamasa 2023. obećao da će iskoreniti tu militantnu organizaciju, ali to se nije dogodilo. 

Umesto toga, Izrael je danas više nego ikada izolovan, a odnosi s njegovim najvažnijim partnerom, SAD-om, prilično su napeti zbog rata s Iranom i primirja u Gazi. 

To možda objašnjava i zašto američki predsednik mesecima nije javno podržavao Netanjahua, a oglasio se tek devet dana pre izbora. 

Kako saznaje Axiosov novinar Barak Ravid, Netanjahu je poslednjih dana moljakao Trampa da mu pruži snažniju podršku, a prema neimenovanom američkom izvoru, Bela kuća njegovo lobiranje vidi kao znak očaja.

Uprkos tome što zaostaje u anketama, Netanjahu bi mogao ostati premijer ako njegova stranka Likud uspe da prikupi dovoljnu parlamentarnu podršku postojećih saveznika ili novih koalicionih partnera. 

Njegovi tradicionalni partneri su krajnje desna Jevrejska snaga, koju predvodi Itamar Ben-Gvir, i Verski cionizam Bezalela Smotriča. Važnu ulogu mogle bi imati i ultraortodoksne stranke Šas i Ujedinjeni judaizam Tore, koje su već više puta učestvovale u njegovim vladama, ali su ih i napuštale.

Ako nijedan blok ne uspe da sastavi većinu, mogući su dugotrajni pregovori, a potom i novi izbori. 

Izrael je između 2019. i 2022. održao pet parlamentarnih izbora, što pokazuje koliko je teško sastaviti stabilnu vladu u fragmentiranom političkom sistemu. 

"Jedan ishod postaje sve manje verovatan: da Netanyahu zadrži svoju sadašnju, izrazito desničarsku koaliciju. Ali, to ne znači da njegovi protivnici imaju otvoren put prema vlasti. Prava politička drama počeće jutro nakon izbora", zaključuje za The Independent analitičar Nimrod Nir iz istraživačke organizacije Agam Labs.