Rekordna zarada od igara na sreću

Otkako je Zakonom o igrama na sreću uređeno „kockanje” u Srbiji, Državna lutrija ne pamti da je ostvarila veći promet od prošlonedeljnog. Direktor Državne lutrije Srbije, Bojan Krišto, kaže da je posredi apsolutni rekord, koji će, kako očekuje, biti premašen.

"Zbog ogromnog interesovanja za „bingo”, koji je odnedavno ponovo aktuelan, realno je da i u narednim danima bude zabeležen zavidan promet", kaže Krišto, napominjući da će „bingo” najverovatnije preuzeti deo „loto igrača”.

Budući da je u Srbiji sve više onih koji se nadaju da će izvući dobitnu kombinaciju stan, auto ili pozamašan keš, Krišto napominje da bi zarada po kolu ubuduće u proseku mogla da bude čak oko 120 miliona dinara! Godišnje se samo po osnovu igara na sreću u budžet inkasira od 50 do 60 miliona. Za toliko je viši i prihod Lutrije, a pre donošenja zakona ona je poslovala s gubitkom.

Zakonom o igrama na sreću je regulisano ko, kako i pod kojim uslovima može da organizuje igre na sreću, da otvara kasina, igraonice, kockarnice. Ranije je ova delatnost mahom išla uz ljude iz kriminogene sfere, dok je danas to biznis kojim se bave oni koji poseduju pozamašan kapital i poštuju „pravila igre”, navodi "Politika".

"Zakon o igrama na sreću je sivu ekonomiju sveo na minimum, tako da je danas u Srbiji nema više nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sferi. Priređivači igara redovno plaćaju porez, što kontroliše Poreska uprava i Uprava za igre na sreću", kaže Krišto.

Oni se i paušalno oporezuju, pa tako mesečno samo po osnovu naknada za uplatna mesta (jedna firma mora da ima najmanje 30 uplatnih mesta) država prihoduje oko 18 hiljada evra. U Srbiji sada ima ima oko 15 hiljada poker aparata, a naknada po jednoj mašini je 25 evra mesečno, tako da država po ovom osnovu mesečno zaradi još oko 375 hiljada evra. Država ima monopol nad klasičnim igrama na sreću, što je inače praksa u svetu. Sve ostale igre na sreću su na slobodnom tržištu, s tim što priređivači, baš kao i državna lutrija, imaju jednake obaveze prema državi.

Vlasnici kladionica su u obavezi da uplaćuju pet odsto ukupnog prometa, bez obzira na to koliko isplaćuju igračima, a uplata po uplatnom mestu ne može biti manja od 600 evra mesečno. Ako se to pomnoži sa 1.600 kladionica, samo se po tom osnovu u budžet mesečno slije više od milion evra.

Kod klasičnih igara na sreću nagradni fond je polovina uplaćenog novca. U budžet se uplaćuje 30 odsto, a 20 procenata je namenjeno organizaciji igara i drugim troškovima.