Prodaja Telekoma može da propadne?

Tako trenutnu situaciju vidi odlično obavešten sagovornik NIN-a.

Naime, sada je potpuno jasno da će država prodavati većinski paket akcija, a interesovanje drugih kupaca biće manje dokle god je u Telekomu preko Otea prisutan i Dojče telekom, sa ogromnim akcionarskim pravima.

Ugovor, krajnje nepovoljan za našu stranu, Grcima daje upravljačka prava nesrazmerna procentu vlasništva, pa sa petinom akcija imaju pravo veta na svaku odluku, što odvraća sve zainteresovane.

Upravo zato je na sastanku predstavnika Vlade Srbije, menadžmenta Telekoma i privatizacionog savetnika, Siti grupe, održanom u ponedeljak, dogovoreno da Vlada uputi zvanično pismo Oteu sa pitanjem da li su zainteresovani da prodaju svoj udeo.

U prethodnim, neformalnim razgovorima, Grci su, zbog svojih finansijskih problema, izrazili takvu spremnost, ali je pitanje hoće li uspeti da se odupru pritiscima Dojče telekoma (ima 30 odsto plus jednu akciju u Oteu) da to ne čine. Nervozu nemačkog operatera osećamo i mi i Grci; srpska strana je pod pritiskom da im proda Telekom po ceni koju su spremni da plate, a Grci da ne prodaju svoj udeo uvezano sa nama.

Usmeni razgovori vođeni sa Grcima išli su u smeru zajedničke prodaje, ali ne istovremeno već u dve etape, jer bi stavljanje na tržište čak 70 odsto akcija Telekoma bilo veliki finansijski napor i za ozbiljne igrače na tržištu. Najpre bi Srbija prodala svojih 50 odsto, a nakon godinu ili dve (to tek treba da se dogovori) i Ote svojih 20 odsto istom kupcu.

Procena privatizacionog savetnika je da bi tek u tom slučaju neko od velikih igrača „zagrizao“ za Telekom i pokušao da napravi prodor. Kao ozbiljno zainteresovane, ipak, uglavnom se javljaju kompanije sa Istoka, poput Turk telekoma, Ožera iz Dubaija i egipatskog Oraskoma, za koje je neizvesno da li su politički poželjne zbog protivljenja Milorada Dodika (zajedno sa Telekomom prodaje se i Telekom Srpska).

NIN-ov sagovornik tvrdi da će se po tenderskim uslovima videti da li su eliminisani neevropski kupci, recimo odredbom da se traži iskustvo u poslovanju na tržištu Zapadne Evrope, baš kao što se po većem procentu za koji se Vlada odlučila vidi da nije došlo do dogovora sa Nemcima. Ako Nemci neće učestovati, a neevropski kupci će, kako se očekuje, biti eliminisani, za koga se tender uopšte i pravi?

U tom slučaju moguć je i neuspeh tendera, a tada se pred Vladom otvaraju dve mogućnosti - direktni pregovori sa DT-om ili odustajanje od prodaje, uz tvrdnju da porodično srebro ne može da se prodaje ispod cene.

A šta je vezano za cenu savetnik stvarno rekao Vladi? Osim predloga da prodaje 50, a ne 40 odsto, kako je Vlada ranije planirala, Siti grupa je napravila i preliminarnu procenu vrednosti kompanije u visini od 2,6 do 3, 2 milijarde evra. Iz Vlade je u medije odmah procurila gornja granica kao procenjena vrednost, pa se za 50 odsto očekuje 1,6 milijardi ili 100 evra po akciji. Zgodno okrugla cifra i za besplatne akcije.

Preliminarna procena ipak ide na novu proveru, jer je savetnik procenio da su realni rezultati Telekoma nešto niži od predviđenih biznis planom. Zbog toga u narednim nedeljama Siti grupa i Telekom treba da naprave novi biznis plan kompanije do 2015. godine. Vremena gotovo da nema jer je namera Vlade da se tender za prodaju raspiše već u drugoj polovini septembra.

Nesuglasice između savetnika i Vlade postoje i oko modela tendera.

Dok je iz Siti grupe stigao savet da se tender odvija u dve faze - prvo skupljanjem neobavezujućih ponuda, a onda u drugom krugu pozivom da se daju i obavezujuće, potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić insistirao je upravo na onome što je privatizacioni savetnik želeo da izbegne - određivanje početne minimalne cene i odmah prikupljanje obavezujućih ponuda. U Siti grupi procenjuju da su tako daleko veće šanse da nijedna ponuda ne stigne.

Dok se čeka zvaničan odgovor Grka na ponudu Vlade o zajedničkoj prodaji, istovremeno s grčkim partnerima traje „bitka“ i oko izmene akcionarskog ugovora, neophodne pre tendera zbog podele besplatnih akcija. U Vladi je postojala želja da se tom prilikom umanji deo ogromnih prava grčkog suvlasnika, ali se Grci grčevito bore da svako od njih i zadrže.

Čini se da je ključ za prodaju Telekoma u grčkim rukama, bilo tako što će pristati da im se umanje akcionarska prava, čime bi kompanija postala atraktivnija drugim kupcima, bilo njihovim obavezivanjem na prodaju udela u roku od godinu ili dve dana. Sama činjenica da sudbina srpskog operatera zavisi od nekog drugog, ne govori u prilog povoljnog ishoda po nas.