Preseliti se na selo u Srbiji: poželjno, ali neuslovno

Dojče vele (DW) proverava: da li napuštena sela u Srbiji mogu da na taj način ožive?

Mladi par Sanja i Aleksandar Cvejić iz Niša su zaljubljenici u prirodu. Često odlaze na izlete i borave u zabačenim krajevima, a njihova omiljena Stara planina možda bi mogla da im postane i dom. Aktivno su počeli da razmišljaju o tome nedavno, kada je Ministarstvo za brigu o selu raspisalo konkurs za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom za bračne parove do 45 godina.

Otkup naših kuća uzima maha: "Ili ćemo sačuvati sela ili se Srbiji loše piše"

"Uklapamo se u te uslove koje su postavili – bračni par, mlađi od 45 godina. Međutim, ima tu puno nejasnoća", kaže Sanja za DW. "Ne znamo da li moramo da se vežemo za teritoriju Niša, ne znamo da li možemo da uzmemo u obzir sela širom Srbije, i ne znamo kako da se prijavimo za to. Verujem da će vremenom to biti jasnije."

Sanja kaže da bi to za njih i njihovu dvogodišnju ćerku bila prilika da posle sedam godina prestanu da budu podstanari. "Sada razmatramo svoje opcije i da li bismo mogli da živimo na selu. Smatramo da bismo mogli, s obzirom na to da ja mogu da radim onlajn, a i suprug takođe. Sada nema dovoljno informacija, pa još uvek ne možemo da donesemo odluku, ali kada bismo mogli, izabrali bismo neko selo na Staroj planini. Priroda je tamo prelepa s puno mesta za obilazak. Vazduh je čist, a nije ni mnogo daleko od urbanog dela, Pirot je blizu."

Nejasni uslovi konkursa

Konkurs na koji Cvejići žele da se prijave Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je krajem juna. Prema informacijama sa konkursa, izdvojeno je 500 miliona dinara za kuće sa okućnicom do 10.000 evra. Na konkurs mogu da se prijave parovi mlađi od 45 godina, samohrani roditelji ili mladi poljoprivrednici. Oni ne smeju biti u procesu kredita i ne smeju da budu bivši vlasnici nekretnine. Rok za prijavu je 1. novembar ove godine.

Veliko interesovanje mladih za kuće u selima: "U nekim područjima - i plate duplo veće" VIDEO

Mnoge stvari, međutim, zaista još uvek nisu poznate, a posebno način prijave. Ministarstvo za brigu o selu odbilo je da odgovori na pitanja DW i pojasni, kako kriterijume konkursa, tako i strategiju oživljavanja sela, što su naveli kao krajnji cilj konkursa. U telefonskom razgovoru su nam rekli da na naša pitanja nema ko da odgovori, i da ne žele da odgovaraju na pitanja o selima koja nemaju školu ili zdravstvenu stanicu. Interesantno je pritom da je upravo postojanje škole ili zdravstvene stanice jedan od konkursom propisanih uslova za dobijanje bespovratnih sredstava za kupovinu kuće.

Glavni problem: nedostatak infrastrukture

Sela već decenijama izumiru zbog nedostatka infrastrukuture, to je glavni razlog zašto ih ljudi napuštaju, ukazuje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) koja okuplja više lokalnih organizacija. "Mi smo radili primer sela pored Niške banje, Koritnik i Rautovo, čije je odumiranje počelo 2005. Tada su im zbog štednje i optimizacije ukinute gradske linije, sklonjen objekat za zdravstvenu zaštitu, a škola preseljena u Nišku banju. Ta sela, koja se nalaze na samo 10 do 15 kilometara od Niša, odumrla su u roku od deset godina", kaže Dašić.

On navodi i primer moravskog sela Donja Trnava koje je udaljeno 20 kilometara od Niša: "Deca iz tog sela koja idu u srednju školu iznajmljuju stanove u Nišu, jer nemaju autobus da bi se vratili kući posle časova. I sad u celoj toj priči neko govori da bi trebalo da se radi davanje tih mesta mladim ljudima, a država svojom centralizacijom intenzivno radi na urušavanju svega što nisu urbani gradski centri", kaže Dašić.

Ima samo 18 godina, a sam održava seosko imanje: Nije dozvolio da kuća zaraste u korov FOTO

Predstavnik NKD smatra da je potez ministra Milana Krkobabića, odnosno raspisivanje konkursa, deo predizborne kampanje, jer su, kaže Dašić, političari u istraživanjima javnog mnjenja dobili rezultate koji pokazuju da ljudima sve veći problem predstavlja centralizacija, kao i nedostatak opcije za život.

"Ova vlast ima tu praksu da sve što im se ne sviđa prekrije svojevrsnom mušemom. I ovo sad što se radi je jedna velika, šarena mušema kojom prekrivaju napuštena sela, opustele zaseoke i kuće. Oni pokušavaju da naprave nekakvu iluziju zlatnog doba koje je uveliko zahvatila korozija", ocenjuje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Šta je selo bez škole

Koliko je sela koje je "zahvatila korozija", to izgleda ne znaju u nadležnom Ministarstvu. U pomenutom telefonskom razgovoru sa reporterkom DW rekli da od 4.700 sela u Srbiji, "ne znaju koliko njih nema školu".

Jedno od tih sela je i Visočka Ržana. U ovom trenutku u tom selu bi petnaestoro dece moglo da ide u školu, ali ona je već decenijama zatvorena i porušena.

"Sledeće godine bilo bi i više dece", kaže Milica Zdravković. Ona se u vreme pandemije preselila u to selo – i nije jedina. U vreme korone, ili nešto malo pre toga, doselilo se desetak porodica s malom decom. Sada se zajedničkim radom i humanitarnim akcijama trude da prikupe dovoljno sredstava da sami naprave montažnu školu.

"Ljudi, odoše nam ljudi" - od 24.000 ljudi iselilo se 10.000

"Sve je počelo dolaskom jedne porodice iz Beograda koja je napravila ovčarsku farmu. Ta farma je zapošljavala ljude, pa ih je dolazilo još. U prethodnom periodu deca su školu pohađala onlajn, a naš primarni projekat je da se obnovi i rekonstruiše škola. To bi mnogo značilo za ovaj kraj. Ova škola ne radi već nekoliko decenija, a nekada je u nju išlo 400 đaka. Da bismo vratili život, moramo da vratimo decu. A da bismo vratili decu, moramo da im vratimo školu", kaže Milica u nadi da će im bar oko nastavnog kadra pomoći lokalna samouprava.