Kraj sveta koji poznajemo; Srušeno je sve i Ursula to zna...

Ursula fon der Lajen je istakla da se svet trajno promenio i da, u skladu s tim, Evropska unija mora da prati dešavanja i iskoristi tu priliku za izgradnju nove, nezavisne Evrope.

Govoreći o istorijskim paralelama sa 1971. godinom i urušavanjem Bretonvudskog sistema, Fon der Lajen je ocenila da su tadašnje promene otvorile put globalnoj ekonomiji, ali su Evropi istovremeno pokazale cenu prevelikih zavisnosti.

• Stigla prva reakcija Brisela: Ovo neće proći
• "EU je posvećena sigurnosti Arktika"

Prema njenim rečima, pouka je danas ista i glasi da treba smanjiti strukturalne zavisnosti, jer se stari ekonomski poredak neće vratiti.

Predsednica Evropske komisije istakla je da Evropa već reaguje u ključnim oblastima, od energetike i sirovina, do odbrane i digitalnog sektora, ali je naglasila da će uspeh zavisiti od prihvatanja činjenice da je aktuelna promena trajna.

U tom kontekstu, evropska nezavisnost nije kratkoročna reakcija na krize, već dugoročni strukturni imperativ, dodala je ona.

Ekonomsko uzdizanje Evrope i nekoliko ključnih tačaka koje će "zakucati" Ameriku

Fon der Lajen je podsetila na potpisivanje trgovinskog sporazuma EU - Merkosur, koji je zaključen nakon 25 godina pregovora i kojim je stvorena najveća zona slobodne trgovine na svetu koja obuhvata više od 20 odsto globalnog BDP-a i tržište od preko 700 miliona potrošača.

Sporazum je, kako je naglasila, u skladu sa Pariskim sporazumom i šalje poruku da Evropska unija bira fer trgovinu, diverzifikaciju lanaca snabdevanja i partnerstva umesto carina i izolacije.

Ona je podsetila da su u proteklom periodu zaključeni ili modernizovani sporazumi sa Meksikom, Indonezijom i Švajcarskom, dok se vode pregovori sa Australijom, Indijom, državama jugoistočne Azije i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Posebno je izdvojena Indija, sa potencijalom da postane deo trgovinskog prostora od gotovo dve milijarde ljudi i skoro četvrtine svetskog BDP-a, čime bi Evropa stekla prednost na jednom od najdinamičnijih tržišta sveta.

Na unutrašnjem ekonomskom planu, Fon der Lajen je ocenila da EU raspolaže svim potrebnim resursima, ali da ih ne koristi dovoljno efikasno. Kao ključni problem navela je fragmentisano regulatorno okruženje, koje primorava kompanije da se suočavaju sa različitim pravilima pri širenju unutar Unije, što ograničava rast i profitabilnost.

• Danci izbegavaju susret s Trampom
• Kap je prelila čašu; Diže se ogromna vojska?

Evropska komisija zbog toga planira uvodjenje takozvanog "28. režima", odnosno stvaranje jedinstvene evropske korporativne strukture pod nazivom "EU Inc", pručila je predsednica EK.

"Cilj je uspostavljanje jedinstvenog i jednostavnog skupa pravila koji bi važio širom Unije, omogućavajući registraciju kompanija u roku od 48 sati, potpuno onlajn, kao i jednak kapitalni režim u svim državama članicama", rekla je Fon der Lajen.

Pojašnjava da bi time evropske kompanije mogle da posluju i prikupljaju finansiranje na nivou cele EU jednako lako kao na jedinstvenim tržištima poput SAD ili Kine.

Drugi ključni stub ekonomske strategije odnosi se na investicije i tržište kapitala. Fon der Lajen je najavila izgradnju Unije štednje i investicija, sa ciljem stvaranja velikog, dubokog i likvidnog tržišta kapitala koje bi privlačilo širok spektar investitora.

Integracija finansijskih tržišta, uključujući trgovanje, post-trgovinske aktivnosti i upravljanje imovinom, trebalo bi da omogući da kapital efikasnije stiže do kompanija u fazi rasta, malih i srednjih preduzeća, inovativnih projekata i industrije, uz niže troškove finansiranja, navela je ona u obraćanju.

Treći prioritet odnosi se na energiju, koju je predsednica EK označila kao jedno od glavnih uskih grla evropske ekonomije.

Velike razlike u cenama energije medju državama članicama, kako je navela, potkopavaju konkurentnost i opterećuju domaćinstva.

Evropska komisija zato sprovodi Akcioni plan za pristupačnu energiju, uz masovna ulaganja u energetsku bezbednost i domaću proizvodnju, sa ciljem smanjenja cena, volatilnosti i zavisnosti od spoljašnjih izvora.

Fon der Lajen je naglasila da će pouzdana, otporna i jeftinija energija biti ključni pokretač budućeg ekonomskog rasta Evrope, kao i temelj njene strateške nezavisnosti.

Ona je istakla da globalna konkurencija postaje sve oštrija, zbog čega Evropa mora pokazati veću ambiciju u sektorima od strateškog značaja.

Kao primer je navela odbrambenu industriju, u koju će, prema planu, biti uloženo do 800 milijardi evra do 2030. godine.

Prema njenim rečima, to je već dovelo do snažnog rasta tržišne vrednosti evropskih odbrambenih kompanija i razvoja startapa u oblastima veštačke inteligencije, softvera i naprednih sistema, potvrdjujući sve snažniju povezanost ekonomije i bezbednosti.

"U svetu u kojem se globalni poredak ubrzano menja, Unija mora delovati brzo, koordinisano i strateški kako bi obezbedila dugoročan rast, konkurentnost i ekonomsku nezavisnost", zaključila je Fon der Lajen.

A Arktik?

Predsednica Evropske komisije je rekla i da je Evropska unija posvećena sigurnosti arktičkog regiona, da je tome u potpunosti posvećena, kao i da u tom pogledu deli ciljeve Sjedinjenih Američkih Država.

Ona je kao primer navela to što Finska, koja je članica i EU i NATO prodaje svoje prve ledolomce SAD, što nam pokazuje da Evropa ima kapacitet.

• Neviđeno jasna kritika; "Idemo ka katastrofi"
• Evropa uzvraća udarac – Amerika i Tramp dobijaju zabranu

"To pokazuje da naše severne članice NATO-a trenutno imaju snage spremne za Arktik. I pre svega, da se bezbednost Arktika može postići samo zajedno. I zato su predložene dodatne tarife greška, posebno izmedju dugogodišnjih saveznika", rekla je Fon der Lajen.

Dodala je i da EU unapređuje svoju Arktičku strategiju u čijem će fokusu da bude temeljni princip da suvereni narodi odlučuju o svojoj budućnosti.

"Evropa mora da ubrza svoj put ka nezavisnosti. Od bezbednosti do ekonomije, od odbrane do demokratije. Dijalog s našim prijateljima i partnerima, a ako je potrebno i s protivnicima. Poenta je da se svet trajno promenio i da mi moramo da se menjamo sa njim", zaključila je Fon der Lajen.

Istakla je i da veruje da Evropa treba da se prilagodi novoj bezbednosnoj arhitekturi i realnosti s kojom se sada suočavamo.

"I zato Evropa priprema vlastitu bezbednosnu strategiju, koju planiramo da objavimo kasnije ove godine", rekla je ona i podsetila da su EU i SAD prošlog jula postigle trgovinski sporazum i da "kada se prijatelji rukuju, to mora nešto da znači".

Prema njenim rečima EU ne smatra SAD samo saveznicima već i prijateljima, kao i da bi guranje toga "u silaznu spiralu" samo pomoglo protivnicima.

Ona je rekla da će odgovor EU da bude nepokolebljiv, ujedinjen i proporcionalan, ali da mora da ima strategiju u načinu na koji pristupamo ovom pitanju.

Zbog toga se radimo na paketu podrške arktičkoj bezbednosti koji bi trebalo da ima četiri principa, od kojih je prvi puna solidarnost s Grenlandom i Kraljevinom Danskom i stav da suverenitet i integritet njihove teritorije ne spada u pregovore.

"Drugo, radimo na masovnom porastu evropskih investicija na Grenlandu, treće, sarađivaćemo sa Sjedinjenim Američkim Državama i svim partnerima na široj bezbednosti Arktika. Ovo je očito u našem zajedničkom interesu i povećaćemo naša ulaganja. Posebno verujem da bi trebalo da iskoristimo porast naših obrambenih troškova za evropske ledolomce i drugu opremu vitalnu za bezbednost Arktika. I četvrto, u istom duhu, moramo da saradjujemo sa svim našim regionalnim partnerima kako bismo ojačali našu zajedničku bezbednost, zbog čega ćemo razmotriti kako ojačati naša bezbednosna partnerstva s partnerima kao što su Velika Britanija, Kanada, Norveška, Island i drugi", rekla je Fon der Lajen.

Ona je rekla i da je seizmička promena kroz koju danas prolazi Evropa prilika, odnosno nužnost, za izgradnju novog oblika evropske nezavisnosti, kao i da ta potreba nije ni nova, niti je reakcija na aktuelna dešavanja, već da je to "strukturni imperativ mnogo duže".

Prema njenim rečima na sve promene Evropa je brzo delovala, bilo da se radi o energetici ili sirovinama, odbrani ili digitalnom svetu i da se kreće brzo.

"Ali istina je i da ćemo moći da iskoristimo ovu priliku samo ako prepoznamo da je ova promena trajna. Naravno, nostalgija je deo naše ljudske prirode, ali nostalgija neće vratiti stari poredak. I delovanje na vreme i nada da će se stvari uskoro vratiti neće popraviti strukturne zavisnosti koje imamo. Dakle, moja poenta je, ako je ova promena trajna, onda i Evropa mora trajno da se promeni. Vreme je da iskoristimo ovu priliku i izgradimo novu, nezavisnu Evropu", rekla je Fon der Lajen.

I na kraju... Ukrajina

Ponovila je i da će EU uvek da bude uz Ukrajinu, dok se ne uspostavi pravedan i trajan mir i ponovila da će EU pomoći toj zemlji sa zajmom od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu.

Tom podrškom, dodala je, osigurava se da Ukrajina može da ojača svoju odbranu na bojnom polju, svoje odbrambene kapacitete za mirovni sporazum i da održi osnovne usluge funkcionalnim.

"Iznad svega, to potvrdjuje nepokolebljivu posvećenost Evrope bezbednosti, odbrani i evropskoj budućnosti Ukrajine. Paralelno s tim, odlučili smo trajno da imobilišemo rusku imovinu i zadržavamo pravo da je koristimo. Ovo bi trebalo da posluži kao oštar podsetnik Rusiji i kao poruka svetu", rekla je predsednica EK.