Grad jednako fabrika, put u propast

Srpska privreda se previše oslanja na prevaziđeni koncept jedna kompanija - jedan grad, koji nosi veliki rizik.

Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije kaže da se u praksi više puta pokazalo da vezivanje privrede grada za jednu kompanija nije ispalo dobro, jer je njeno propadanje značilo propast za ceo kraj, a sa tim se slažu i ekonomisti i privrednici.

Tako je i bojazan koja je u Hemofarmu i Vršcu zavladala posle povlačenja Miodraga Babića sa čela koncerna pokazala je da nije preporučljivo vezivati razvoj grada za jednog privrednom giganta, ma koliko moćan on bio.

Dragoljub Rajić je uveren da razvoj jednog grada ne bi smeo da se bazira na jednoj firmi, kao što je to nekada bio slučaj Zastave u Kragujevcu, Krušika u Valjevu, FAP-a u Priboju, Sartida u Smederevu, Kolubare u Lazarevcu, Viskoze u Loznici... On rešenje vidi u razvoju malih i srednjih preduzeća.

"Taj koncept se pokazao kao loš, jer su posledice propadanja ovih firmi snosili i bukvalno svi građani. Zbog toga je jako važno da svaki grad u Srbiji prema svojim specifičnostima odredi nekoliko privrednih grana i delatnosti u kojima bi trebalo da razvija svoju privredu", ističe Rajić.

On smatra da aktuelna vlast greši što najveću pažnju posvećuje velikim kompanijama koje dolaze iz inostranstva, a u potpunosti zanemaruje domaća mala i srednja preduzeća.

"Cela Evropa počiva na razvoju malih i srednjih preduzeća. Velike kompanije na svetskom nivou imaju trend seljakanja na svakih osam godina u potrazi za jeftinijom radnom snagom. Čim vide da negde mogu dobiti povoljnije uslove i subvencije, one odlaze. S druge strane, mala i srednja preduzeća mnogo više zavise od države i vezana su za matičnu zemlju", kaže Rajić.

Goran Ješić, gradonačelnik Inđije, koja spada među najuspešnije gradove kada je u pitanju privredni rast, kaže da se koncept dogovorne ekonomije, koji podrazumeva vezivanje jedne firme za jedan grad, primenjivao u socijalizmu, ali da se nije pokazao kao dobar.

"To se primenjuje još samo u Kini! On predstavlja veliki rizik jer je tržište postalo globalno. Pad u automobilskoj industriji koji se desio pre dve godine osetio se svuda. Ako je jedan kraj svoju privredu bazirao samo na automobilskoj industriji, normalno je da će trpeti velike posledice. Idealna situacija je kad imate zastupljene različite grane privrede. U Inđiji je dominantna građevinska industrija, ali su razvijene i prehrambena, hemijska, proizvodnja duvana", ističe Ješić.

Kragujevac i nekadašnja fabrika „Zavodi crvena zastava" srpski su simbol tragičnog iskustva jednog grada u kome je bezmalo polovina stanovnika bila zaposlena u jednoj firmi. Kada je 1991. godine bez posla u jednom danu ostalo 15.000 ljudi, grad je postao „dolina gladi".

Gradonačelnik Veroljub Stevanović tvrdi da vlast nikada više neće „igrati na jednu kartu".

"Ovog puta slika je sasvim drugačija. Fijat je samo šlag na torti. Dolaskom Fijata naše male firme dobile su bolje uslove poslovanja, bolju infrastrukturu, veće mogućnosti za izvoz", navodi gradonačelnik Kragujevca.

Poučeni iskustvom sa Zastavom, privrednici iz Kragujevca i okoline preorijentisali su se na nameštaj, toliko da danas u izvozu Šumadije primat preuzima drvno-prerađivački sektor.

Od grada do grada

Valjevo: Fabrika Krušik je dugo bila glavni stub razvoja Valjeva i okoline. Sedamdesetih godina 20. veka zapošljavalja je 12.000 radnika, a od Krušika je živelo dve trećine Valjevaca. Krušik je izgradio najveće objekte u Valjevu, poput stambenog naselja Oslobodilaca Valjeva (1.500 stanova), doma kulture, gradske biblioteke i hotela Grand.

Stariji Valjevci pamte vreme kada je Robna kuća ostajala bez robe na nekoliko sati kada radnici Krušika prime platu. Sada u Valjevu većina građana jedva sastavlja kraj sa krajem, a po prosečnim zaradama, grad na Kolubari je na drugoj polovini liste u Srbiji. Krušik danas zapošljava oko 1.200 radnika, a toliko je imao i 1948.

Smederevo: Nakon privatizacije nekadašnjeg Sartida, koji je 2003. godine kupio američki „Ju Es stil", sva pomeranja u kompaniji odražavaju se i na život grada.Svetska ekonomska kriza je u smederevskoj železari počela smanjenjem porudžbina i obima posla sredinom 2008. godine.

To se značajno odrazilo na budžet grada, jer oko 200 miliona dinara, odnosno četvrtina novca za punjenje budžeta dolazi upravo iz ovog giganta. U tom periodu bez posla je ostalo oko 1.000 ljudi, koji su posredno, preko malih i srednjih preduzeća, bili angažovani na poslovima u kompaniji.

Bor i Majdanpek: Procvat Rudarsko-topioničarskog bazena značio je i nagli razvoj Bora. Onako kako je rastao rudnik, rastao je i razvijao se i grad. Uz pomoć rudnika izgrađeni su svi vitalni objekti u gradu - dom kulture, dom zdravlja, sportski centar, hotel „Jezero"...

Od početka devedesetih godina 20. veka počinje lagana propast, pa su danas ostale samo senke nekadašnjeg srećnog života, baš kao i u obližnjem Majdanpeku.