Akcije NIS-a prodavali siromašniji

Vrednost ukupnog prometa akcijama NIS-a iznosi 375 hiljada evra. Akcije su većinom kupovali domaći investitori i fizička lica, dok Gasprom njeft nije kupio ni jednu akciju.

Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić kaže da je ukupan promet na berzi iznosio 550 hiljada evra i da je bio "sasvim običan dan".

"Nije bilo posebno većeg trgovanja na berzi, osim što je pažnja bila usmerena na NIS", naglašava Dostanić.

Prodaja čak 77 hiljada akcija NIS-a po prosečnoj ceni od oko 506 dinara ukazuje da veliki broj stanovništva živi ispod granice siromaštva, kaže ekonomista Saša Đogović.

"Ovakvo kretanje cena Naftne industije Srbije na berzi pokazuje da zaista imamo veliki broj stanovništva koji je ispod granice siromaštva i koji je požurio da svoje akcije proda pošto poto, po ovoj ceni", ocenio je ekonomista Saša Đogović.

On naglašava da sve ukazuje da velikom broju stanovništva u Srbiji ovih pet prodatih akcija po ceni od 505 i 510 dinara mnogo znači za egzistenciju.

"Treba tu imati i drugi faktor u vidu, a to je nedovoljna informisanost o tome šta su akcije i šta se time postiže. Akcije predstavljaju imovinu i ne treba žuriti sa prodajom kao i sa bilo kojom drugom imovinom. Takođe, evidentno je da postoji i nepoverenje velikog broja stanovništa u te akcije za šta zaslugu imaju i delovi naše politike koji su govorili o basloslovnim ciframa", naglašava Đogović. On s druge strane ne veruje da će Gasprom njeft ići na obaranje akcija NIS-a i veruje da će one vredeti više u nekom budućem periodu.

"Interes svakog privatnika, pa i ove Ruske kompanije je da vodi kompaniju sa pozitivnim rezultatima. Ja ne mogu da verujem da neko ozbiljan kupuje kompaniju da bi je vodio u dalje finansijske dubioze. Polazim od stanovišta da je interes ruskog partnera da postavi Naftnu industriju Srbije na pozitivne ekonomske temelje i da dalje investira u razvoj kompanije. Takođe i eksterni faktora vezan sa rast cene energenata bi doprineo i povećanju vrednosti kompanije. Treba napomenuti da su oni istakli da će u drugoj polovini godine imati pozitivan finansijski rezultat. Sve to govori da treba biti obazriv i treba biti strpljiv. Igrati na berzi znači da imate hladne nerve, da ste edukovani i da nemate egzistencijalni problem, pa ne morate da prodajete svoje papire. Treba biti strpljiv i računati na vreme da u nekom srednjeročnom periodu da cena akcija ove kompanije poraste a time i cena akcija", naglašava Đogović.

Inače, tokom samog prvog dana trgovanja bilo je različitih ponuda kako za kupovinu tako i za prodaju akcija. Neki građani nudili su svega 10 dinara za otkup akcija, a neki i čak tražili 2.000 dinara za svoje akcije.

Prema pravilima berze, međutim, prvog dana trgovanja cena je maksimalno mogla da se kreće od 404 do 2020 dinara. To znači da će nalozi dati po cenama van ovog okvira, biti realizovani ukoliko u narednih 90 dana bude tražnje odnosno ponude po tim ekstremnim cenama. Ukoliko ne bude kupaca ili prodavaca po "ekstremnim" cenama, nalozi će posle 90 dana biti ugašeni.

Prema poslednjim podacima sa Beogradske berze početna cena po kojoj će sutra biti otvoreno trgovanje akcijama NIS-a je 506 dinara. Prema pravilima berze cena će zavisno od ponude i tražnje moći da skoči do 557 dinara, odnosno da padne na 466 dinara.

Milan Ćulibrk, urednik magazina "Ekonomist", kaže da je iznenađenje što se relativno mali broj ljudi prijavio da prvog dana proda svoje akcije.

"Pretpostavilo se i verovalo da će ih biti mnogo više, jer četiri milona i osamsto hiljada poseduje akcije NIS-a, a tek jedan mali deo njih je ponudio svoje akcije na prodaju, što znači da su ljudi na neki način ili postali svesni da bi te akcije mogle kasnije vredeti više ili jednostavno nisu znali kako uopšte mogu da daju naloge za prodaju", smatra Ćulibrk.

Ćulibrk kaže da je, po njemu, to svakako dobro, jer " da je tržište bilo zatrpano prvi dan preteranom količinom naloga za prodaju, moguće je da bi cene krenule naniže, što bi obeshrabilo sve sadašnje akcionare NIS-a".

"Na odluku pojedinih ljudi da prodaju akcije možda je uticala i vest koja je saopštena nekoliko dana ranije, a to je da je NIS ove godine zabeležio značajne gubitke, ali su ti gubici realno mnogo manji nego što su bili prošle godine, što znači da se NIS nalazi na putu oporavka i da bi uskoro, za godinu - dve, mogao da pređe u pozitivnu zonu i posluje sa profitom, što bi onda uticalo i na rast cena njihovih akcija", kaže on.

Ćulibrk dodaje da je jako teško očekivati neke velike investitore koje bi potrčale da kupuju akcije NIS-a, zato što Naftna industrija Srbije već ima većinskog vlasnika koji u svojim rukama drži 51 odsto akcija.

"Zbog toga niko više ne može steći taj kontrolni paket ukoliko se Gasprom ne odluči da ponovo proda NIS nekom drugom, što je sada jako malo verovatno", kaže Ćulibrk.

"Da se sa NIS-om uradilo drugačije, da nije u startu postignuta nagodba onda bi stanje na tržištu bilo drugačije. Danas bi postojao mnogo veći obim trgovanja, bilo bi mnogo više nervoze, osim toga, bilo bi mnogo više zainteresovanih kupaca za akcije. Ovako NIS ima većinskog vlasnika i ne može se očekivati da bi neki veliki investitor mogao tu uložiti stotine milona evra, jer je već odsto u rukama gasproma", objašnjava urednik "Ekonomista".

Milan Ćulibrk je saglasan sa stavom da su siromašni građani danas prodavali akcije.

"Da ljudi ne žive teško, verujem da bi bilo ponuđeno još manje NIS-a na prodaju. Svi smo tvrdili da NIS vredi mnogo više od osamsto miliona evra. Ako Hrvatska Ina vredi danas oko dve milijarde evra, i onda je lako prognozirati gde bi bio potencijalni rast Naftne industrije Srbije", zaključuje Ćulibrk.

Može se desiti da će akcije NIS-a u budućnosti rasti. Međutim, "ljudima novac treba odmah i važnije im je 500 dinara danas, nego 1.000 ili 1.500 dinara za dve ili tri godine".