Akcionarski fond loš predlog?

Narodna skupština juče je počela raspravu o izmenama Zakona o besplatnim akcijama, kojima bi trebalo da se formira takozvani Akcionarski fond u kojem će se naći akcije svih neprodatih preduzeća iz Privatizacionog registra i sve akcije Akcijskog fonda, koji će prestati da postoji.

Akcionarski fond će zatim emitovati sopstvene akcije koje će biti besplatno podeljene građanima, a koji bi prema zamisli Vlade Srbije trebalo da mogu da njima trguju na Beogradskoj berzi ili da ih prodaju samom Akcionarskom fondu koji će ih u određenom momentu otkupljivati. Na taj način bi građani trebalo da dobiju „besplatne akcije“ svi, još neprodatih državnih preduzeća osim deonica nekoliko najvećih firmi koje će dobiti direktno.

Međutim, brokeri i stručnjaci investicionih fondova upozoravaju na ozbiljne mane ovog plana, koji po njihovom mišljenju ne donosi nikakvu novu korist u odnosu na postojeću situaciju, dok istovremeno trgovanje državnim preduzećima čini još netransparentnijim, stvarajući fond čijim akcijama u praksi neće moći da se trguje.

Dodatnu bojazan zbog ovakvog plana izrazio je i Savet za borbu protiv korupcije, upozorivši nedavno u pismu premijeru Mirku Cvetkoviću na to da će predložene izmene pospešiti korupciju u privatizaciji.

Akcionarskom fondu velika ovlašćenja, malo kontrole?

Akcionarski fond će, kako je navedeno, imati veliku imovinu i ovlašćenja, ali bez ikakve kontrole tako da će se imovinom preduzeća koja nisu privatizovana i dalje manipuliati netransparentno.

„Akcije javnih preduzeća neće moći da se otkupljuju na berzi, odnosno neće biti moguće da se utvrdi njihova tržišna cena“, naveo je Savet, dodajući da je nejasno i koliko će iznositi imovina Fonda.

Upravo ta imovina predstavlja glavni problem u očima eksperata. Naime, u Akcionarskom fondu će se nalaziti akcije hiljada preduzeća, od kojih su mnoga nelikvidna i nemaju nikakvog izgleda da pronađu kupca pa je pitanje kako će se uopšte utvrditi njihova vrednost.

Osim toga, čak i kada država odredi nominalnu vrednost akcija Akcionarskog fonda, nejasno je koliko će ona iznose plaćati građanima pri otkupu sopstvenih akcija. Da li će plaćati nominalnu vrednost akcije ili vrednost postignutu na berzi, koja će, ako trgovanja uopšte i bude, verovatno biti znatno niža.

A s obzirom na to da će Akcionarski fond sopstvene akcije otkupljivati od novca koji pribavi prodajom pojedinih preduzeća u svom portfoliju, pitanje je koliko će građana uopšte imati priliku da svoje akcije unovči na taj način jer, sve dok ne proda sve akcije kojima raspolaže, Akcionarski fond neće imati dovoljno novca za sve građane koji imaju pravo na besplatne akcije.

Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza invest grupe smatra da će ideja o formiranju Akcionarskog fonda teško uspeti da nadomesti brojne mane koje poseduje domaće tržište kapitala, „tako da je eventualnu trgovinu akcijama (jedinicama) ovog fonda teško zamisliti“.

"U svakom slučaju, ukoliko je bude, biće izuzetno skromna i uz velike diskonte u odnosu na knjigovodstvenu vrednost paketa akcija. Glavne poteškoće u funkcionisanju ovog fonda biće pre svega velika nelikvidnost domaćeg tržišta kapitala, slaba korporativna kultura kompanija i veoma niska transparetnost. Akcionarski fond će u sebi sadržati pakete akcija takvih kompanija koje na gomili neće vredeti više nego što sada vrede pojedinačno. Takođe, dosadašnje slabo upravljanje državnim paketima akcija teško da može nadomestiti neka nova birokratska organizacija, u vidu institucije Akcionarskog fonda", kaže Gujaničić.

S druge strane, Marko Mićanović, suvlasnik konsultantske kuće Altis, veruje da je ovo „najmanje loše rešenje“, među onima koja su predlagana, ali upozorava da je veoma bitno da Akcionarskim fondom na tehničkom nivou upravljaju profesionalci i da im bude data dovoljna diskrecija u odlučivanju da mogu da se lako oslobode nelikvidnih preduzeća.

"Tačno je da će u ovaj fond ući imovina Akcijskog fonda, što znači stotine, a možda i hiljade preduzeća, ali mislim da je to ipak dobro rešenje i bolje od drugih. To će biti neka vrsta zatvorenog investicionog fonda, čiji će najveći deo vrednosti poticati od akcija velikih likvidnih preduzeća kojima se trguje na berzi, dok će se do fer vrednosti nelikvidnih firmi verovatno morati doći preko diskonta berzanske vrednosti njihovih akcija, kojima se ne trguje. Mislim da je veoma bitno da nivo izveštavanja javnosti o radu fonda bude na znatno višem nivou nego kod ostalih investicionih fondova, pogotovo što će u ovom slučaju postojati poklapanje između javnosti i akcionara fonda", kaže Mićanović.