Beogradski metro opet na čekanju

Iako je bilo izvesno da će beogradski metro biti finansiran iz ruskog kredita, 500 miliona evra namenjenih za to otići će na drugu stranu. Uslov da se dobije ruski kredit jesu – završeni projekti, što nije bio slučaj sa metroom.

Do odlaganja je došlo, piše Politika, jer je procenjeno da će za pripremu dokumentacije biti potrebne dve godine i jer je konstatovano da još nije odlučeno da li će biti građen teški ili laki metro ili kombinacija ta dva.

Pošto je Nacionalni savet za infrastrukturu beogradski metro uvrstio u prioritete, Skupština grada je proletos angažovala stručnjake iz Španije, Nemačke i Austrije da utvrde koji je tip metroa potreban Beogradu. Do sada su postojale dve verzije metroa – klasični, za koji su projekti urađeni pre tri decenije i laki šinski transport koji delom saobraća pod zemljom, a delom po njenoj površini.

Sektor za metro, koji je sedamdesetih godina upošljavao 150 stručnjaka, ispitao je trase i sačinio idejne projekte. Urađena su i geotehnička i geodetska istraživanja.

Prethodna gradska vlast više je bila privržena ideji takozvanog lakog metroa (foto: energoprojekt.rs)

Prva linija, odnosno trasa od Zemuna do Vukovog spomenika i od Kalemegdana do Autokomande sa stanicama i kompletnom opremom prema proračunu projektanata bila bi izgrađena za osam-devet godina. Tih 14 kilometara, prema preliminarnim procenama, koštalo bi oko milijardu evra. Pitanje je međutim koliko su ti projekti danas primenljivi.

Prethodna gradska vlast više je bila privržena ideji takozvanog lakog metroa, koji bi se delimično kretao ispod zemlje, a delom po njoj. U vreme kada je pre pet godina rađena studija opravdanosti, procenjeno je da je izgradnja klasičnog metroa nerentabilna jer je rast broja stanovnika, pa samim tim i broj putnika u odnosu na sedamdesete prilično umanjen.

Drugi argument je bila cena, jer bi prva linija, lakog šinskog metroa, od Tvorničke ulice u Zemunu do Ustaničke na Zvezdari bila upola jeftinija i koštala bi oko pola milijarde evra.

Španska firma Ineko uradila je studiju i projekte koji podrazumevaju da se laka šinska vozila kreću površinom Bulevara kralja Aleksandra. Od toga se odustalo. Sve preporuke, kako se nezvanično može čuti, idu prema kombinaciji teškog i lakog metro. Zbog toga je nužno raditi i nove studije i nove projekte.