Uticaće na stotine hiljada Srba: Slede drastične promene penzijskog sistema u Nemačkoj?

Veliku pažnju u nemačkoj javnosti izazvala je izjava saveznog kancelara Fridriha Merca (CDU), koji je otvoreno priznao da će zakonsko penzijsko osiguranje ubuduće pružati "u najboljem slučaju samo osnovnu zaštitu" u starosti.

Iako u Nemačkoj već četvrt veka važi pravilo da se sigurna starost mora graditi na tri stuba (državnom, profesionalnom i privatnom), stvarnost je pokazala drugačije rezultate. Zbog toga Nemački savez sindikata (DGB) sada traži radikalne reforme i ukidanje dobrovoljnosti u drugom stubu osiguranja, piše Fenix magazin.

Ključni podaci o trenutnom stanju i najavljenoj reformi:

• Sistem u brojkama: Trenutno samo polovina zaposlenih u Nemačkoj koji plaćaju socijalne doprinose ima ugovorenu profesionalnu penziju preko poslodavca (bAV).
• Milioni radnika bez zaštite: Oko 20 miliona zaposlenih u Nemačkoj uopšte nema profesionalnu penziju, a glavni razlog je to što rade u kompanijama koje nisu obuhvaćene kolektivnim ugovorima.
• Krah dosadašnjih modela: Takozvana Riester penzija (Riester-Rente), uvedena početkom 2000-ih, nije uspela da nadoknadi smanjenja državnih penzija, zbog čega se od 1. januara 2027. uvode novi, isplativiji privatni proizvodi.

Sindikati traže uvođenje obaveze: "Ne sme ići samo na teret radnika"

Predsednica DGB-a Jasmin Fahimi javno je zatražila uvođenje obaveznog profesionalnog penzijskog osiguranja koje bi se plaćalo uz redovnu državnu penziju. Iako detalji finansiranja još nisu potpuno definisani, sindikati poručuju da novi trošak ne sme pasti isključivo na teret zaposlenih.

DGB predlaže da se radnici iz kompanija bez kolektivnih ugovora, pod određenim uslovima, uključe u već postojeće stabilne penzione modele, dok će konkretne smernice biti predstavljene krajem meseca.

Ova inicijativa dobila je podršku iz različitih krugova. Denis Ratke, predsednik radničkog krila Unije (CDA), smatra da je ovo neophodan korak za bolje povezivanje penzijskih stubova.

Podrška stiže i od GDV, koje predlaže uvođenje takozvanog "opt-out“ modela. Prema tom modelu, svi radnici bi automatski bili uključeni u profesionalnu penziju, a iz sistema bi mogli da izađu samo ako podnesu pisani zahtev za isključenje.

Osiguravači tvrde da bi takav model dugoročno rasteretio državni budžet i obezbedio veće penzije.

Poslodavci strahuju od naglog rasta troškova rada

Sa druge strane, uvođenje obaveznog penzijskog stuba nailazi na snažan otpor u privrednim krugovima. Klaus Stiferman iz Udruženja za profesionalno penzijsko osiguranje (aba) upozorava na velike finansijske pritiske koji bi pogodili kompanije.

"Čak 57 odsto poslodavaca u Nemačkoj trenutno svojim zaposlenima uopšte ne nudi profesionalnu penziju. Ako bi preko noći postali zakonski obavezni da povećaju svoje troškove rada, mnoge firme bi mogle da se suoče sa ozbiljnim poslovnim problemima“, rekao je on.

Kako bi se ublažio ovaj udar, GDV predlaže kreiranje jednostavnog i jeftinog osnovnog bAV proizvoda prilagođenog malim i srednjim preduzećima.

Deutsches Aktieninstitut predlaže da se za profesionalne penzije uvede i novi "depozit za starosnu penziju" (Altersvorsorgedepot), koji bi zvanično počeo da funkcioniše 2027. godine. Time bi radnici prilikom promene poslodavca mogli jednostavno i bez komplikovane administracije da prenesu svoja stečena penzijska prava u novu kompaniju.

Krajem juna Vladina komisija za penzije predstaviće zvanične predloge reformi. Najveći izazov, bez obzira na eventualno uvođenje zakonske obaveze, ostaje činjenica da milioni građana sa niskim primanjima nemaju dovoljno novca za dodatnu štednju za penziju, zbog čega će država morati da osmisli modele sa minimalnim učešćem samih radnika.